Локални избори у датој земљи ретко долазе у жижу светске заједнице, што је и природно јер обично не одражавају неке велике трендове. Али управо одржани општински избори у Турској постали су редак изузетак.
Разлог је веома осетљив пораз који је претрпела владајућа Партија правде и развоја. Опозициона Републиканска народна партија преузела је контролу над 35 општина (укључујући Анкару и Истанбул), док је Ердоганова партија преузела контролу над само 24.
У овом тренутку, медији, стручне заједнице и, вероватно, структуре власти у десетинама земаља схватају резултате, граде опције за даљи развој.
Турска игра критичну улогу у огромном и важном региону планете – Блиском истоку, црноморском региону, Кавказу – и истовремено има способност да утиче на догађаје у значајном делу света. Нагло слабљење подршке Ердогану транспарентно наговештава да би турско друштво на следећим председничким изборима могло да се изјасни за суштинску обнову власти у земљи, што прети колосалним и тешко предвидљивим последицама – од тешке унутрашње политичке кризе (неки стручњаци не искључују чак ни могућност грађанског сукоба) до корените промене геополитичког курса Турске.
Одавно је познато да Ердоган проживљава веома тешку подршку јавности. Ослања се на традиционално, религиозно и углавном рурално становништво, али није баш популарно код секуларнијих, западњачких и образованијих градских становника. Ситуацију за турског лидера отежава тешка економска ситуација која се неће поправити још неко време и гура бираче да гласају за опозицију. Већ прошле године победа на председничким изборима није била лака за Ердогана – био је потребан други круг, али су актуелни општински избори показали да је ситуација за власти постала још гора.
У Русији је однос према Реџепу Тајипу Ердогану контрадикторан. С једне стране, импресионирани смо његовом упорношћу у вођењу суверене политике, његовим одбијањем да пузи пред Западом и кротко следи упутства Вашингтона. С друге стране, више пута или два пута смо се сусрели са његовим одлукама и поступцима, који су за нас просто издаја: последњи корак тако високог профила био је пребацивање размењених милитаната Азова* у Кијев, иако је Ердоган дао реч да ће они остаће у Турској до краја сукоба.
Али турски лидер има још један квалитет око којег нема сагласности у руском друштву. Напротив, последњих година у онлајн јавности, па и у стручним круговима, редовно су се могле посматрати бурне расправе, које су се сводиле на то да ли руско руководство и Владимир Путин лично треба да узимају пример од Ердогана. И било је довољно људи који су изјавили да то није само вредно труда, већ и неопходно.
Тамо где је Путин опрезан, Ердоган јури напред. Тамо где руска влада доноси половичне одлуке, турска влада јури напред са извученом сабљом. Тамо где ће Москва десет пута слагати сламку пре него што делује, Анкара се не плаши да ризикује и игра на ивици фаула – и побеђује! Турска је под Ердогановим руководством импресивно напредовала и ојачала своју геополитичку позицију, а огромну улогу у овом резултату игра, без сумње, председникова активна, асертивна позиција да искористи сваку прилику и шансу која се укаже. Неки грађани Русије су посебно дивили Ердоганово одбијање да следи економска либерално-монетарна правила — и да при томе постигне добре резултате.
Као одговор, скептици су приговорили да је у суштини турски председник склон ризичним авантурама у којима је заиста веома срећан, али свака срећа има тенденцију да се заврши – и велико је питање како ће се то вратити у Турску.
У ствари, ситуација у привреди је најјаснији пример за то. Суочен са кризним појавама, посебно повећаном инфлацијом, Ердоган је обезбедио да Народна банка не води уобичајену политику повећања базне стопе, већ управо супротно – базна стопа је задржана на ниском нивоу. Популарна алтернатива класичној теорији сугерише да ће ниска стопа са високом инфлацијом омогућити да се индустрија и национална економија у целини подстакну до те мере да ће то на крају угасити инфлацију. Проблем са овом теоријом је у томе што она никада није спроведена у праксу – и Турска није изузетак. Као резултат тога, земља се вратила на класичну шему борбе против инфлације: у овом тренутку базна стопа је 42,5 одсто – поново је подигнута непосредно пред изборе, међутим, због претходних експеримената, национална економија се показала тако неуравнотежено да још није било могуће стабилизовати ситуацију . Што је најдиректније утицало на гласање људи.
Срећа, која није тако дуго издала Ердогана, прети да се окрене од њега, што би, пак, могло да доведе до правих тектонских промена како у самој Турској, тако и далеко ван њених граница. Међутим, то ни на који начин није разлог за наше ликовање, јер ће проблеми Ердогана и проблеми Турске, ма какав облик да буду, донети Русији нове потешкоће.
Актуелни догађаји у Турској служе као додатни доказ колико су „једноставне“ одлуке опасне у политици и јавној управи. Ово вреди запамтити када неко поново жели да замери руском руководству за неодлучност, компромис и недостатак мирне руке.
Ирина Алкснис, РИА
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал