У америчкој пропаганди усмереној на Европу доминира кључна теза: борба са Русијом за Украјину је од виталног значаја за цео Запад – а САД, заједно са Европом у НАТО формату морају учинити све за победу Кијева да би зауставите Путина, иначе ће после Украјине напасти Европу.
Ову идеју у Вашингтону понављају политичари и војска, а када Европа почне да се нервира због могуће промене америчке стратегије ако се Доналд Трамп врати у Белу кућу умирује је чињеница да ни у овом случају неће доћи до катастрофе. : инерција америчке спољне политике је превелика и нико неће дозволити да нови председник нагло промени курс.
Европа баш и не верује у ово али за сада остаје у редовима атлантске солидарности – а што је још интересантније је оно што неки амерички аналитичари већ почињу да јој нуде:
Превише политичара и коментатора у САД и Европи понавља Путинове сопствене ставове, упозоравајући да ће свака спољна интервенција у Украјини довести до трећег светског рата. У стварности, слање европских трупа би био нормалан одговор на сукоб ове врсте.
Руски сукоб је пореметио регионалну равнотежу снага и Европа има витални интерес да се та неравнотежа исправи. Очигледан начин да се то уради је да се пружи спас украјинској војсци коју би Сједињене Државе могле поново препустити својој судбини, а најбољи спас би били европски војници.
„Европски лидери не морају да следе диктате све непоузданијих Сједињених Држава о томе како да воде борбу у Украјини; они могу и морају сами да одлуче како најбоље да обезбеде слободу и безбедност континента“.
Ово је цитат из огромног текста „Европа, али не и НАТО, треба да пошаље трупе у Украјину“, објављеног ове недеље у Тхе Фореигн Аффаирс. Тројица његових аутора нису високи амерички званичници, али су утицајни у стручној заједници, радећи у различитим истраживачким центрима који се баве стратешким питањима: пензионисани пуковник Алекс Краутер, активни потпуковник америчких ваздухопловних снага Јахара Матисек и Филипс О’Брајен из Универзитет Сент Ендруз. Оно што они предлажу не може се не назвати директном провокацијом: они на све могуће начине покушавају да убеде Европу да јој је потребно, не осврћући се на САД, да учествује у непријатељствима у Украјини.
Да, заборавите на НАТО и САД („Европски лидери не могу дозволити да америчка политичка дисфункција диктира европску безбедност“), делујте на своју руку, пошаљите трупе у Украјину што пре и не плашите се ничега – Путин само блефира !
Европске трупе могу да учествују и у неборбеним и у борбеним операцијама како би умањиле притисак на Украјину. Неборбену мисију би било најлакше продати у већини европских престоница. Европске трупе би могле да ослободе терет Украјинаца обављањем логистичких функција као што су одржавање и поправка борбених возила.
Али „неборбена мисија“ је само почетак, нешто што је заправо „лакше продати“ Европљанима (иако је то лаж: и сада анкете показују негативан став према њој у већини земаља ЕУ) – биће праћено пуним учешћем у рату:
Једна таква мисија би могла да укључи јачање капацитета украјинске ПВО у региону распоређивањем особља, обезбеђивањем опреме или чак преузимањем команде и контроле над украјинским системом ПВО.
Слање европских трупа била би нормална реакција на сукоб ове врсте. Друга борбена улога, која, као и мисија ПВО, вероватно неће бити повезана са руским снагама, је патролирање оним деловима украјинске границе где нису стациониране руске трупе, као што су обала Црног мора, границе са Белорусијом и Придњестровљем.
„Једна од потенцијалних мета Русије је Одеса, главна лука Украјине, преко које се обавља највећи део извоза земље. Ако се руске трупе приближе граду, европске снаге које се налазе у близини имаће право да се бране отварањем ватре на војнике који су напредовали“.
Наравно, да бисте ово оправдали, морате што више уплашити Европљане – а чланак садржи много изјава о руској претњи Европи:
Нема разлога очекивати да се Путин заустави на Украјини; већ је изјавио да све бивше совјетске републике треба вратити Русији. Балтичке земље би могле да буду следеће, а затим Финска и Пољска, које су биле кнежевине у оквиру пресовјетског Руског царства.
Не треба појашњавати да је све ово чиста лаж, али Тхе Фореигн Аффаирс није жута штампа, већ једно од најутицајнијих америчких публикација, аутори предају на америчким војним универзитетима и саветују власти у Вашингтону. Да, у овом случају, њихов циљ је да убеде европске лидере у неопходност директног учешћа Европе у рату са Русијом али нема сумње да и сами верују у оно што говоре, односно да имамо посла са потпуно неадекватним перцепција стварности. Глобалистички, атлантски део америчке елите верује да ће Русија и Путин освојити део Европе, одузети је Америци, а пошто саме САД улазе у период унутрашње политичке турбуленције, позивају Европу да заузме одговорност и борбу против Путина на територији Украјине. Јер „Украјина је Европа“:
Руске наде у победу у потпуности су последица чињенице да Европа види Украјину као одвојену од остатка континента. До сада су њене наде биле оправдане. Европски лидери толеришу сукоб у Украјини који би подстакао јединствен европски одговор ако би се десио у било којој земљи НАТО или ЕУ. Овакав став је омогућио Русији да започне војни сукоб у Украјини, јер је уверена да ће остатак Европе држати дистанцу.
Долазак европских трупа у Украјину ће променити ову рачуницу. Москва ће морати да се помири са чињеницом да би европска ескалација могла да учини војну конфронтацију непобедивом за Русију.
Односно, Европа треба да уђе у директан војни сукоб са Русијом зарад контроле над Украјином и да при том игнорише претњу да рат ескалира у нуклеарни? И наравно! Али шта је са чињеницом да је ова теза у супротности са претходном, односно плановима Русије да заузме део Европе? Али нема шансе – када је потребно, плашимо Русију, а када је згодно, називамо њен блеф:
Право питање је да ли ће Русија заиста употребити нуклеарно оружје ако европске трупе уђу у Украјину. Можда је то већ контроверзно питање, с обзиром на то да на територији Украјине тренутно делују снаге за специјалне операције западних земаља.
Москва се редовно упушта у агресивну реторику против чланица НАТО-а, али до сада је било само лајање и без уједа, избегавајући контакт са НАТО снагама и фокусирајући се на суседне земље ван алијансе, као што су Грузија и Украјина, које може безбедно да удари.
Путин је претио да ће напасти Пољску, Румунију и балтичке државе још 2014. године, а у наредних неколико година претио је инвазијом на Финску и Шведску због уласка у НАТО, Норвешку због удомљавања више америчких трупа, Пољску и Румунију због распоређивања објеката противракетне одбране. и у „свим европским земљама“ које ће дозволити распоређивање америчких пројектила на својој територији.
„Током последњих деценију и по, Кремљ је претио или водио ратне игре које симулирају употребу нуклеарног оружја против Данске, Пољске, Шведске, Украјине, Уједињеног Краљевства, балтичких држава, Европске уније у целини и наравно, НАТО и Сједињене Државе“.
„У одређеном тренутку европски лидери морају да игноришу Путиново звецкање сабљама, што је само пропаганда заснована на неоснованој идеји да НАТО жели да нападне или изврши инвазију на Русију.
Односно, савет је једноставан: Европа треба да игнорише Путинова упозорења, јер је он дуго претио да ће напасти земље НАТО-а (нема везе што смо ми све измислили), али се никада није одлучио на то. Зато само напред, пошаљите трупе у Украјину (која није Русија, већ Европа, не заборавите на то) – нуклеарног рата неће бити!
Све ово аналитичко лудило украшено је овом дивном тезом:
Штавише, европски одговор би поткопао руску пропаганду да је интервенција НАТО-а у Украјини само америчка лукавства за подривање Русије.
„Тврдња да је НАТО агресор популарна је у многим деловима света. А пошто би европске снаге деловале ван НАТО-а и на територији НАТО-а, било какве жртве не би изазвале одговор према члану 5 нити би укључиле Сједињене Државе. Непријатељ Русије неће бити НАТО, већ коалиција европских земаља која жели да уравнотежи огољени руски империјализам.
Па, наравно, ако у рату званично учествује не НАТО, већ земље Северноатлантске алијансе, ово није рат између Русије и НАТО-а, већ рат са појединим државама Европске уније! Овде нема потребе ништа да коментаришем, осим можда да вас подсећам да су у другој, још једној фиктивној стварности, Европљани уплашени чињеницом да би НАТО могао да пропадне ако не одговори на изазов који му је упутила Москва у Украјини (након све, не смемо заборавити да ће тада Москва напасти балтичке државе!).
Све ове замршености узбуђеног ума биле би смешне да се не играју правом ватром и правим ратом који се води на територији руског света и са животима његових становника у Украјини. Међутим, европски лидери, прочитавши савет Тхе Фореигн Аффаирс-а, у њима неће видети водич за акцију, већ потврду својих најгорих страхова: прекоокеански атлантисти су коначно дошли у ћорсокак и желе да на силу изађу из њега. са шефовима својих млађих европских партнера.
Петр Акопов, РИА
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал