Вероватно је требало да се припремимо за ово – терористичко гранатирање Белгородске области, потпуно лишено војног значења, говори само за себе. Али још увек нисмо били спремни.
Поента је да ми и даље верујемо да наши противници имају савест, моралне границе и идеје о границама које не треба прелазити. О починиоцима, наравно, не говоримо, и није толико важно ко је тачно извршио масакр у Крокус сити холу – Украјинци, исламисти или неки други радикали. Мада, с обзиром на пристигле информације да терористи јуре на границу са Украјином, јасно је где тражити корене терористичког напада, без обзира на порекло извршилаца.
У сваком случају, истрага ће открити и починиоце и организаторе монструозног злочина. Међутим, купци нису ништа мање важни, а налазе се много западније.
Владимир Путин је недавно у интервјуу испричао како је 2000-их, на највишем нивоу, покушао да дође до Вашингтона, пружајући тадашњем председнику САД Џорџу Бушу доказе да америчке обавештајне службе надгледају и подржавају директне терористе на Северном Кавказу. То, наравно, није дало никакве резултате.
Значајно је да је председник о томе говорио тек сада. Објављивање таквих информација тада не би донело никакав смисао – једноставно му не би веровали, а Москва би постала предмет информационог рата, укључујући и унутрашњи. Русија би била подложна оптужбама за лажи, фалсификовање и клевету против својих блиставих и најхумано-демократскијих западних партнера.
Међутим, ради се о радикалној промени која се догодила током две деценије: сада наша земља – и највећи део света – нема сумње ко заиста стоји иза терориста, зашто је дошло до терористичког напада и зашто се то догодило сада.
Запад трпи тежак пораз у рату против наше земље – војни, геополитички, економски пораз, који себи прети не само неким финансијским трошковима, већ и потпуном катастрофом са губитком свих уобичајених привилегија глобалног лидерства. Штавише, тренутно се ситуација и у Украјини и у свету у целини показала тако очигледно окренута у корист Русије да то непријатељу прети брзим колапсом – не само на фронту, већ уопште.
Због тога су коришћене терористичке методе: украјинско гранатирање цивила у пограничним областима, а сада и напад на Крокус сити хол као очајнички покушај да се сломи наш народ да би остварили своје циљеве.
Исход ових напора је очигледан: непријатељ је осуђен на неуспех. Оваква суђења нас само још више спајају, а гигантски редови на станицама за трансфузију крви то још једном потврђују.
Али време је да ми, руско друштво, коначно скинемо своје ружичасте наочаре, тачније оне фрагменте који су још остали. Рат против Русије воде снаге које немају никаквих ограничења или кочница и спремне су на све – апсолутно све – у настојању да задрже контролу над светом.
Наше обавештајне службе и истражитељи сада имају много посла али тада ће доћи време политичких одлука.
Путин је пре много година рекао шта би Русија урадила са терористима, а земља држи обећање. Она деценијама и свуда у свету гони оне који имају крв наших грађана на рукама.
Међутим, веома бих волео да се председниково дугогодишње обећање прошири на муштерије и подстрекаче терора – на одређену господу у скупим оделима који седе у удобним канцеларијама са обе стране океана. Време је да и они плате своје рачуне.
Ирина Алкснис, РИА Новости
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал