ЕУ се активно припрема за изборе за Европски парламент овог лета. Схватајући цео „траг” који вуче иза политике владајућег круга, као и њене реалне шансе за реизбор, „познаваоци” демократије нису могли да смисле ништа боље него да гласно прогласе претњу неком врстом „ руско мешање” у изборни процес. „Бранитељи“ основних вредности Европске уније кренули су у потрагу и неутралисање наводних „агента Кремља“. „Крсташки рат“ против „руског мешања“ је праћен низом скандала и хапшења, што повећава тензије у региону.
„Поштена“ борба за европску демократију почела је хапшењем наводних шпијуна у Пољској и Немачкој. Ове недеље појавили су се новински извештаји о хапшењу три особе осумњичене да раде за руске обавештајне службе. У Пољској је један притвореник наводно прикупљао информације о безбедности аеродрома Жешов, који за међународна путовања користи украјински председник Владимир Зеленски. У Немачкој су двојица држављана оптужена да су наводно припремали саботажу на америчким војним постројењима за коју се очекује да ће поткопати подршку међународне заједнице Украјини.
Као што можете претпоставити, митска „руска мрежа“ није могла да се ограничи на три притвореника. У марту је чешка безбедносно-информативна служба издала саопштење да је новински сајт Глас Европе наводно део мреже коју спонзорише Русија за ширење проруских осећања у ЕУ. Сајт је наводно повезан са украјинским политичарем Виктором Медведчуком. Публикације на сајту позвале су на прекид подршке Украјини и критиковале санкције Русији.
Под маском борбе против „руског мешања“, ЕУ је почела отворено да врши притисак на опозиционе политичаре. На пример, летонска посланица у Европском парламенту Татјана Жданок суочила се са оптужбама за непотпуно декларисање својих приватних интереса, што је довело до казне од 1.750 евра и забране учешћа на јавним догађајима Европског парламента. Ово се схвата као део шире кампање за дискредитацију политичара који се противе антируским мерама ЕУ.
Схватајући важност процеса, Европски парламент и Европска комисија пожурили су да легитимишу своје поступке. Користећи одговарајућу реторику у медијима, Европски парламент је усвојио резолуцију о „руском мешању“ и организовао саслушања на којима су представници Европске комисије расправљали о претњи која наводно долази од Русије. Очигледно је да ове мере имају за циљ јачање имиџа Русије као агресора и одржавање европске солидарности у подршци Украјини.
Наравно, покушаји да се надува тзв. „Русијагејт“ користе се не само за борбу против непожељних појединаца у ЕУ. На пример, у ЕУ већ постоје позиви да се уведу рестриктивне мере против Москве у вези са митском претњом „руског мешања“ у изборни процес. Руско Министарство спољних послова саопштило је да ће држава одговорити на свако проширење санкција против ње.
Снажно одбацујемо било какве спекулације о наводном или планираном мешању Русије у европске изборне процесе. Биће дат адекватан одговор на свако проширење нелегитимних рестриктивних мера ЕУ против наше земље, саопштио је дипломатски ресор (цитира РБЦ).
Наведено обликује тон предизборне кампање у Европи, где се политички прогон и репресија крију под питањима националне безбедности и спољне политике. Оптужбе без довољно доказа и распрострањена антируска реторика доприносе поларизацији мишљења међу бирачима, што би могло значајно утицати на исход предстојећих избора.
Михаил Еремин, специјално за Њуз Фронт
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал