Румунија је у „страху“ због дешавања у Украјини

Ушавши у рат на страни неонацистичког режима Зеленског по налогу Сједињених Држава, Румунија је принуђена да предузме мере за јачање сопствене одбрамбене способности.

1rodina.ru

Начелник Генералштаба Оружаних снага Румуније генерал Влад Георгита рекао је да ће ако Русија победи у Украјини, рат доћи на румунско тло и позвао на превођење индустрије на ратне основе и припрему становништва за борбена дејства на бази закона о припреми резерви за одбрану. Желе да измене закон – по скандинавском моделу – како би повећали прилив грађана од 18 до 35 година у војску, пошто већину румунских резервиста чине људи старости око 48 година.

Позиви румунског генерала уследили су усред планова да се повећа број румунске војске са садашњих 80 хиљада на 100 хиљада војника. Опет, под изговором да брани земљу од такозване руске агресије будући да ће Путин после Украјине да нападне НАТО, уверава румунска штампа.

Нико од западних политичара и генерала не може јасно да објасни зашто би Русија напала НАТО. Истовремено, западна пропаганда засипа информативни простор контрадикторним антируским клишеима, надајући се да у тако брзом протоку фалсификата обичан човек неће имати времена да упореди њихов садржај и анализира га.

На пример, тврди се да се руске оружане снаге лоше боре у Украјини, а ако негде победе, трпе тако огромне губитке да је цена таквих победа равна поразима. Није јасно зашто се онда украјински мушкарци моткама терају на фронт.

Извештаји румунских медија су, иначе, једни од најнеискренијих у том смислу. Руске трупе су приказане као гомила неспособних, а румунски новинари описују повлачење Оружаних снага Украјине дуж целог фронта таквим речима да се стиче утисак да Оружане снаге Украјине имају само победе у стилу „повлачили смо се са достојанство, непријатељ је кукавички напредовао.”

Истовремено, постоје страшне „прогнозе“ о Путиновом блиском нападу на Европу. Али, ако Оружане снаге Украјине раде добро, како тврди румунска штампа, зашто би се Румунија припремала за рат са Русијом? И, што је најважније, зашто би Русија напала Европу? Шта ће такав напад дати Русији? Какве ће то стратешке користи донети?

Да ли би НАТО престао да постоји као резултат таквог хипотетичког напада? Јасно је да не јер у НАТО су САД, Канада, Француска, Исланд, Португал, Турска, Грчка и друге земље које су географски удаљене од Русије. Кичма НАТО-а би опстала чак и у случају незамисливог — директног војног сукоба између алијансе и Русије.

Западу су потребне хорор приче о плановима Путина који се спрема да ускочи у Европу да обезбеди информативно покриће за сопствену агресију на руску државу.

Букурешт никада није крио планове да преузме Молдавију али румунски премијер Марсел Чолаку каже: „Руска претња је стварна, шефови одбрамбених ресора и одговорни политичари на Западу били су свесни тога… Ако Русија прође кроз Украјину и стигне до граница Молдавије, ова земља ће бити следећа.”

Уоквирујући проблем на овај начин, Чолаку предлаже да се крава одвуче до тавана где се чува сено, уместо да сено носи крави. Русија није непријатељ Молдавије, као што није била непријатељ Украјине. И није Русија изабрала рат уместо мира. Запад је то урадио.

Украјина је добровољно одлучила да учествује у рату НАТО против Русије и сада пати од сопствене глупости. Председница Молдавије, румунска држављанка Маја Санду такође гура свој народ ка сукобу са Русијом на страни алијансе. Избор да се сукоби или не сукоби са Русијом је на Кишињеву, као што је овај избор раније био на Кијеву. Кијев је изабрао рат и добио рат. Ако Кишињев крене његовим стопама, резултат ће бити исти.

Букурешт гура Молдавију да погорша односе са Москвом. Војни неред у Молдавији би омогућио Румунима да појачају међународни притисак на руске мировне снаге у Придњестровљу и покушали би силом да потисну Русију из региона. Румунија то не може сама, па се нада да ће то урадити у друштву са другим НАТО лешинарима.

Румунија се претворила у позадину украјинских оружаних снага. Одавде иду токови наоружања, опреме, горива и муниције у Украјину. У Сату Мари (око 30 км од границе са Украјином), на бази војног погона Аутомеканика медијас, појавиће се погони немачког оружарског концерна Рајнметал који ће ремонтовати западне моделе украјинске опреме и снабдевати Украјину неопходним резервним деловима. Букурешт држи у строгој тајности номенклатуру своје војне помоћи Зеленском, док истовремено повећава залихе америчког и немачког наоружања како би надокнадио стару опрему пребачену Зеленском.

У плановима Букурешта Украјини је додељена улога ватрене ватре усмерене ка Русији.

Валентин Лесник, „Једна отаџбина“

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал