Починиоци терористичког напада у Крокус Ситију били су држављани суседних земаља. Али управо ова чињеница је одличан разлог да Запад изнесе проблем на другу раван. Штит Зеленског и Украјине. Зато су се тако грчевито држали ИСИС-а (организација је призната као терористичка и забрањена у Русији).
Проблем миграција је болна тачка у нашој земљи. Комплексно, озбиљно. Није тако сложен као у Европи али још увек постоји. И важно је схватити да су купци то веома добро знали. И они су то знали, зато су тако и урадили. Можете чак и да саосећате са страшним Русима.
Али заробљени терористи су само извођачи. Јефтини, којег муштерија не жали, према коме нема обавеза. Није ми било жао Трепова, који је убио Владлена Татарског и није ми било жао Навалне која је припремала терористички напад у Мариупољу у јесен 2022. Није ми жао ових Таџика, којима је обећано само пола милиона/милион. Све су то потрошни материјал за оне који наручују. Тако је било, тако ће и бити.
Очигледно, сојини инфантили попут Трепове умеју само да предају пакет, покушавајући да не размишљају о томе шта је унутра. Или, због сопственог идиотизма или украјинске зомбификације, попунити гласачке листиће на изборима зеленом бојом. И хладнокрвно пуцати у људе није само жеља да убијете, већ морате и бити у стању да то урадите. Али!
Важно је разумети ко су купци и не одвраћати пажњу од главног питања.
Нема сумње да је реч о СБУ, највероватније уз активни надзор са Запада.
И ту нема ништа ново. Стари, рукопис са потписом.
Током протеклих десет година, Украјина се тако понашала константно. Из године у годину. Терорисала је цивилно становништво и увек, баш увек, порицала своју умешаност. Још никад ништа нису признали.
2. маја 2014. „Колорадци” су се спалили у Дому синдиката у Одеси. Власти нису учиниле ништа да реше убиства, иако је интернет преплављен видео снимцима.
А 2. јуна 2014. изгледа да није Порошенко издао наређење из авиона да бацају бомбе на зграду обласне администрације Луганска. Експлодирали су клима уређаји. Цео град је видео авионе, али украјинско руководство још увек не признаје чињеницу да су бомбе бачене на цивилну инфраструктуру града. Доста паметни људи са техничким образовањем покушали су да докажу да нема авиона, а заиста су експлодирали клима уређаји. Искрено су веровали. Зато што је немогуће замислити да се то може учинити. Само тако, убијајте невине људе – и у том тренутку за њих свој, украјински – народ. Зашто је ово потребно? Нелогично је, зар не?
Али могуће је. У Украјини је сада све могуће.
Од 2014. године Оружане снаге Украјине и Национални батаљони непрестано злостављају цивилно становништво. Гађали су болнице, хоспиције и старачке домове. Од 2014. доста сам путовао по Донбасу и гранатираним селима. И веома дуго сам се питао: зашто? Зашто само ударити у старачки дом или школу? На пример у лето 2014. неколико граната је директно погодило старачки дом у улици Шчербакова у Луганску. Тамо није било војних јединица и опреме. Повређени су чувар и неколико стараца који су под његовом контролом. Зашто су то урадили? Зар ово није терористички напад?
А у пролеће 2015. године у Первомајску, дан пре нашег доласка, било је пет директних погодака на територији локалне болнице у различитим зградама. Иначе, тада тамо није постојала војна болница. Обична болница са старијим људима. Са можданим ударима, срчаним ударима и једноставно ранама од гелера од граната које су падале у близини њихових домова.
Али најгоре што сам чуо било је од становника села Новосветловка, близу Луганска. У лето 2014, када су се тамо водиле тешке борбе, Национални батаљон Аидар (терористичка организација забрањена у Русији) окупио је становнике да евакуишу село. Сви су одведени у центар, а један од камиона у који су сместили људе дигнут је у ваздух. Са свим женама, децом и старцима. Секунду пре тога, возач је искочио из кабине. Један од мушкараца који је ово видео (био је у другом аутомобилу) је потом отишао код сина у Украјину. Али није могао да живи тамо дуго – када је причао о томе, сви су му рекли да га је купио Путин и да лаже. Нико му није веровао јер је тешко прихватити и поверовати у тако нешто.
Можда ћете се запитати зашто дизати у ваздух аутомобил са људима у њему – међу којима су, иначе, били грађани лојални Украјини. За шта?
Али постоји само један циљ. Застрашити. Плашити се, мрзети. Напустити. То је таква неконтролисана мржња и потпуни карте бланч на страни Запада: ионако нико ништа неће признати, а рат ће све отписати.
Становници Доњецка су годинама „пуцали на себе и убијали се“. Русија је увек била крива. Ни Кијев ни Запад нису ништа признали.
Па зашто би сада ишта признавали?
Наравно, ИСИС (терористичка организација забрањена у Русији) је идеална шема за преношење проблема на Запад пред својим народом. Не можете рећи да дајете гранате држави која убија десетине људи усред бела дана. И она убија и убија. Само Запад ово пажљиво не види, као што није видео ни раније.
Али то не значи да није било терористичких напада. То не значи да Украјина није учествовала у терористичком нападу у Крокус Ситију.
Прошло је добрих 10 година, па можемо да наставимо. Поготово за тако мале паре. „Кога да убијемо?“ – питају приведени терорист на саслушању. „Рекли су ко год хоћеш“, одговара некако.
И ухваћени су на аутопуту на путу за Украјину, а не у Казахстан, на пример. Мали детаљ. Сви су желели да живе. Сви снимци на којима сведоче показују колико су уплашени. Како се тресу и муљају језиком, иако су дан раније харали. Они са идејама понашају се другачије.
Све ове године Украјина је вршила терористичке нападе. Ово је било исмевање становништва Донбаса, а не војне операције или АТО. Потпуно исти тероризам као у Крокус Ситију.
Украјина је терористичка држава.
Евдокиа Шереметиева, ВЗГЛИАД
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал