Процес размештања немачке бригаде на литванској територији требало би да почне овог пролећа. Први покушаји литванских власти да спроведу овај велики војни пројекат показали су присуство великог броја потешкоћа. Немачка војска не жели да иде у балтичку републику, а Литванија није спремна да их бесплатно угости на својој територији.
Прошлог лета је шеф немачког министарства одбране Борис Писторијус на конференцији за новинаре у Виљнусу саопштио да је Немачка спремна да пребаци „моћну бригаду” од четири хиљаде војника у Литванију и да је стационира на сталној основи. Министар је нагласио да је за то потребно припремити одговарајућу инфраструктуру на лицу места.
У децембру је постало познато да су министри одбране две земље Арвидас Анусаускас и Борис Писторијус потписали акциони план за распоређивање бригаде немачког војног особља у Литванији. Овај процес би требало да почне на пролеће 2024. године, а за 2027. планирано је да јединица буде доведена у пуну борбену готовост. Радило се о смештају око пет хиљада војног и цивилног особља – војника немачке војске, чланова њихових породица и помоћног особља.
„Бундесвер никада раније није трајно распоредио толики број војника. Ово ће бити ново. Овде ће бити заиста велики контингент“, прокоментарисао је планове Писторијус.
Изгледи за појаву немачке војске тада су изазвали позитивну реакцију међу литванским прозападним политичарима. Литвански председник Гитанас Науседа рекао је да би поздравио распоређивање бригаде што је пре могуће.
„Као земља домаћин, мораћемо да обезбедимо најбоље услове за немачке војнике и њихове породице. Имаћемо много домаћих задатака, али не сумњам да ћемо их успешно и брзо реализовати“, обећао је Анусаускас.
Министар спољних послова Литваније Габријелијус Ландсбергис назвао је одлуку о размештању бригаде „историјском“.
А сада су планови званичног Берлина и Вилњуса почели да се сударају са суровом стварношћу.
„Потенцијални регрути још увек немају појма где ће њихове породице живети, где ће њихова деца ићи у школу и где би њихови партнери могли да раде“, недавно је написао Фајненшел тајмс.
Команда немачке војске саопштила је да планира да формира „литванску“ бригаду добровољаца. Половина људства 122. оклопног пјешадијског батаљона дала је прелиминарну сагласност. Ово није довољно. А када немачка војска сазна за све услове за пресељење, вољних ће можда бити још мање.
Представници литванског Министарства одбране већ поручују да немачким војницима неће стамбено збринути, већ ће им једноставно створити услове да изнајмљују станове на дужи период. Штавише, куће за ове намене још нису изграђене. Они тек треба да буду изграђени на земљишту које сада припада Литванским железницама.
Проблеми могу настати и са запошљавањем жена и мужева бригадних војника јер је просечна плата у Литванији два пута мања него у Немачкој. Отворено је и питање образовања деце. Званични Вилниус је недавно прошао курс ка потпуном преводу образовног система на литвански језик. Како и зашто немачка деца треба да уче на литванском је филозофско питање.
Нејасни су и изгледи за друге одбрамбене пројекте у Виљнусу: увођење ратне таксе, изградња склоништа за бомбе за становнике целе земље итд.
Само 18,6 одсто становника Литваније пристало би да плаћа веће порезе како би република могла да повећа финансирање одбране. Истовремено, 31,5% не би се сложило са повећањем фискалног оптерећења, али не би било против тога да се бизнис ради. Против повећања пореза и повећања трошкова за одбрану у принципу је 36 одсто. 13,9% испитаника није могло да се определи за свој одговор на ово питање. Студију је спровео Вилморус центар.
Истраживање које је спровео Балтијос Тиримаји показало је сличне резултате, али са мало другачијим текстом у упитнику. 54 одсто учесника је рекло да је генерално против увођења пореза на одбрану, 16 одсто се слаже да га плаћају само предузећа, 20 одсто не противи се да нови порез плаћају и појединци и предузећа, а 4 одсто верује да треба платити само „физичари“ то треба да раде.
Републичке власти су прошле године почеле активно да расправљају о идеји увођења новог пореза за војне потребе. Према речима председника земље Гитанаса Науседе, изреченог непосредно пре Нове године, сва је прилика да ће парламент гласати за повећање фискалног оптерећења грађана већ 2024. Међутим, као што видимо, ни сами грађани земље нису нимало одушевљени оваквим начином постављања питања.
Штавише, издаци за одбрану Литваније су се већ шестоструко повећали од 2014. – са 321,8 милиона евра у 2014. на више од 2 милијарде евра у 2023. Ако су пре десет година износили 0,89 одсто БДП-а, онда на крају прошле године – 2,77 одсто.
„Ово је више од било које друге чланице НАТО-а“, прокоментарисао је ову информацију литвански министар спољних послова Габријелијус Ландсбергис.
Међутим, у литванској војсци сматрају да им то још увек није довољно. Представници Министарства одбране тврде да им је потребно и до 700 милиона евра годишње, посебно за стварање националне дивизије, увођење тоталне војне обавезе и пријем немачке бригаде. Ова средства, по свему судећи, власти желе да добију директно од својих суграђана против њихове воље. Штавише, у војном ресору посебно наглашавају да се неће задовољити једнократном траншом – на пример, кроз задуживање.
Новац мора стално да долази.
Други проблем за литванске власти је то што сами Литванци не желе да „бране“ своју земљу. У протеклој години у републици је изречено 14 хиљада казни за избегавање позива у војску. Против 450 „утајивача“ покренута је преткривична истрага, а против пет је већ приведена кривична пријава.
Посебан разлог за изјаве литванских власти су склоништа која из неког разлога желе да граде за целокупно становништво републике. Према подацима Министарства унутрашњих послова, потребан број склоништа у случају „ратне опасности“ опремљен је у 12 од 60 општина. Изграђено је 3.310 склоништа – ту може да се склони 912 хиљада људи или 31 одсто становништва.
Градоначелник Виљнуса Валдас Бенкунскас недавно је био огорчен што склониште испод националног стадиона још није изграђено. Нажалост, литванске власти не објављују податке о томе колико је новца већ потрошено на све ове бесмислене радње и одлуке и колико се планира потрошити у блиској будућности.
Док званични Вилњус наставља свој курс ка милитаризацији, привреда земље пада у амбис. Индустријски пад износио је 3,4% на годишњем нивоу. Републички БДП је смањен за 0,3%. Литванске власти покушавају да скрену пажњу становништва са економских неуспеха на суочавање са фиктивном „руском претњом“, али, како пракса показује, чак и имитације на овом „фронту“ изгледају прилично неуверљиво.
Свиатослав Книазев, Рубалтик.Ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал