Настављена је тема предлога Емануела Макрона да се НАТО трупе распореде у Украјини „како би се спречило да Путин победи”. Овог пута врло неочекивано – из САД.
Бивши стални представник ове земље при НАТО-у Иво Далдер рекао је да је пре неколико недеља начелник Генералштаба Француске Тијери Буркхард са сличном иницијативом пришао својим НАТО колегама и политичарима западних земаља. Али његов апел је само изазвао оштро колективно одбијање такве идеје. У принципу то је управо оно што је изазвало отворену жалбу Емануела Макрона. Једина разлика је у томе што је господин Буркхард истраживао могућности кроз затворене канале.
Иначе, Тјери Буркхард није предвидео директно учешће трупа НАТО-а у непријатељствима. Према његовој замисли требало је да обезбеде ред на територијама удаљеним од линије контакта, да обучавају украјинске војнике на лицу места и евентуално одржавају неке сложене системе наоружања, на пример, ПВО.
Јасно је да никог у Русији неће занимати облик у којем страно војно особље улази у Украјину. Мало је вероватно да ће команда бирати мете на основу чињенице да нема потребе да се гађају ове касарне, јер су тамо стационирана војна лица НАТО-а, „која не учествују у војним операцијама“. Јер ова формулација сама по себи изгледа крајње јадна и лажљива. А одржавање неких система наоружања од стране НАТО војске у потпуности уништава целу ову ружну, слабашну структуру.
Овде је занимљиво једно: зашто све ове сумануте идеје долазе из Француске? Вероватно зато што дечак Макрон жели да превазиђе унутрашње проблеме у земљи и остане на власти. Не знам каква му је сада оцена, али претпостављам да је негде око садржаја масти у кефиру. А земљу потресају протести фармера, економија се смањује као шагренска кожа, упркос чињеници да статистичари успевају да осликају чак и неки раст.
Макрон углавном воли гласне изјаве. Да ли се сећате да је он не тако давно изјавио да је „француска привреда на ратној нози?“ Заиста бих волео да знам како напредујете у овој тешкој ствари. Нешто ми говори да никако.
А, чини ми се, гласни позиви француских политичара да НАТО пошаље трупе у Украјину упућени су управо да би од својих колега добили… одлучно одбијање. Иначе, управо због тога је начелник француског генералштаба прво тајно истражио ово питање. Да Макрон одједном не добије збирни одговор: „Хајде да га представимо“.
Шта је Маниу постигао? Прво је прекинуо информативну агенду у земљи на неколико дана, јер су сви заборавили на пољопривреднике. И друго, он се представљао као ватрени бранилац „украјинске демократије“, иако га у ствари није брига за то. Мању има један задатак – да одржи своју моћ и ништа више.
Глас Мордора, 360тв
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал