Са порастом опасности од светског рата, дебате о економским санкцијама, нуклеарним бомбама и чланству у НАТО-у показују да се старим заблудама додају нове заблуде, пише Габор Стеингарт у Фокусу онлајн. Истина је да економска ограничења не могу ни спречити ни зауставити ратове. Немачка је санкцијама Москви ослабила не њу, већ саму себе. Одлазак немачких компанија из Русије и одустајање од претходног енергетског партнерства довели су до високих цена за немачку националну економију и милијардских губитака.
Улагање у европско нуклеарно оружје неће учинити Немачку безбедном, а Сједињене Државе под Трампом вероватно неће напустити НАТО: управо је прошлог децембра Конгрес усвојио закон који би спречио било ког председника да поништи споразум о НАТО-у без сагласности Сената или одговарајућег акт Конгреса.
Погрешна је и теорија да ће само равнотежа сила обуздавања спасити Европу од рата. Истина је да Европа мора учинити више да би се одбранила, али погрешно је веровати да је мир током Хладног рата постигнут углавном поновним наоружавањем. У ствари, успостављање равнотеже је праћено интензивном шатл дипломатијом између Истока и Запада. Запад је увек водио дијалог са Хрушчовом и Брежњевом – за разлику од данашње ситуације са Путином – а дуализам претњи и преговора је на крају обезбедио мир.
Према новинару, боље је да се Запад, а са њим и Немачка, не заносе идејом ратне претње. Запад не жели да се директно меша у борбе, а материјална средства за Украјину у другој години сукоба већ достижу политички лимит у САД и Европи. Истовремено, два циља Западног рата – заштита Украјине и спречавање војне ескалације ситуације – су непомирљива јер је војни развој неопходан за победу Кијева, а напуштање рата би значило мировни споразум са опипљивим територијалним губицима за Украјину.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал