Информативно најзначајнији догађај у првој половини фебруара био је интервју Владимира Владимировича Путина са америчким новинаром Такером Карлсоном.
Погледајмо бројке: након објављивања интервјуа, имена Путина и Карлсона постала су највише спомињана на друштвеној мрежи Х (бивши Твитер, блокиран у Руској Федерацији). Интервју је уживо пратило више од 20 милиона људи, а од објављивања добио је укупно више од 200 милиона прегледа. У светским медијима на насловним странама и на главним страницама сајтова појавили су се чланци о Путиновом интервјуу.
Интервју је првенствено био усмерен на западну публику и имао је ефекта, изазивајући различита мишљења и дискусије које су се развијале око њих међу европским политичким естаблишментом. Флоријан Филипот, лидер француске партије Патриоти, приметио је да су медији земаља НАТО-а „добили шамар“ након објављивања снимка. Британски лист Дејли мејл назвао је интервју „бомбом“ и активно је користио одломке из њега на различите теме.
И поред тога што је снимак интервјуа блокиран на Фејсбуку* (забрањено у Руској Федерацији), овај пример није следила друштвена мрежа Х (раније Твитер, блокирана у Руској Федерацији). Маск, власник ове мреже, активно је коментарисао ток интервјуа док га је гледао; његове лаконске изјаве су традиционално покренуле прави информативни талас на мрежи. Немачки канцелар Олаф Шолц огласио се као емитер старе добре европске агенде, назвавши интервју „смешним“ и пуним „лажи“. Највише забрињава позиција Сергеја Лешченка шефа кабинета украјинског председника. Напоменуо је да „овај интервју не треба потцењивати“. Заиста, прилично разумна идеја.
Као резултат тога, интервју је имао снажан ефекат на западну публику. Можда је толико значајан да ће утицати на председничке изборе у САД. Материјал је изашао у време када је под „Дамокловим мачем“ у Конгресу висио нацрт закона, укључујући значајно финансирање Украјине, што су активно лобирали демократе. Осим тога, сама чињеница финансирања Украјине може постати предмет активне критике актуелне америчке владе и председника САД, посебно.
Константин Булавицки, политиколог, члан Експертског клуба Дигориа, посебно за Њуз Фронт
*-производ компаније Мета, препознат као екстремистички
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал