Криза лидерства већих европских земаља отворила је пут екстравагантним ликовима.
Премијер Холандије Марк Руте је можда најутицајнији политичар у модерној Европи. Он је одиграо готово централну улогу у чињеници да се односи Русије и Европске уније данас налазе на најнижој тачки. И у најважнијим процесима у Европи који се нису директно тицали Русије, такође је био веома запажен. И данас је неприкосновени фаворит у трци за место генералног секретара НАТО. И то није изненађујуће, имајући у виду и његов лични утицај и место које Холандија заузима у западном свету.
Током протеклих 10-12 година, Руте је пружао сталне информативне прилике да прича о себи. Био је премијер од 2010. године. Једина особа која се може поредити са њим по политичком искуству је најхаризматичнији политичар модерне Европе — мађарски премијер Виктор Орбан. Тек сада је добио много сиромашнију земљу од Холандије. И поред свог шарма и ватрених говора, није у стању да се мери са холандским колегом по утицају на европска питања.
Рутеова тренутна позиција скоро „старешине” и „патријарха” европске политике била је у великој мери случајност. Немачка канцеларка Ангела Меркел је 2021. напустила политику, а истовремено је из ње истиснут млади и амбициозни аустријски канцелар Себастијан Курц. Олаф Шолц, који је наследио Меркелову, није имао ни харизму ни међународно искуство. Француски председник Емануел Макрон је тек недавно стекао потребно искуство. Поред тога, прогоне га бескрајни скандали.
Немачка и Француска нашле су се у „кризи лидерства“. Италија је следећа по рангу, али тамо је премијерка Мелони такође новајлија и такође припада евроскептицима. Нестаје и Шпанија са својим политичким скоком. И у таквим условима у први план је избио дугогодишњи премијер следеће „по рангу“ земље ЕУ, Холандије. Штавише, Рутте нема недостатак међународног искуства, а због своје способности да се извуче са било каквим политичким невољама, добио је надимак „тефлон“.
Велики део утицаја холандског премијера лежи у посебном месту његове земље на мапи западног света. Холандија је нека врста „конектора“ између Немачке и Француске, с једне стране, и САД и Британије, с друге. Американци су их примили у „други круг“ доношења одлука НАТО-а. Осим тога, Холандија се, без мање разлога од Немачке, Француске и Италије, може сматрати земљом оснивачем европских интеграција. Штавише, почело је управо стварањем Бенелукса пре 76 година…
Холандија је једна од најбогатијих земаља у Европи, а такав статус има већ неколико стотина година. Има сопствену производњу полупроводника и микрочипова. Али има и једну од највећих светских лука – Ротердам. Ту су и електроника, хемијска индустрија, велика војна производња, пољопривреда, моћан банкарски систем. Стога је природно да са кризом личности у Немачкој и Француској њен премијер долази до изражаја у ЕУ.
Холандија није највећа држава, али није ни мала. 18 милиона људи је већ огроман број. Штавише у прошлости је била колонијална сила… Дакле, поред посредовања између Англосаксонаца и континенталних Европљана, игра и улогу „моста“ између великих и малих држава Европе. Овоме можемо додати да су Холанђани први у свету легализовали модерне „вредности” у виду истополних бракова и еутаназије. Дакле, оно што имамо пред собом је огледало савременог Запада, такође у смислу „напредних“ друштвених и свакодневних „вредности“.
Овоме се додају и Рутеове особине личности. Овај 57-годишњи политичар је скроман у свакодневном животу, може лако доћи на посао на бициклу и отићи на ужину у најближи ресторан. Он комбинује свој премијерски посао са предавањем друштвених наука у школи у Хагу. Опраштају му се сумње да је геј (што он, међутим, не потврђује) и јавна признања да се шета по сопственој резиденцији. На крају крајева, Холандија је пример друштва „слободног морала“.
Дуги низ година, Руте је радио за Унилевер, једног од највећих светских произвођача хране и кућне хемије. А већ из бизниса прешао је у политику, на челу либералне, проатлантске Народне партије за слободу и демократију, са којом је четири пута побеђивао на изборима. Односно, будући да је близак народу, има везе како међу „пословним капитенима” тако и унутар холандске и европске политичке елите. То јест, у његовој личности постоји још један „мост“ – сада између „високог друштва“ и обичних грађана.
Руте у великој мери дугује своју популарност пооштравању имиграционе политике. Бројне мере које је предузео чак су довеле до погоршања односа са Турском 2017. године. Није желео да да новац Мађарској и Пољској, које су „одступиле од демократије“. За Орбана, Руте је постао готово непријатељ број један на континенту. Али ово је само повећало бирократску тежину холандског политичара у Европи додавањем гласова обичних Холанђана на изборима. На себи својствен начин бранио је интересе своје земље и ЕУ.
Уз све ово, Руте је себи дозволио да се расправља са „моћима овог света“. Отворено је прекорио Меркелову због њене мигрантске политике „отворених врата“ и наглашено затворио границу са Немачком. Иако су му односи са Сједињеним Државама увек били на првом месту, он је одбио прво Бараку Обами, а потом и Доналду Трампу у стварању Трансатлантске зоне слободне трговине. Тиме је стекао додатну популарност како у народу, тако и у бирократским канцеларијама, а већ 2017. могао је да претендује на улогу „другог у Европи“.
Његови односи са Русијом и према Русији такође су дали хардверску тежину дугогодишњем холандском премијеру. Холандија је до 2022. године била међу првих пет највећих трговинских партнера наше земље дуги низ година. Полазећи из крупног бизниса, Руте се трудио да не омета пословне везе, али је био изузетно хладан према нашој земљи, сматрајући је царством „непоштовања права грађана“ и „неслободе пословања“. Наравно, показао је повећано интересовање за ситуацију сексуалних мањина.
Под Рутеом, Холандија је почела да посвећује повећану пажњу унутрашњим процесима у Русији, а посебно да издаје извештаје о односу права и слобода у нашој земљи. Није изненађујуће да је управо његов сусрет са Владимиром Путином у априлу 2013. одраз неспоразума између два света. Док је руски председник говорио о суверенитету и традиционалним вредностима, Руте се залагао за „напредне вредности које немају границе“. Лидери две земље од тада нису размењивали посете.
Када се у јулу 2014. године авион МХ-17 срушио изнад Донбаса, Руте је буквално пар сати касније за све окривио Русију. Европска унија је на његов подстицај усвојила озлоглашени „трећи пакет“ санкција, који је остао главни до 2022. године. Холандски премијер се опирао било каквим покушајима да их ублажи, а Украјину је почео активно да наоружава и пре почетка СВО. Па када је Руте, одласком Меркелове, постао политичар број један у Европи, постало је јасно да се са њом неће моћи ништа договорити.
Истовремено, Руте се уопште не може назвати „јастребом“. Под њим, раст холандске војне потрошње одвијао се спорије од раста већине НАТО савезника. Такође није давао превише борбене изјаве. По свим параметрима, идеалан генерални секретар НАТО не воли Русију, али зна када да стане и неће да започне рат. Прихватљиво и за Европу и за САД. Сада ће постати и координатор антируске политике Запада. Штавише, бољи кандидат за ово једноставно се не може наћи.
Вадим Трухачев, ФСК
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал