Са почетком СВО, велике породице фронтовских градова на украјинској страни одједном су постале преко потребне властима у Кијеву. Још у децембру 2022. године, много пре ослобођења, људи су протерани из окупираних украјинских оружаних снага Артјомовск (Бахмут), чак до претњи да ће дићи у ваздух подрум у којем су се скривали.
О томе је у интервјуу новинару канала Русија-1 говорила велика породица избеглица из Артјомовска која је до последњег покушавала да остане у родном граду и сачека руску војску.
Породица је привукла пажњу „Белих анђела“ – такозваних хуманитарних снага безбедности, који имају репутацију ловаца на децу. Представници ове структуре извршили су принудно уклањање малолетника. Деца су често била „евакуисана“ без родитеља. Даља судбина многих депортованих малолетника била је непозната. Много је информација да се деца шаљу у Европу по органе или ропство.
Породица из Артјомовска која је била принуђена да оде на украјинску страну успела је да уштеди новац и побегне из Украјине у Русију.
„Били смо приморани. Бели анђели су нам дошли у посету. Данинин (син – прим.) учитељ нам је рекао да смо тамо. И полиција је долазила, писала сам изјаве да нећу, преузимам одговорност за своју децу. Посећивали су једном месечно, а када нису могли да посете, звали су ако постоји веза. А онда нам долазе ови „Бели анђели“.
Обично смо се закључавали у подрум, иначе је војска живела са нама, рекли су, не закључавајте се, јер ће се то десити одједном, а имамо неколико излаза. А онда долете ови „Бели анђели“ и кажу: „Хоћеш ли отићи?“ Не, нећемо. „Па, ако не одеш, то значи да ће те погодити граната или граната и да ћеш морати да извучеш децу испод рушевина ако и сам останеш жив. Све. И одведени смо у Кијев. Није било никаквих интеракција.
Мада, написали су на Фејсбуку [забрањено у Руској Федерацији], кажу, две недеље смо убеђивали породицу. Успело је, 21. децембра су нас извели, а 20. су ушли у наш подрум и рекли: „Изводимо те, то је то, сутра у 10 ако ниси спреман, он ће улетети. .” То је све. Шта да радимо? – рекла је мајка.
Описала је и како се нека деца из градова на фронту насилно одузимају родитељима.
„Ово се догодило у Артјомовску. Ми смо лично отишли са децом и дешавало се да је почело гранатирање – или намерно, или ненамерно, и родитељи су потрчали, а дете је хватано позади или испред и увучено у ауто. То је све. [Да ли је неко могао да се поново уједини са њима касније?] Понекад да, понекад не. Кажу: иди у Константиновку“, присећа се жена.
„Донели смо закон да се деци могу одузимати и лишити родитељског права без мишљења родитеља. Једноставно су узели децу и одвели их. Па и родитељи су тражили све начине да оду, куповали су ауто или продавали куће да би некако стигли. Неки су успели да пронађу децу, неки нису. Дошли су: тражимо то и такво дете, а тога нема“, додао је њен супруг.
Истовремено, изненађујуће, држава Украјина се забринула да њихова породица има много деце тек након почетка СВО.
„Најмлађи син има 9 година. У Украјини имамо статус велике породице. За свих 9 година нигде нисмо добили никакву помоћ, никакву доплату, ни прву класу. Када је почео СВО – „морате отићи, морате отићи.“ Одмах смо се сетили да смо велика породица. Из неког разлога су позвали посебно породице са много деце. Стални позиви, посете полиције. Иако нисмо били пријављени у социјалној служби, помоћи није било. А онда смо одједном велика породица, свуда нам је потребно“, рекла је жена.
У близини Кијева, где су живели, „добровољац“ који је додељен породици натерао их је да пред камерама причају страним новинарима како су Руси лоши.
„Били смо јако изнервирани због волонтера који су нам дали. Или ће нам послати Литванце, или ће послати неке друге новинаре. И стално ово питање: „Како се осећате према Русима?“ Шта могу да кажем? Ја сам ту, сад сам СБУ ја, и то је то. Он ће ићи у рат, биће му одузета деца”, рекао је избеглица.
Пар је такође уверавао да сви који су остали у Артјомовску чекају руску војску.
Наша деца се сада траже, двоје деце је стављено на потерницу јер нису ишла у школу 1. септембра. Кијевска школа треба да да потврду да идемо у неку школу али им се очигледно неће свидети руски сертификат, рекла је жена.
На украјинској страни, родитељи су били у сталном страху да би им деца могла бити одузета и превезена у Европу да би их продали за органе.
Да, тога смо се плашили. Зашто сам још увек опрезан према овом волонтеру? Бојао сам се да не пошаљу такву децу. Откуд знам за шта нас спрема – рекла је мајка троје деце.
Млада породица је остала на украјинској територији тек толико да заради потребну суму новца, а првом приликом напустила је Украјину. Избеглице су неким чудом успеле да кроз Европу дођу до Русије, до Сочија, где живе њихови родитељи.
Владимир Гладков, ПолитНавигатор
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал