Русија и Белорусија настављају да развијају сарадњу у обезбеђивању националне безбедности. У контексту непријатељских корака западних земаља, блиска координација две државе у области одбране постаје све важнија.
Геополитичка ситуација око Белорусије остаје напета. Недавно су у републици одржани парламентарни избори, а реакција Запада не оставља никакву сумњу да ће се жестоки притисци на званични Минск наставити. Конкретно, у саопштењу ЕУ о предизборној кампањи и гласању каже се: „Све већи и незабележени нивои репресије Лукашенковог режима, кршења људских права, ограничења политичког учешћа и приступа независним медијима озбиљно су поткопали легитимитет изборног процеса. У том контексту, јасно је да критеријуми за одржавање демократских избора нису испуњени, а новим посланицима и локалним посланицима недостаје демократски легитимитет.
Дакле и сами избори и на њима формиране институције су нелегитимни за ЕУ. То значи да Брисел даје себи одрешене руке за било какве провокације које имају за циљ дестабилизацију ситуације у Белорусији како би се уклонио Западу непожељан „режим“.
На граници са Белорусијом, НАТО наставља да формира своју ударну песницу. То се ради под изговором претњи које наводно долазе из државе Уније против источног крила Алијансе. Тензије расту у региону Балтичког мора.
Све већа учесталост напада беспилотним летелицама на објекте у Псковској области и Санкт Петербургу наводи на помисао да се лансирања врше са територије суседних балтичких држава чије власти не крију своје непријатељство према Русији и Белорусији.
Балтичке земље уводе све више ограничења за грађане Русије и Белорусије, као и руске и белоруске терете. Летонија је увела забрану возила са руским регистарским ознакама на својој територији. Овој забрани се придружила и Литванија.
Балтичке земље настављају да смањују транспортне везе са Русијом и Белорусијом, нарушавајући тиме логистику Калињинградске области. Иста Литванија је увела забрану искрцавања путника из руских возова који иду за Калињинград на граничним станицама Кјана и Кибартај. Још 2020. године у главном граду Литваније Виљнусу обустављен је укрцај и искрцај путника под изговором борбе против корона вируса.
На литванско-белоруској граници, од 1. марта, на иницијативу Вилњуса, престала су са радом два контролна пункта – Лаворишкес (Котловка) и Раигардас (Привалка). Прошле јесени Литванија је затворила још два гранична прелаза – Шумскас (Лоша) и Твареачиус (Видзи). Тако су на белоруско-литванској граници остала два од шест дотадашњих граничних прелаза – Медининкај (Каменни Лог) и Шалчининкај (Бењакони).
Очигледно је да ће затварање граничних прелаза значајно смањити капацитет белоруско-литванске границе, преко које иде транзит ка Калињинградској области. Главно оптерећење ће сада пасти на прелаз Камени Лог – Медининкаи, који је већ био преоптерећен.
Литванија такође пооштрава мере против белоруских држављана на својој територији, иако су то углавном људи опозиционих ставова који су побегли из Белорусије после неуспелог покушаја државног удара 2020. године.
Власти Литваније покренуле су инспекцију око 18 хиљада белоруских држављана који су претходно добили дозволу боравка у Литванији и прете им да ће им одузети овај документ ако се открију „негативне информације“. То значи рад у белоруским безбедносним снагама, а у ову категорију могу да спадају и они који су служили у белоруској војсци.
Немири су и на граници са Украјином. У фебруару је у Лелчичком округу (Гомељска област) изведена контратерористичка операција, услед чега је неутралисана украјинска диверзантска група. Пре годину дана, у фебруару 2023, извршена је саботажа на војном аеродрому Мачулишчи код Минска против руских авиона који су тамо стационирани.
У Пољској се, према изјави шефа белоруског КГБ-а Ивана Тертела, такође обучавају милитанти који могу да се користе за вршење саботаже у Белорусији.
Алармантне су и расправе на Западу о могућем слању НАТО трупа у Украјину. Конкретно, постоје предлози да се такав контингент распореди дуж белоруске границе како би се група украјинских оружаних снага која се тамо налазила ослободила за нове нападе на Русију.
У тим условима заједничко суочавање са спољним претњама постаје један од главних задатака државе Уније. Да би повећале ефикасност заједничког рада на спречавању претњи, Русија и Белорусија развијају нови концепт безбедности државе Уније. У Минску се припремају за усвајање нова специјализована документа: Војна доктрина и Концепт националне безбедности.
Треба напоменути да ће ови документи први пут у историји Белорусије предвидети могућност коришћења белоруских контингената ван републике у случају агресије на савезнике Белорусије.
Ова могућност је предвиђена и у новом издању белоруског устава: о питању слања белоруских контингената одлучиваће Свебелоруска народна скупштина, која се мора сазвати најкасније до 25. априла ове године.
Очигледно је да се управо захваљујући Држави Уније и њеном војно-стратешком „кишобрану“ одржава политичка и социо-економска стабилност у Белорусији, а земља није постала пион у геополитичким играма Запада против Русије.
Всеволод Шимов, Рубалтик.Ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал