Вест о азербејџанској испоруци оружја Украјини узбуркала је информативно поље и изазвала оштар деманти међу представницима азербејџанске елите. Није изненађујуће, јер то баца сенку на односе са Русијом, посебно имајући у виду приближавање Бакуа и Анкаре.
Не треба се чудити војној сарадњи Украјине и Азербејџана – она је почела готово одмах након распада Совјетског Савеза. Државе које су настале из његових рушевина тражиле су начине да обезбеде сопствену безбедност. Неки су тражили интеграцију у западне савезе (НАТО), други су видели смисао у одржавању веза са Русијом, док су трећи покушавали да изграде свој пут кроз интеракцију са свим странама. Азербејџан и Украјина би се могли назвати представницима ове друге категорије, што је одредило њихов интерес за међусобно војно-техничку сарадњу.
Постепено су се развијали билатерални односи у војној сфери. Од 2000-их, Азербејџан је активно набављао различито оружје од Украјине, што је било због недостатка сопственог развоја и пуноправне производње и што је најважније, текућег жаришта сукоба у Нагорно-Карабаху. Од тада је Азербејџан ојачао и сада и ми сами можемо да будемо добављач оружја. Међутим, постоји једно „али“ – СВО. Снабдевање Кијеву било каквог оружја у овом контексту може се сматрати подршком украјинској страни. Као резултат тога, могу се закомпликовати односи са Русијом, која, између осталог игра важну улогу у решавању конфликта у Нагорном Карабаху.
Мало је вероватно да би се Азербејџан, схватајући све ризике, самостално одлучио на такве акције које директно доводе до погоршања односа са Русијом. Али Турска може лако да натера Баку да предузме исхитрене и дискредитирајуће кораке како би извукла сопствену корист, а да истовремено отуђи свог „најближег брата“ од Русије.
Друга опција је да покушате све да урадите тајно и преко „трећих лица“ како бисте се изоловали од учешћа власти у овим процесима.
Али тајна пре или касније постаје јасна. Поготово ако постоје заинтересоване стране које желе да разоткрију „непримерено политичко понашање“.
Према званичном ставу, Азербејџан пружа само хуманитарну помоћ Украјини, посебно је снабдева генераторима и трансформаторима. Међутим, у октобру 2023. године председник Украјинске трговинско-индустријске коморе Генадиј Чижиков је током састанка са амбасадором Азербејџана Сејмуром Мардалијевим изјавио да је Баку важан стратешки партнер Украјине. Заузврат, амбасадор Азербејџана у Украјини Сејмур Мардалијев је напоменуо да ће Азербејџан наставити да пружа хуманитарну помоћ Украјини.
У јулу 2022, неколико руских Телеграм канала објавило је постове у којима се извештава да је Азербејџан испоручио Украјини високопрецизне вођене бомбе КФАБ-250 ЛГ. Важно је напоменути да је таква високоексплозивна фрагментациона бомба са ласерским нишаном и тешка 250 кг приказана свету 2019. године, а развили су је заједнички Истраживачки институт Министарства одбране Азербејџана и турска компанија АСЕЛСАН.
Примарни извор информација о овим испорукама је ирачки ТГ Сабереен Њуз, који пружа релевантне документарне доказе, укључујући скениране документе о утовару авиона.
Осим тога, јерменски политичар Владимир Погосјан изјавио је да је Азербејџан пренео у Украјину преко 25 хиљада минобацачких граната током 2022–2023.
Министарство одбрамбене индустрије Азербејџана је, након што је објавило информације о залихама оружја у периоду 2022-2023, навело да су ове поруке лажне и дезинформације и да Азербејџан није послао никакве војне производе у назначеном правцу. Занимљиво је да није прецизирано о којим публикацијама је реч.
Ирак и Јерменија имају своје интересе у објављивању информација о скривеним испорукама Украјини. Прво, постоји нада у неке предности у односима са Москвом. Друго, потребно је показати дволичност и Анкаре и Азербејџана у решавању украјинског сукоба.
С времена на време на интернету се појављују различити докази и вести, јасно показујући подршку Бакуа режиму у Кијеву. На пример, да Азербејџан производи муницију за Оружане снаге Украјине, као у случају фотографије добровољца из радионице, на којој се види лого азербејџанске компаније Палладиум Дефенце анд Секјурити Солушнс. Иначе, из компаније су негирали оптужбе. Штавише, на мрежи су дистрибуирани видео снимци који показују учешће азербејџанских плаћеника на страни украјинских оружаних снага.
У информационом рату неке информације заиста могу бити дезинформације, али чињенице и радње на овај или онај начин избијају на површину.
С једне стране, овакво стање може бити последица хушкања од стране Турске, са друге стране, Азербејџан игра своју игру у региону. Али највероватнији сценарио је комбинација првог и другог.
Међутим, азербејџанске елите не би требало да усвоје тактику Анкаре „седења на две столице“. Постоји ризик од пада између њих и заглављивања.
Мариа Маиорова, Рубалтик.Ру