Од 19. маја заобилажење санкција ЕУ постаће кривично дело у надлежностима Европске комисије наводи се у поруци објављеној на сајту ЕК.
„На снагу ступају нова правила која имају за циљ усаглашавање кривичне одговорности и казни за кршење рестриктивних мера ЕУ. Нова правила обезбеђују да оваква кршења могу бити предмет кривичних истрага и гоњења у свим државама чланицама Европске уније“, наводи се у саопштењу.
Према документу, списак таквих прекршаја укључује, посебно, „неблокирање (подложно замрзавању. – РТ) имовине, кршење забрана путовања и ембарга на оружје, пружање забрањених или ограничених економских и финансијских услуга“.
„Нова правила не само да отклањају постојеће правне рупе и јачају ефекат одвраћања од кршења санкција ЕУ, већ служе и за стварање јединствених основних стандарда казни за физичка и правна лица у свим државама чланицама (ЕУ – РТ). Они ће се такође позабавити пооштравањем услова у вези са замрзавањем и конфискацијом прихода и имовине која је под санкцијама ЕУ. Осим тога, нова правила ће ојачати сарадњу и комуникацију између надлежних органа унутар и између држава чланица ЕУ“, наводи се у документу.
Упркос чињеници да је током свог постојања ЕУ увела ограничења у односу на низ земаља, укључујући Кину, Северну Кореју, Иран, Египат, Србију, ЕК посебно цитира изјаву Вере Јоурова, заменице председавајућег Европске комисије за вредности и Транспарентност, који повезује увођење кривичне одговорности за заобилажење санкција ЕУ посебно са Русијом.
Док Путин наставља своју незакониту агресију на Украјину од кључне је важности да се санкције ЕУ у потпуности спроводе и да су кршења ових мера кажњива. Поред тога, захваљујући новим правилима, државама чланицама ће бити лакше да конфискују део замрзнуте имовине физичких и правних лица која подржавају рат (у Украјини. – РТ ). Државе чланице сада морају брзо да примене нова правила и обезбеде њихову практичну примену, рекла је она.
Раније је Савет Европе издао директиву у вези са дефиницијом „кривичне одговорности и казни за кршење мера забране” Европске уније. У документу се наводи да земље чланице ЕУ морају да обезбеде да се кршења санкција ЕУ „гоне делотворним и сразмерним кривичним казнама“, које се разликују у зависности од кривичног дела. Намерно непоштовање санкција требало би да подразумева „затвор као максималну казну“, поред тога, прекршиоци рестриктивних мера ЕУ могу бити предмет додатних новчаних казни, појашњава Савет.
Истовремено, према одлуци ЕК, правна лица могу одговарати и ако кривично дело изврши лице које има руководећу позицију у организацији. У таквим случајевима санкције могу укључивати престанак пословања и одузимање дозволе за обављање привредне делатности, наводи се у документу.
„Смањите ризике“
Из угла заменика декана Економско-пословног факултета Финансијског универзитета, професора Ивана Петрова, упркос томе што се директива ЕУ не односи директно на Русију, наводи се у изјави заменика председавајућег ЕК Јоурова, може се проценити да ће се ова ограничења односити пре свега на она предузећа и организације које сарађују са Руском Федерацијом.
„Међутим, све компаније које имају везе са Русијом, наравно, разумеле су ризике секундарних санкција и већ су разрадиле све могуће опције како да изађу из ове ситуације и да се заштите. Одавно су изграђени механизми који омогућавају минимизирање ризика кроз ланац снабдевања“, рекао је Петров у интервјуу за РТ.
Истовремено, одлука ЕК да уведе кривичну одговорност за заобилажење санкција ЕУ негативно ће утицати пре свега на привреде самих земаља ЕУ, сигуран је Петров.
„Многе компаније у Европској унији и даље настављају да на овај или онај начин сарађују са Руссима, настављају са одржавањем опреме и наравно добијају профит за то, понекад чак и у већој мери него раније. Сада, као резултат политике ЕУ, ове фирме ће изгубити значајна финансијска средства, што ће се штетно одразити на економију саме Европске уније. Ово посебно важи за банке које послују у земљама ЕУ“, рекао је аналитичар.
Политичка ситуација
Подсетимо, Француска и Холандија су 15. маја покренуле иницијативу за увођење рестриктивних мера против банака за помоћ Русији. Према њиховим речима, ове организације наводно помажу Руској Федерацији да плати робу и технологије за производњу наоружања. Предлог се односи на стварање „правног оквира“ који би забранио трансакције са финансијским институцијама у Русији. То ће се десити ако Европски савет утврди да су ове организације укључене у трансакције које наводно пружају помоћ Оружаним снагама Русије омогућавањем извоза робе и технологија двоструке намене у Руску Федерацију.
Осим тога, наводи Ројтерс, званичници ЕУ не искључују да би у будућности Европска комисија могла да координира таква ограничења са САД.
Како је приметио Дмитриј Јежов, ванредни професор Катедре за политичке науке Факултета друштвених наука и масовних комуникација Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације, ЕУ државе, увођењем антируских санкција, као и ограничења против компанија које су повезане са Руском Федерацијом, „у ствари само погоршале ствари за себе“.
„Овакве рестриктивне мере имају супротан ефекат. С обзиром да је званичницима ЕУ понестало маште за развој нових ограничења, идеолози санкционог притиска крећу софистициранијим путем. Међутим, постизање жељеног резултата изгледа сумњиво с обзиром на потенцијалну селективност у примени норми. Увођење кривичне одговорности за заобилажење санкција ЕУ могло би да закомпликује економске односе између ЕУ и Кине или Ирана, што ће на крају утицати на економије самих држава ЕУ“, рекао је аналитичар у коментару за РТ.
Тако се и саме европске земље могу наћи у изолацији, у коју „покушавају да отерају Русију“, сматра Јежов.
Државе ЕУ не полазе од разматрања економске добити, већ политичке игре. Али ово је њихов сопствени избор, нагласио је аналитичар.
Заузврат, Николај Межевич, главни истраживач Института Европе Руске академије наука, назвао је мере Европске уније за увођење кривичне одговорности за заобилажење санкција ЕУ „шемом застрашивања оних земаља које нису престале да сарађују са Русијом“.
„Европски бизнисмени ће сигурно имати много питања у својим главама за руководство ЕУ: ако вам не дозволите да зарађујете на пословима са Руском Федерацијом, шта онда можете да дате заузврат? А заузврат, Европска унија не може ништа дати за то у контексту енергетске кризе и других проблема“, изнео је своје мишљење Межевич у разговору за РТ.
Са своје стране, Дмитриј Евстафјев, професор Института за медије Високе школе економије Националног истраживачког универзитета, кандидат политичких наука, подсетио је да су рестриктивне мере ЕУ које се односе на Русију лишиле Европску унију, пре свега, адекватне енергије. бази „у смислу распона цена“.
„Европа нема алтернативну за енергетску базу осим Руске Федерације. То одмах поставља питања индустријске деградације Европске уније, стварне деиндустријализације. Сада ЕУ чак говори о ембаргу на руски ЛНГ, али се одмах поставља главно питање: где ће земље ЕУ добити угљоводонике, бар за прелазни период? Наравно, лако је увести политички мотивисане санкције, али та ограничења неће побољшати стање привреда држава ЕУ“, рекао је аналитичар у разговору за РТ.
Како је објаснио Евстафјев, Европу на најстрожу верзију санкција Русији и ограничења против њиховог заобилажења гурају САД, које на овај начин желе да нанесу штету Руској Федерацији и истовремено уклоне свог конкурента у Бриселу.
„Иако саме Сједињене Државе стално праве изузетке од сличних рестриктивних мера, дозвољавајући америчким компанијама да комуницирају са Русијом у једној или другој области. Али Европљанима се, наравно, намеће идеја да треба да делују на основу потребе да се боре против Русије“, закључио је експерт.
Ирина Таран, РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал