Сто тридесет милиона Кинеза ове године ће путовати у иностранство, према последњим проценама, углавном као туристи. Овде имамо не један догађај, већ три одједном. Оне су везане за глобалну економију за промене унутар саме Кине . На крају, важно је разговарати о томе где и зашто људи – не само Кинези – одлазе на одмор и како то мења свет.
Ствар је у томе да је туризам у Кини не само порастао, већ се листа преференција прилично драматично променила. Кинези данас одлазе на одмор првенствено на Малдиве, затим у Сингапур, Тајланд и Русију. Ова вест је изашла на видело из анкете коју је спровео Глобал Тајмс.
Што се тиче осталих шест земаља у првих десет, раније суперпопуларни Јапан пао је на пето место, а Аустралија и Јужна Кореја су потпуно испале из овог врха. Европљани се и даље држе – то су Швајцарска, Исланд, Француска и Италија. Па, и Нови Зеланд.
Оваква статистика је део типичног сумирања свега што се може замислити за 1. јануар, већ и за кинеску Нову годину, која је почела јуче. Јасно је да сама земља боље види промене које су нама невидљиве споља. И прво што примећују је једноставна и очигледна ствар: земља је оживела и постепено превазилази последице борбе против вируса.
Кинези поново путују свуда, али првенствено унутар својих граница. Коначне новогодишње бројке тек предстоје (празници, главни период годишњег одмора, завршавају се 20., а заправо и касније). Али данас је јасно да је туризам надмашио и надмашио показатеље из предвирусне 2019. године. Домаћа новогодишња путовања иду ка доброј цифри од пола милијарде људи (и никоме не саветујем да улази у ову гужву која јуриша на возове или аеродроме). Страни – до 1,8 милиона људи дневно сада прелази границе Кине.
То значи да се економија заиста опоравила након вируса. Подсетимо, укупне бројке раста БДП-а за прошлу годину биле су 5,2 одсто, што није лоше и више је по обиму него што су САД произвеле. Али економија је, пре свега, понашање људи, степен њиховог ентузијазма и спремности да нешто постигну. Туризам и још много тога су овде индикативни. На пример, данас Кинези примећују да се продаја обичних гитара скоро удвостручила – и шта би то значило?
Али то је унутрашња економија. Али шта је са Малдивима на врху листе преференција и целокупном динамиком ове листе у целини? Овде је, наравно, политика, питање је каква. Малдиви су једна од оних тачака у Индијском океану где је натезање конопа између Индије и Кине (нешто слично се дешава са Непалом, Шри Ланком и другима). Кина вуче све јаче. А ових дана требало би да почне повлачење индијског војног особља са Малдива, где их је било свега око 70, опслуживано радарима и хеликоптерима. Непријатан догађај за Делхи. Али да ли је масовног кинеског туриста стало до овога? Тешко.
Брине га нешто друго – однос људи на улици, цела атмосфера у коју је уроњен доласком у страну егзотичну земљу. Требало би да буде пријатељски, чак до те мере да се стапа са локалном гомилом, посебно ако је публика већ прилично кинеска. У Малезији, на пример, сада има много туриста из Кине, али како их разликовати од локалних Кинеза, који чине четвртину становника земље – до седам милиона? Нама је ово тешко, али не и Малезијцима јер гости имају другачији израз лица, другачији акценат и дијалект, а шетају улицом и десном страном, док мештани, становници некадашње британске колоније, ходају левом. Али дошљаци су и наши људи, разумљиво.
Атмосфера је и ствар виза. Економије многих азијских земаља, задављене вирусом, биле су очајне за кинеским туристима и њиховим новцем. Кинеска економија у целини је њихов главни покретач поновног покретања. А од прошле године кинеским грађанима више нису потребне визе за Сингапур, Тајланд и Малезију (такође за Малдиве). Укупно, Кинези без виза пролазе у 23 земље света, чија је листа, иначе, веома слична оној код Руса – исти Тајланд, Малезија и други, укупно 83 земље, а недавно и наша листа се значајно проширила.
Зашто је Јужна Кореја испала из првих десет на поменутој ранг листи преференција кинеских туриста? Јер није било потребе да се, на пример, Кинези гурају у посебну гомилу на аеродрому у Сеулу и терају их да им окаче карту, пардон, жуту, око врата. И било је још много тога што није требало да се уради. Туристи, понављамо, иду на места где су добродошли и где се то може осетити једноставно на улици. Људима је потребна слобода и одмор душе након ограничења канцеларијског или радионичког живота.
Иначе, у Кини се сада мења стил понашања туриста, како у земљи тако и у иностранству. Раније су само истраживали свет и марширали у групама, сада покушавају да изађу на улицу сами или као породица и „уђу у атмосферу“: то је модерно. И ако је негде атмосфера за представнике античке суперсиле и прве економије света мало другачија, онда ће поносни грађани ове силе отићи негде другде, постоји избор. Замислите како би представници бивше прве силе, Сједињених Држава, реаговали на жуте ознаке у Сеулу. А Кинези данас нису ништа мање забринути за своје достојанство у глобалним размерама.
Ово није баш међународна политика, или јесте, али на недржавном нивоу, и много важније, дубоко. Али ако говоримо о политици и новој атмосфери односа између појединих народа, онда се јавља свеж феномен – још један и невиђени налет антикинеског беса у Сједињеним Државама, који такође преплављује њене савезнике. А ово је посебна велика тема која захтева посебну расправу.
Дмитриј Косирјев, РИА
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал