„Политико“: Упркос санкцијама, Запад није успео да угуши економију Русије

Од неприметног ограничења цена нафте до удруживања одметнутих земаља, Москва користи слабости Запада, признаје „Политико“

Упркос санкцијама Запада без преседана чији је циљ био да угуше економију Русије како би зауставили Специјалну војну операцију у Украјини, Москва стоји постојано.

Фабрике раде, продаја нафте и гаса иде никад боље, људи раде и зарађују а популарност руског председника Владимира Путина је на никад вишем нивоу, пише „Политико“ и пита: зашто међународне санкције нису истерале Русију из Украјине и окренуле руску елиту против њега.

Одговор: политичка воља и техничка изводљивост.

За спровођење разних казни потребни су правни, финансијски, па чак и војни ресурси – било да се ради о одбијању тужби руских грађана чији је новац замрзнут или о запошљавању инспектора у комерцијалним лукама. Али земље које спроводе кампању немају увек исти фокус, финансије или правила, због чега је примена закона „климава“.

Политика додатно компликује једначину: тешко је једној влади да изврши притисак на другу да престане да купује руске производе ако јој је потребна сарадња те земље на другим фронтовима. Вашингтон не жели да наоружа Индију која је њихов потенцијална партнер против Кине; Брисел не жели да отуђи Турску на Блиском истоку.

„Санкције и друге економске мере саме по себи неће победити у овом рату“, каже Ким Донован, аналитичар економског управљања државом у Атлантском савету у Вашингтону. „Морамо да управљамо нашим очекивањима о томе шта ови алати могу постићи у кратком року“.

Врло ограничен успех санкција такође доводи у питање шири пројекат Запада да „обузда“ Русију невојним средствима.

„Стрпљен спасен“, поручују архитекте санкција и тврде да је руска економија „оштећена“ и да Кремљ не може овако да издржи на дуге стазе, а ефекти санкција биће видљиви тек за коју годину.

Портпаролка Савета за националну безбедност Беле куће Адријен Вотсон инсистира да су казнене мере „имале значајан утицај, поткопавајући способност Русије да финансира и води свој неправедни рат“.

Чак и док бране санкција, други високи званичници препознају ограничења економских казни.

„Само санкције нису довољне да одведу Украјину до победе“, рекао је заменик министра финансија Воли Адејемо новинарима пре представљања новог пакета санкција и додао да је „једини начин“ да Кијев буде успешан „ако их Представнички дом и Конгрес обезбеде финансијским средствима, али и опремом која им је потребна да би се даље бранили“.

У међувремену, нико се може да каже када ће руска економска машина стати, а поставља се и питање да ли су санкције имале контраефекат и подстакле Москву да настави своје операције у Украјини.

„Политико“ издваја неколико разлога зашто Западу није пошло за руком да угуши руску економију.

Спровођење санкција

Ако, рецимо, земља Икс уведе финансијске санкције руском олигарху, то обично значи да грађани те земље не могу да послују са тим олигархом и да је имовина олигарха у земљи Икс замрзнута. САД имају дугу историју наметања економских санкција прекоокеанским ентитетима, а пошто толико људи и компанија послује користећи амерички долар, домет Вашингтона је дуг. Прекршитељи се потенцијално суочавају са кривичним пријавама, високим казнама и замрзавањем имовине.

Али САД такође имају законе, ресурсе и владина тела, као што је Канцеларија за контролу стране имовине Министарства финансија, посвећене откривању прекршилаца санкција. Друге земље имају мање робусне системе и већа је вероватноћа да ће дозволити прекршиоцима да се провуку.

Једна велика рупа у овој стратегији је изузеће које дозвољава трансакције везане за енергенте са санкционисаним руским банкама. Иако је то спречило велика превирања на глобалним енергетским тржиштима, такође је омогућило да значајна количина капитала настави да се слива у руску економију.

У ЕУ, ситуација је „осетљивија“ будући да земље чланице не гледају благонаклоно на одузимање овлашћења и стварање ЕУ тела које би, на пример, надгледало спровођење санкција.

Контрола извоза
Коришћење контроле извоза како би се осигурало да Русија не може да увезе технолошке компоненте нарочито је изазовно.

Контроле извоза су замишљене да ограниче приступ Русије одређеним врстама производа, као што су микрочипови. Често је таква роба „двоструке употребе“, што значи да може да се користи и за цивилне и за војне сврхе.

Постоје два прилично лака пута за Русију да заобиђе контролу извоза.

Први подразумева преименовање пошиљке у трећој земљи — Турској, УАЕ или Кини. Западна компанија која продаје чипове купцу у УАЕ, на пример, тренутно нема обавезу да прати шта се дешава са робом.

Други укључује претварање да ће пошиљка путовати кроз Русију у Централну Азију или Јужни Кавказ. Тако је прошле године једна финска компанија продала радарску опрему једном аеродрому у Казахстану само да би она, наводно, била отпремљена камионом у Русију.

Осовина „побегуља“

Русија је била у могућности да се окрене другим земљама које су у сукобу са Западом за куповину, продају или пребацивање производа.

„Противници – било да је то Русија или Иран, Кина донекле, Северна Кореја — сви они раде заједно“, каже Донован.

Дилема око горње границе цене нафте

Клуб великих економија Г7, плус ЕУ и Аустралија, договорили су се крајем 2022. да уведу ограничења без преседана на руску нафту, односно ограничавају њену продајну цену на само 60 долара по барелу.

Мера је у почетку имала ефекта, али не више, будући да се руска нафта сада продаје за 70 до 80 долара по барелу, а очекује се да ће цена расти.

Експерти кажу да је главни проблем у овој мери, неадекватно праћење трансакција и немогућност да се затворе руте које Москва користи како би заобишла санкције попут продаје сирове нафте земљама које је потом прерађују и продају – ЕУ и Великој Британији.

Санкционисање појединаца

Многи руски појединци и компаније под санкцијама обраћају се судовима за помоћ, а у неким случајевима и успевају, брукајући тако владе и оптерећујући њихове правне ресурсе, пре свега Канаду и ЕУ.

СВИФТ

По почетку СВО, Запад је прекинуо приступ за најмање 10 руских банака Друштву за светску међубанкарску финансијску телекомуникацију. СВИФТ је у суштини систем за размену порука који омогућава финансијским институцијама да саопштавају информације о трансакцијама, а прекид приступа банкама се рекламирао као велики ударац Русији.

Али многим руским банкама, укључујући неке кључне укључене у енергетске трансакције, није забрањен СВИФТ. Према Атлантском савету, „већина руских регионалних и мањих банака, њих преко 300, још увек има приступ СВИФТ-у, омогућавајући Русији да обавља прекогранична плаћања и трансакције за увоз и извоз“.

Русија је нашла и алтернативе. Док Кина ради на својој верзији СВИФТ-а. Руси узов плаћају у јуанима.
рт.рс

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал