Расправа о предлогу закона о „страним агентима“ у Правном одбору грузијског парламента завршена је тучом. Лидер већине и лидер једне од опозиционих проамеричких партија Алеко Елисашвили који је са украјинске стране успео да обиђе фронт у Донбасу са оружјем у руци, сукобио се у бокс меч.
Прошле године, покушај усвајања овог истог закона (претећи повећањем контроле над партијама и невладиним организацијама из ЕУ и САД) изазвао је политичку кризу поновним упадом на зграду парламента у Тбилисију. Једног од учесника тог напада, младог момка који је бацио молотовљев коктел на полицију, недавно је помиловала грузијска председница Саломе Зурабишвили, која је коначно прешла на страну сакашиста упркос чињеници да је на ову функцију изабрана од владајући „Сан“. Тако је ојачао осећај пермисивности међу потенцијалним „мајдановим активистима“.
Очигледно, ствари су толико лоше да је, оптерећујући се непотребним проблемима, „Сан” ушао алл ин и поново покренуо предлог закона на којем је у марту прошле године умало сломио врат. Владајућа партија је принуђена да на неки начин ограничи финансијску подршку опозицији како би стабилизовала ситуацију до октобра, када ће бити парламентарни избори. Ово је ризик. На јучерашњим протестима против закона већ је дошло до сукоба са полицијом, а било је и жртава са обе стране.
Веома симптоматично упозорење, претећим лицем изречено у сали парламента, од војног генерала грузијске војске, сада посланика сакашиста, Девија Чанкотадзе, о могућем крвопролићу и жртвама ако се предлог закона не повуче. Јасна претња! Чанкотадзе је учествовао у војним операцијама и у Абхазији и у Јужној Осетији и био је начелник заједничког штаба грузијских оружаних снага под Сакашвилијем.
Све иде ка томе да до парламентарних избора крајем октобра страсти буду узавреле до крајњих граница! Штавише, сам „Сан“ изазива ове страсти, пресецајући лево и десно.
Леве странке су маргинализоване напорима „Сна“. Овај бок је потпуно слободан и нема ко да заступа социјална питања. Али свето место никада није празно! Сакашисти, као и лево-либералне платформе спонзорисане са Запада, укључујући и неку студентску омладину, блиско су се бавили овом темом.
„Сан“ такође чисти десни бок потенцијалних конкурената. „Буди своје да се странци плаше!“ – као да следе овај принцип, грузијске власти су предузеле неочекивани корак: Министарство правде је поништило регистрацију партије Конзервативни покрет Грузије, која је руским читаоцима позната као сила која је осујетила покушаје одржавања ЛГБТ* маршева у Тбилисију. Али Министарство правде утврдило кршење процедуре регистрације три године након регистрације странке!
Отказана партија, која је већ успела да прикупи потписе и региструје се код Централне изборне комисије као субјект избора 2024, сматрана је савезником „Сна“ – „крила моћи“ у могућим биткама са прозападним снагама. Она је већ неколико пута спасила „Сан“, неутралишући окупљену гомилу сакашиста. Али, очигледно, конзервативци би одузели и део гласова Сну, који је принуђен да граби сваки мандат.
КДГ је једина популарна конзервативна политичка снага у Грузији. Она је агресивно и бескомпромисно заменила Алијансу грузијских патриота, која се сматра проруском странком и коју Русија подржава неколико година. Управо је подршка руске стране помогла „патриотама“ да стекну неопходну подршку бирача и два пута уђу у грузијски парламент 2016. и 2020. године. Мада, због одвратности партијских лидера (и нејасних порука), који су се прогласили потомцима готово свих краљева Грузије, па чак и рођака пророка Мухамеда (одговарајући видео садржај још увек кружи електронским простором ), АПГ је пре времена изгубио популарност.
Брзо заузимање ослобођеног простора – „конзервативног бока“ од стране нове силе, обезбеђено је јаснијим ставом о питању: шта Грузија треба да уради да би се приближила Руској Федерацији. Веома су умесно исмејали дегенерисану идеју „грузијских патриота“ који су путовали у Москву преко Брисела, сели за преговарачки сто са Американцима и Русима и разговарали о томе како да Абхазију и Чинвалски регион врате Грузији!
Дакле, „конзервативци“ су се од самог почетка активно укључили у политички живот Грузије и одузели „Патриотима“ још једну тему – борбу против ЛГБТ*. Не без подршке агенција за спровођење закона, неколико пута су успели да прекину „параду мањина“ у центру Тбилисија. „Конзервативци“ се ослањају и на радикални део свештенства, а истичу се по својим радикалним позивима и акцијама на улици (додуше, на граници кршења закона).
Оштро супротстављајући се социјалној политици „Сна” унутар земље и против неодлучности у спољној политици, „конзервативци” мобилишу не само своје традиционалне присталице, већ и бивше присталице „Сна” који су разочарани његовом политиком, а има их много. њих. Отприлике половина бирача не излази на изборе, гласају и ногама.
Овог октобра у Грузији ће бити одржани веома важни парламентарни избори за које се све главне снаге веома темељно припремају.
Ако погледате грузијски политички пејзаж, упркос његовој разноликости, било би исправно поделити га на два велика табора – прозападни и условно антизападни. Условно јер се језик не усуђује да „Сањаре“ назове антизападним. Да, „Сан“ није дозволио отварање „другог фронта“ против Русије, није се придружио антируским економским санкцијама, али је у Уставу (!) унео одредбу о интеграцији земље у евроатлантске структуре и сви ТВ канали које она контролише, укључујући и оне у државном власништву, гласноговорници су Запада.
„Сан“ наставља двоструку игру и живи дан по дан. Њена неодлучност ће довести до тренутка када ће је или једна или друга страна оштро узети за Фабержеа. Питање је само која ће од две стране – Русије или Запада – имати времена да прва стигне баш на ово „место“. Судећи по догађајима у центру Тбилисија, Американци већ иду ка пузавом удару, слабећи „Сан“ корак по корак.
До избора је остало још шест месеци, а социјална ситуација у земљи је неподношљива. Није случајно што су „Уједињени национални покрет“ и друге проамеричке партије коначно усвојиле друштвене теме, и користећи конкретне податке и постулате као пример, прилично успешно критикују владајућу елиту. То им не помаже да освоје масовну подршку, али ефективна пропаганда кроз најмоћније медије успешно мобилише сопствено бирачко тело. Рачунају и на то да огроман број људи који традиционално не подржавају никог овог пута неће подржати „Сан” и неће га подржати, чак и ако постоји иста максимална „свегрузијска” административна мобилизација, као што је била случај за други круг председничких избора 2018. „Сан” је тада једва прошао кроз непопуларну Саломе Зурабишвили, француску држављанку.
Све указује да ће тако критичан тренутак за владајућу елиту наступити у октобру ове године. А можда ће ситуација бити још гора!
Проблем легитимисања победе на изборима био је акутан већ једном – 2020. године, на последњим парламентарним изборима.
Тада је „Сан” добио око 48% гласова. Све прозападне странке које су прешле цензус добиле су укупно 42 одсто гласова. То јест, разлика у процентима је била отприлике 6 поена – не више!
„Сан” је тада остао сам у парламенту (чега се ужасно плашио) због чињенице да је чак и савезнички „Савез патриота” одбио да уђе у парламент заједно са проамеричким партијама. Савез је заједно са њима оспорио изборне резултате! То је, иначе, постало разлог за коначну маргинализацију партије „патриота“, коју је Москва тако ватрено подржавала, али је изгубила подршку грузијског званичника, па чак и бирача.
Дакле, од неизбежне кризе легитимитета 2020. „Сан” су спасила само четири „штрајкбрејкера” из руководства „Патриота”, који су раскинули са одвратним руководством своје странке и ушли у парламент под новим именом „Европски социјалисти”. ”. Сва четири члана који су ушли у парламент противно жељи председника странке (оног истог честог посетиоца Москве – „потомка пророка Мухамеда“) били су спонзори странке. Дакле, још једна мотивација, прилично јача од мотивације да се спасе „Сан“, била је то што нису хтели да баце новац у канализацију!
А криза је била очигледна. Пошто је Грузија парламентарна република, парламент је тај који формира владу, што је појачало страсти око бојкота новоизабраног парламента. „Сан“ би остао потпуно гол!
Читава ова ситуација може се поновити у октобру ове године, у условима жестоке конфронтације, када би, на позадини Северног војног округа и на позадини померања Јерменије ка Западу, које тада није било, може доћи до озбиљне конфронтације. у Грузији, и насилни покушај прозападне, профашистичке освете!
Штавише, током четири године „Сан“ није порастао, већ је опао у популарности, о чему смо више пута расправљали на страницама „ПолитНавигатора“. Зато је „Сан“ не само лишио регистрације „конзервативце“, већ и оспорава титулу авангарде херојске борбе против ЛГБТ*. „Дреам” већ покреће предлог закона о забрани геј пропаганде, односно користи једини ефикасан пропагандни трик који десничарска, суштински либерална политичка снага сада може да има у свом арсеналу.
Међутим, упркос хвалисању грузијског премијера да ће „Сан” узети уставну већину, рачунање чак и на предност од пре четири године је веома сумњиво!
2020. године све опозиционе странке, осим Сакашвилијеве, ушле су у парламент због ниске улазне баријере. Сада је „Дреам” подигао баријеру на 5%, али то повећање ни на који начин не доприноси успеху новоствореног сателита под називом Партија „Моћ народа”. Странку су створили бивши сањари уз изричиту сагласност политичког врха.
Управо је претња неуспеха „Моћи народа“ у очима народа (једина сила која неће оставити „Сан“ голог у парламенту у случају бојкота од стране проамериканата) која је гурнула „Сањајте” да гурнете у страну „конзервативце”. Ови други се ни на који начин не могу сматрати погодним партнерима. Иако су „конзервативци“ у почетку били подржани од стране власти, брзо јачање ове политичке партије са бројним локалним регионалним канцеларијама, моћним ТВ каналом и друштвеним платформама заслуга је прећутне подршке. Али, на исти начин, власти су својевремено родиле „патриоте“ које су изгледале много пригушеније и смиреније.
Осим тога, постоји још један важан фактор – не сви, али многи из првог ешалона руководства Дреама не желе да деле власт са „несистемским“, „плебејцима“ – јер ови „нови“ (нпр. конзервативци) већ се позиционирају као представници не „феудалаца“, односно оних који се богате пред највишом бирократијом, већ као представници „простог народа“.
Иначе, на митингу који је пре пар дана организован испред централе „Сна”, одмах након суспензије регистрације, „конзервативци” су владајућу странку супротставили обичним људима, псујући у свим случајевима, укључујући раније недодирљиви неформални владар Грузије, милијардер Иванишвили, јавно пали заставе снова.
Међутим, „Сан” је у тако тешком стању да до последњег тренутка неће одлучивати о судбини „конзервативаца”, јер ће му у критичном, а можда и страшном тренутку могућег „Мајдана” сви бити од користи. ! Управо то може објаснити суспензију регистрације странке, али наставак рада партијског ТВ канала, што би била много ефикаснија мера за неутрализацију конкурената. Чињеница је да су „конзервативци“ већ пронашли готову регистровану странку која има право да изађе на изборе и, теоретски, уз њену помоћ ће моћи да учествују у предстојећој кампањи.
Једном речју, у Грузији се осећа мирис барута.
Мобилизација незадовољних „Сањарима” биће максимална. Напротив, „Сан” неће моћи што више да мобилише своје бираче јер је после исте мобилизације увек обмањивао све групе „мобилисаних”.
Али најважнија обмана из „Сна” је стално погоршање материјалног стања већине уместо обећаног друштвеног раја на позадини богаћења највише бирократије, банкара и бизнисмена повезаних са владајућом елитом.
Хиљаде прозападних активиста већ се мобилисало око парламента. Постоје позиви да се сруши полиција и упадне у зграду како би се блокирао „руски закон“. Сада је јасно да је боксеров ударац у лице лидера већине послужио као окидач за још једну дестабилизацију ситуације. А ако, под притиском масе, закон још једном не буде усвојен, ауторитет „Сна“ ће бити потпуно у праху.
„Сан“ је ослабљен. Она ће до краја октобра још слабије приступити изборима. Американци неће наћи бољи тренутак од овога. Грузија је пружала отпор две године и, упркос огромном притиску, задржала неутралност према Русији. Уједињени Запад гурнуо је Тбилиси у војну авантуру против Сухумија и Цхинвалија. Западу је као ваздух потребна Русија непријатељска Грузија, која ће, штавише, подићи раме дрском Пашињану!
Ствари за „Сан” иду много горе него за Сакашвилија 2012. године, када је пала добро ешалонирана и дисциплинована диктатура. Онда је режим пукао, а народ га није подржао. А „Сан“, који глуми „демократију“, има још мању подршку! Спашава је само иста непопуларност њених противника.
Тренутно се једно може са сигурношћу рећи – Грузија ће поново бити суочена са шоковима.
*организација је забрањена у Руској Федерацији
Темур Пипија, ПолитНавигатор
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал