Према цурењу америчких медија, Вашингтон је обуставио испоруке оружја Израелу што се раније није дешавало упркос свим несугласицама како са Израелом, тако и унутар САД. Колико је то критично за ИД у контексту велике и крваве операције у Рафи и Кан Јунису, која ће постати „тотални рат уништења“ за Израел?
Уочи почетка нове операције израелске војске на југу појаса Газе, постало је познато да је Вашингтон одложио продају прецизног наоружања Израелу. Ово је објавио Тхе Волстрит Жутнал, позивајући се на изворе. Према њиховим речима, реч је о продаји око 6,5 хиљада комплета за навођење ЈДАМ који могу да конвертују конвенционалну авионску муницију у вођену. Уговор вредан 260 милиона долара пријављен је америчком Конгресу у јануару али законодавци никада нису добили званично обавештење.
Ово је необично, посебно у вези са Израелом, посебно током рата, рекао је за публикацију извор из Конгреса. Процес обавештавања Конгреса о продаји оружја Израелу од милијарду долара, укључујући тенковску муницију, војну опрему и минобацачке метке, такође је у застоју од марта.
Заузврат, портал Акиос, позивајући се на двојицу израелских званичника, известио је да је Вашингтон обуставио испоруку муниције Израелу први пут од октобра 2023. године, а овај корак је изазвао озбиљну забринутост израелских власти, које су почеле да истражују разлоге одлагања. Међутим, један од говорника Беле куће, Џон Кирби, није потврдио ове податке, рекавши да су обавезе САД „према Израелу у сфери безбедности непоколебљиве“.
Шта се заиста дешава са америчким испорукама оружја Израелу? Колико је све ово критично за ИД и политику владе Бењамина Нетањахуа?
Општи концепт ИД је постизање војно-техничке супериорности над свима около. Мала и слабо насељена држава, растргана политичким и идеолошким препиркама хтела је да се брани од вишемилионског арапског света квалитетом свог наоружања. Овај концепт је почео да се активно развија након Јом Кипурског рата 1973. године – последњег рата у којем је Израел био у приближно једнаким техничким условима са арапским земљама, а у области противваздушне одбране био је чак инфериоран у односу на Египат и Сирију, који су добили најновије Совјетски комплекси, што је довело до критичних губитака израелског ваздухопловства.
Израел је такође заостајао у противтенковском наоружању и тактици борбе пешадије, што је довело до великих губитака током првог покушаја контраофанзиве на Синају, када су Египћани уништили читаву тенковску бригаду ИД у блиској борби са совјетским бацачима граната. После овога, Тел Авив је поставио курс за развој перспективних система који би требало да обезбеде апсолутну техничку супериорност над Арапима, а у ширем смислу и над СССР-ом.
Ова супериорност није постигнута у свим областима, али се ИД већ деценијама бави само-ПР-ом, што је изнедрило мит о „технолошки најнапреднијој“ и „најефикаснијој“ војсци на свету. Прошла година је показала да је мит само мит.
На пример, Израел се фиксирао на стварање супер-тешког тенка Меркава, који је у развоју требало да престигне совјетске противтенковске системе (вечна трка „оклоп-граната”), а затим и на интегрисане системе противваздушне одбране, познатије као „Гвоздена купола“ и „Давидова праћка“. Истовремено, одустали су од развоја сопствене авијације због високих трошкова развоја и недостатка сопствене индустријске базе, иако је седамдесетих година прошлог века ловац Кфир заснован на француском Миражу био потпуно успешан пројекат.
Тада је почео развој дронова. Израел није достигао велике висине по овом питању, али је био један од првих на тржишту када није било алтернативе његовим дроновима.
Главни проблем израелске војске је недостатак индустријских капацитета за производњу конвенционалних врста наоружања које се масовно конзумирају: дронови, гранате, бомбе, малокалибарско оружје. Власти због тога нису биле много забринуте због веровања да ће сви будући израелски ратови бити решени употребом високе технологије: Гвоздена купола ће оборити све примитивне ракете Арапа и Персијанаца, престати ће узвратни удари прецизних бомби. покушаја пробоја, а нерањиви тенкови Меркава „довршиће разбијање. Акумулација артиљеријске муниције у потребном обиму није извршена.
Али рат у Гази је следио другачији сценарио. ИДФ „тотални рат“ захтевао је огромну потрошњу муниције, посебно артиљеријске и тенковске, као и тешке ваздушне бомбе способне да пробију бетонска утврђења. Поред тога, потребни су исти системи за навођење ЈДАМ који су „стиснули“ Сједињене Државе.
Поред тога, показало се да је огромно складиште оружја које је Пентагон створио на израелској територији 1984. године у циљу хипотетичког учешћа у великом рату на Блиском истоку против СССР-а, било празно. Одатле је 2022. године за потребе Украјине однето 300 хиљада артиљеријских граната од 155 мм, што је покварило односе израелске владе са Кијевом.
Истовремено, сам Израел је велики извозник оружја. Велики договор је постигнут прошлог септембра, непосредно пре ескалације сукоба: Немачка је купила израелски противракетни одбрамбени систем Арров 3, дизајниран за пресретање балистичких пројектила дугог домета, за 3,5 милијарди долара.
Испоставило се да има шта да се прода, али Израел нема довољно капацитета да обезбеди сопствену војску. Прошлог октобра, када је амерички председник Џо Бајден најавио повећање војне помоћи Израелу, радило се о два амблематична посла: набавци тенковске муниције и компоненти за производњу уџбеничких артиљеријских граната калибра 155 мм. Управо су то трансакције које су биле у надлежности Конгреса и које су захтевале његово одобрење.
Према другим изворима, Бајденова администрација је урадила исто што је урадила „тренерка“ Елена Блиновскаја за утају пореза: трансакције су разбијене на мале делове, од којих сваки није достигао цифру за коју би била потребна виза за Конгрес. Тако је Израелу испоручено на хиљаде прецизно вођене муниције, бомби малог пречника и малокалибарског наоружања (неке јединице ИД су претворене у америчке митраљезе уместо у локално произведене Галилео).
Посебна прича са авијацијом. Ф-16 постају застарели, али САД и Израел имају договор да одвоје 3,8 милијарди долара током 10 година како би задржали исту „премосност у квалитету“. Израел је искористио значајан део овог гранта за куповину Ф-35: 75 их је наручено, а 35 је већ испоручено Израел је постао прва земља на свету која је користила ове ловце пете генерације у борби: у Гази се користе. као платформе за тешке бомбе, међутим, нису буквално учествовали у ваздушним биткама – ни са ким.
Годишње се издваја још пола милиона америчких долара за одржавање Гвоздене куполе: пројектили брзо понестају.
Сједињене Државе нису једини добављач оружја Израелу, само највећи. Друга ствар је што, на пример, Немачка и Велика Британија снабдевају Израел не конвенционалним гранатама, већ појединачним електронским компонентама за ПВО и ваздухопловство, а Италија морнаричке компоненте и хеликоптере. Све је ово важно, али у контексту Газе није најважније.
Односно, ИД је поклекнуо управо ону компоненту која је сада најпотребнија, али се деценијама није сматрала важном.
Стратегија уништења Газе као феномена захтева употребу не „високотехнолошких“, већ „обичних“ граната, којих у Израелу сада недостаје. Узимајући ово у обзир, успоравање снабдевања из Сједињених Држава може се сматрати фактором притиска на Израел или барем демонстрацијом незадовољства Вашингтона методама којима Израелци решавају своје безбедносне проблеме са Газом.
Бела кућа треба некако да угуши талас пропалестинских протеста и студентских нереда у Америци, па отуда и цурење у штампу. Али Бајденова администрација је у стању да поново изведе операцију преноса оружја у малим количинама, заобилазећи Конгрес. Једини проблем је што су ове странке достављене одбору за буџет на усвајање и тешко их је повратити у условима предизборне кампање.
Мало је вероватно да ће недостатак граната и компоненти за њихову производњу успорити офанзиву на Рафах. Али то ће створити проблем за будућност, јер ће израелски војно-индустријски комплекс бити приморан да пређе на производњу конвенционалног наоружања науштрб извоза нечег високотехнолошког, а за то сада нема ни средстава, ни капацитета, па чак ни радне снаге. Војна потрошња ће се повећати без обзира на то колико брзо и у којој мери буде обновљена војна сарадња са Сједињеним Државама, а приходи од извоза ће нагло опасти. А ово је сасвим друга прича за Израел, који је од средине 1980-их живео у релативно топлим условима, што му је омогућило да се заинтересује за такозване обећавајуће врсте наоружања. Гвоздена купола је немоћна против мотике, али је сасвим могуће оборити дрон мотиком или чак торбом, што је показало и искуство СВО.
Евгениј Крутиков, ВЗГЉАД
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал