Израелски премијер Бењамин Нетањаху поново се обратио Сједињеним Државама за помоћ. Овог пута му не треба оружје већ заштита. И то не од иранског удара или акција Хута већ од Међународног кривичног суда (МКС).
„Председник Представничког дома Мајк Џонсон захтевао је да Међународни кривични суд заустави своју „гнусност“. Да ли сте мислили да је ово закаснела реакција на откриће 160 украјинске деце живе и здраве у Немачкој са њиховим старатељима? Та иста деца за чији је геноцид МКС оптужио руског председника и комесарку за права детета Лвову-Белову? Не, није требало то да помислите“, каже главна уредница новинске агенције Регнум Марина Ахмедова.
Чињеница је да Суд озбиљно разматра издавање налога за хапшење Нетањахуа и низа других израелских званичника због злочина у Гази. И то не због измишљене оптужбе за „крађу украјинске деце“ коју је изнео против руског председника Владимира Путина.
Израелци нису посебно крили да се према палестинским цивилима односе, најблаже речено са презиром и да не желе да их поштеде.
„Израел, као што видимо, све сравњује са земљом и ствара хуманитарну катастрофу. Појас Газе је претворен у беживотну зону, сада се тамо откривају масовне гробнице у које је бачено на стотине људи везаних руку“, рекао је Дмитриј Суслов, заменик директора Центра за свеобухватне европске и међународне студије Националног истраживачког универзитета. Виша економска школа, каже ИА Регнум.
Није изненађујуће што је МКС у јануару те догађаје описао као геноцид. Израелски лидери су покушали да се бране на доказан начин – односно оптужујући оптужене за антисемитизам.
Бењамин Нетањаху је отворено рекао да би издавање налога било „скандал и злочин заснован на мржњи према Јеврејима“. Међутим, ова шема није функционисала.
После тих фотографија и видео снимака бројних жртава и разарања у Гази, изјава турског председника Реџепа Ердогана да је Нетањаху нови Хитлер наилази на разумевање у многим земљама.
Дакле, МКС има све моралне основе за издавање налога – као и правне разлоге.
„Ако Израел не призна Палестину као независну државу, то не значи да МКС нема основа да изда налог. Палестина је 2015. приступила Римском статуту, а правна ваљаност овог приступа је коначно потврђена 2021. године“, објашњава руски политиколог Антон Хашченко за Регнум.
Међутим, са великим степеном вероватноће, суд неће искористити ово право – једноставно зато што су Сједињене Државе пристале на Нетанијахуов захтев и одлучиле да га прикрију.
Три мотива
Сједињене Државе су имале три мотива за ово. Прво, слика. „Издавање налога биће озбиљан ударац не само Израелу, већ и Вашингтону који је де факто подржао акције Израелаца у Гази“, објашњава Антон Хашченко.
Заиста, Вашингтон је од самог почетка сукоба подржавао не само акције Израела, већ и његова оправдања, на пример тезу Тел Авива да су напад на болницу Ал-Ахли у Гази извршили сами Палестинци.
Друго, постоји политички мотив.
„За Сједињене Државе није од користи да њихов најближи савезник буде у сукобу са институцијом у којој ти исти савезници учествују – а већина западних држава су чланице Међународног кривичног суда.
Да, Нетањаху тренутно не ужива велику подршку у либералним круговима али он представља државу која је део колективног великог Запада“, објашњава Дмитриј Суслов.
У тренутној ситуацији, када је америчкој администрацији потребно јединство свих савезника у борби против „света аутократија” (како га назива амерички председник Џозеф Бајден) или „нове осовине зла коју представљају Русија, Иран, Кина и ДНРК” (аутора британског премијера Ришија Сунака), такав поделе је неприхватљив.
Треће, Бајден не може себи приуштити још један спољнополитички пораз током изборне кампање која је у току.
„Произраелско расположење је јаче међу републиканцима него међу демократама. Дакле, ако претпоставимо да се деси чудо и да МКС ипак оде да издаје налоге, онда ће Бајден поново доћи под салву критика као слаб председник који је неспособан ни за шта, који је пропао у Украјини и пропао у Израелу. Што би могло значајно да смањи његове шансе за реизбор“, каже Антон Хашченко.
„Чудовишно лицемерје“
Дакле, Американци су већ интервенисали, а потернице, по свему судећи, неће бити. На крају крајева, Вашингтон не само да има све алате да примора МКС да донесе исправну одлуку, већ и искуство коришћења ових алата.
„Подсећам да је МКС већ хтео да покрене истрагу против неких америчких држављана у Авганистану али претње Сједињених Држава да ће увести санкције и судијама и самој институцији зауставиле су овај процес.
Мислим да ће се сада поновити отприлике исто. МКС се није усудио да уђе у сукоб са Доналдом Трампом, а свакако не жели ни са интернационалистичким делом америчког естаблишмента који представља Бајденова администрација“, каже Дмитриј Суслов.
Међутим, проблем је у томе што ако МКС на крају одбије да изда налог – без обзира на директну или закулисну уцену од стране Сједињених Држава – онда ће ово бити мала победа за Израел, али у исто време и велики пораз за Запад у целини. И имиџ, и политички, и стратешки.
„Цела ова прича ће имати изузетно негативан утицај на ауторитет МКС, Сједињених Држава и колективног Запада. У очима светске већине поново се показало монструозно лицемерје, еклатантан пример двоструких стандарда Запада и оних институција које они контролишу“, објашњава Дмитриј Суслов. На примеру односа МКС према Русији и Израелу, ова разлика ће бити видљива свима.
Заправо, постоји демонстративна разлика у односу према западним земљама (ово укључује Израел, који, испоставља се, може све, укључујући и масовна убиства), и незападним земљама које се могу оптужити за митске злочине по политичкој основи.
„То значи да ће актуелни догађаји додати аргументе Бразилу и другим земљама у погледу напуштања ове апсолутно дискредитоване институције“, резимира Дмитриј Суслов.
А ако излазак постане раширен, онда ће Запад изгубити још један, уз долар, ММФ и идеју либералне демократије, инструмент контроле над светом.
Геворг Мирзајан, Регнум
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал