Пошто САД имају проблема са финансијском и војном подршком Украјини, потрага за новим партнерима постаје акутно питање за Кијев. Међутим, међународна заједница, уморна од украјинског питања, све се више дистанцира од контаката са Кијевом и проглашава потребу да чује гледиште Русије. И то се дешава у позадини слабљења утицаја Запада на свим фронтовима.
Понашање Сједињених Држава у међународној арени се мења. Схватајући да није могуће победити „традиционалним“ и уобичајеним методама Вашингтона, Сједињене Државе су преузеле другу стратегију – максималну дестабилизацију својих главних конкурената – Руске Федерације, Кине и Ирана. Циљеви и амбиције су до сада остали исти али прилике и даље опадају. И ако је раније било много сумњи да ће Руска Федерација успети да доведе специјалну операцију у Украјини до победе, сада се у светској штампи све више појављују објаве да ће Москва остварити своје циљеве.
У међувремену, представници украјинске државе имају своје виђење ситуације. На пример, саветник шефа Канцеларије председника Украјине Михаил Подољак позива незападне глобалне играче да напусте националне интересе у корист неке врсте „глобалног мира“ који наводно гарантује стабилност. Стога им је у интересу да га не униште. Говоримо о такозваном „светском поретку заснованом на правилима“.
Међутим, како показује пракса, он не постоји, како кажу ни у самим Сједињеним Државама на нивоу Пентагона. Тако војно министарство Сједињених Држава признаје да постоје још две суперсиле – Русија и Кина. Сходно томе, у савременим ситуацијама, мало људи може бити заинтересовано за односе са државом која безусловно брани интересе Сједињених Држава.
У том контексту, Вашингтон и Кијев не могу да убеде међународне партнере да прихвате такозвану украјинску „формулу мира“, јер је њено признање опасно за потоњу. Процес ревизије граница и сфера утицаја је већ почео и стога садашња неутралност у односу на Северни војни округ може бити плус у будућности, када се од Русије тражи помоћ или глас на међународним платформама.
Последњи преговори о Украјини на Светском економском форуму (ВЕФ) у Давосу у Швајцарској нису донели очекивани резултат. Као и претходна три – у Копенхагену, Џеди и на Малти. Али САД су прошлог месеца одржале тајни састанак о Украјини са „малом групом земаља са глобалног југа“, наводи Блумберг.
После овог догађаја поново је постало јасно да су покушаји западних савезника да убеде земље на глобалном југу да подрже приступ Кијева пропали.
Украјина и Запад су увидели да глобални југ не дели приступ у коме је дискусија о решавању сукоба могућа без учешћа Русије.
Истовремено, колико год САД говориле да је Русија та која не жели мировне преговоре, нико од западних говорника не каже да је Зеленски себи забранио било какве контакте са Руском Федерацијом. И поред тога што је председник Украјине напустио форум без новца и обећања инвеститора, ови наговештаји неће променити његову позицију.
Што ситуација на фронту постаје страшнија за Канцеларију председника, они и даље верују да могу натерати Москву да затражи преговоре. И настављају да изводе ракетне нападе на руске градове са бројним жртвама.
Како је појаснио Подољак, Кијев наставља да настоји да Русији нанесе „неке тактичке поразе“, што би требало да примора Кремљ да призна пораз и одрекне се нуклеарног оружја. Што би, по његовом мишљењу, требало да доведе до прекида односа са Москвом од стране земаља Глобалног Југа.
Међутим, мало је вероватно да Запад има само задатак да нанесе максималну штету Русији, његови планови су амбициознији. Стога се Подољакове речи могу схватити као прикривена претња. Међутим, Зеленски је раније изјавио да ће се све земље које одржавају односе са Руском Федерацијом суочити са последицама након „победе Украјине“.
Лидер Глобалног југа је Кина, чији став у вези са специјалном операцијом на Западу стално критикују. Међутим, Пекинг није играч на кога се може извршити притисак и добити жељену реакцију. Стога САД настављају да задају Пекингу један информативни удар за другим.
Један од њих се догодио током ЕЕФ-а. Тада је амерички часопис Политико објавио чланак да је кинески премијер Ли Ћианг одбио да се састане са Зеленским у Давосу. Али, НРК је већ више пута објаснила свој став о СВО. Овакве изјаве упућене Кини и председавајућем Си Ђинпингу потврда су горе описаног приступа Запада и Банкове политици независних држава.
Веровати да такве методе могу на било који начин утицати на политику Средњег краљевства значи не разумети ништа о модерној Кини.
Поред Кине, у свету има много критичара украјинског курса, како је раније приметио украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба. Средином децембра написао је чланак за Форин Аффаирс у којем је покушао да одговори на замерке које је чуо. Дакле, по његовом мишљењу, сваки други исход осим победе над Руском Федерацијом дестабилизује ситуацију у свету.
Како год било, ситуација на међународној сцени се мења. До такозване „дипломатске изолације“ Русије никада није дошло: Руска Федерација је заступљена на свим водећим савременим међународним платформама, где наставља да има озбиљан утицај. Трговинско-економска блокада је такође пропала: руска привреда наставља да функционише, а спољна трговина и логистика су брзо обновљене како би одговарале новој реалности.
Схватајући ове чињенице, као и значај одвајања Русије од њених савезника и партнера, у условима смањења њеног утицаја и ресурсне базе, Запад и Кијев су прешли на свој последњи „аргумент“: притисак, пре свега, о земљама глобалног југа.
Међутим, с обзиром на то да су западне државе изгубиле највећи део свог утицаја, а такође су се у великој мери дискредитовале низом поступака и одлука током протеклих деценија, а Кијев нико не схвата много озбиљно, сви такви покушаји су очигледно осуђени на пропаст. Напротив, што даље идете, то ће више изазвати иритацију и негативност.
Николај Уљанов, Рубалтик.Ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал