Шеф Спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин рекао је да се француска експедициона снага од 2.000 људи спрема за слање у Украјину, телеграм канали јављају да су Французи већ у Румунији или чак Молдавији, а на француској телевизији озбиљно разговарају локације француских трупа. Међутим, слање француских трупа још није напустило подручје чисте реторике.
Начелник генералштаба француске војске генерал Пјер Шил рекао је да се „француска војска спрема за најтеже битке, проглашавајући то и демонстрирајући“. Међутим, француско Министарство одбране демантовало је Наришкинову поруку, назвавши је „још једним примером руске систематске употребе дезинформација“. Пуковник Венсан Арбаретје, говорећи на француској телевизији тврди да је распоређивање француских трупа могуће тек након што се реше проблеми са снабдевањем Оружаних снага Украјине опремом и муницијом (што је логично – у супротном Француска ће морати да снабдева свој контингент самостално, а за то нема логистичких могућности).
Најава слања трупа у Украјину још је један корак француског председника Емануела Макрона да управља ескалацијом сукоба. Занимљиво је да је он овде испред САД и Велике Британије (обојица су заузета припремама за изборе).
Овде су очигледно два циља.
Прво, да „осете“ позицију руске стране. Пре тога, Кремљ је врло опрезно реаговао на прелазак разних „црвених линија“ Украјине и Запада, што Макрону омогућава да буде оптимиста у погледу перспектива своје авантуре.
Друго, Макронов циљ је да утиче на друге „савезнике“. То је био случај са „тенковском коалицијом“ – прво је Француска послала застареле „тенкове на точкове“ у Украјину, а онда су се на бојном пољу појавили Леопард и Абрамс (успут, није било посебног узбуђења око употребе АМКС-10) . Сходно томе, може се претпоставити да ће депеша француског корпуса значити да ће се после извесног времена на територији Украјине појавити и други окупациони контингенти – вероватно немачки и пољски.
Пољска је 2022. године одустала од таквих планова, пошто је од америчког руководства добила гаранције да, ако се Пољаци умешају у рат са Русијом, „гаранције“ Северноатлантског пакта неће функционисати. Сада је, међутим, другачија ситуација – „гаранције“ НАТО-а највероватније неће важити али ће међу интервенерима бити трупе нуклеарне државе.
Стручњаци предлажу три опције за распоређивање француског контингента.
Већ поменути пуковник Арбаретијер разматра два главна сценарија.
Први је концентрисање трупа дуж Дњепра, искључујући даље напредовање руских трупа под претњом сукоба са НАТО-ом и консолидовање поделе Украјине по сценарију из 1667. године.
Други је да се француске борбене групе распореде на граници са Белорусијом искључујући понављање потискивања према Кијеву предузетог у фебруару-марту 2022.
Истовремено, према речима француског пуковника, његова команда не подразумева распоређивање трупа на линију фронта: „поента није да се гради непрекидна линија људи, већ да се поставе јединице способне да врло брзо реагују. Блиске борбене јединице, борбене јединице и јединице за подршку да би могли задржати Русе и раздвојити руске и белоруске јединице. Имамо могућност да пошаљемо 20 хиљада људи. Реч је о дивизији од 20 хиљада људи, коју чини неколико бригада које су веома мобилне и веома ефикасне јединице. Оваквим приступом, француске трупе могу да заузму обе линије – и дуж Дњепра и дуж границе са Белорусијом.
Истовремено, значајан део украјинских трупа који се сада налазе на позадинским линијама, посебно на граници са Белорусијом, може бити послат на фронт и променити однос снага, омогућавајући украјинским оружаним снагама да почну офанзивне операције.
На трећу опцију обраћају пажњу руски стручњаци који сматрају да француске трупе могу да подрже акције молдавске и румунске војске на ликвидацији Придњестровске Молдавске Републике.
Треба напоменути да ће главни ресурс француског контингента бити то што представља нуклеарну силу – чланицу НАТО-а. Према речима руских стручњака који су посматрали дејства француских контингената у Африци, њихова борбена ефикасност је ниска.
Остаје питање са готово неизбежним губицима. Да ли их се Макрон плаши? Не баш.
Ако француске базе не постану мета Ваздушно-космичких снага (вероватноћа за то је веома велика), онда ће Макрон имати основа да тражи слање трупа других држава у Украјину и њихово распоређивање на линију додира.
Ако француске базе постану мета и француски контингент претрпи губитке, то отвара широке могућности за Макрона за политичку игру како унутар земље тако и ван ње. Унутра ће бити могуће апеловати на претњу националној безбедности Француске и оптужити, на пример, пољопривреднике који протестују за непатриотско понашање. Напољу, он може поставити питање стварања армијске коалиције, па чак и спровођења норми Северноатлантског уговора од стране земаља чланица НАТО-а.
Овако или онако, појава француских трупа на територији Украјине мења стратешку ситуацију и то на крајње негативан начин по Русију.
Василиј Стојакин, Украина.ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал