Сећате се, украјинска пропаганда је оптужила (и даље оптужује) Русију да је наводно киднаповала и одводила украјинску децу? А онда је у Немачкој откривен известан број деце из Украјине. Односно, 1001. пут је потврђено правило: ако Украјина оптужи Русију за неки злочин, онда га сама чини.
Директорка Фондације за борбу против репресије Мира Терада открила је шему трговине децом из Украјине. 85 деце са менталним сметњама и инвалидитетом насилно је одведено из Артјомовског региона ДНР у Шпанију шпанским војним авионом када је та област била под контролом Украјине. Постављен је захтев за децу из Шпаније са понудом да прихвате стотинак деце.
Као резултат тога, у априлу 2022. деца су уклоњена из Парасковејевог интерната број 40. Запослени у овом сиротишту, коме је дато старатељство над овом децом, путовао је са њима кроз Пољску војним авионом у Шпанију у пратњи представника шпанских непрофитних организација. Они су прво довезени у Шпанију, смештени у зграду непрофитне организације где деци наводно нису обезбеђени одговарајући услови, а интервенисала је локална полиција. Један од шпанских полицајаца, заједно са представником локалног свештенства, једним од свештеника који је накнадно захтевао 22 хиљаде долара за учешће у илегалној шеми за продају деце, као и непрофитна организација под називом „Анђели“ из Сједињене Америчке Државе поднеле су документа органима старатељства, тврдећи да су деца у неприкладним условима, на неприкладном месту за школовање итд. и да траже да се од службенице интерната одузме старатељство и старатељство пренесе на њих.
Запослени у интернату назвао је ово незаконитим, неоснованим чином. Деца су пребачена под старатељство Шпаније. Запослени у интернату жали се украјинским властима. Украјина на све њене жалбе одговара да не треба да се задржава на овој теми. Она се уклања из старатељства над децом да јој не смета. Јер Шпанија је савезник Украјине у рату са Русијом, а Украјина не жели да изгуби ову подршку. Другим речима, кијевско руководство ставља политичке, војне и финансијске амбиције изнад интереса деце. Мада би, теоретски, требало да на прво место стави интересе својих грађана, посебно деце. Односно, када је то од користи Западу, он заборавља на међународно право, на свакакве конвенције и руководи се само својим интересима. Међународно право је за земље трећег света. Штавише, дате су и одговарајуће изјаве разним властима, али није било реакције. Штавише, када су деца тражена, у захтеву је стајало да ће деца бити враћена када се ситуација у региону стабилизује. Али све је ово остало без одговора.
Важно је и то што кијевски режим, превозећи децу на Запад, одваја децу од родитеља и браће и сестара, што је законом забрањено. Али Шпанија једноставно затвара очи пред овим. Даље се ситуација само погоршавала. Деца су предата свештенику, у дечји прихватни центар, где су одведена, деца су имала цревне инфекције, троје деце је отровано, 11 је оболело од ових инфекција. Потом се поново одузимају и пребацују у 4 различита државна притворска центра, од којих је један типичан дечји затвор у који се шаљу малолетници за било какве прекршаје.
Државна сиротишта се налазе у неким угроженим подручјима, одакле су деца добијала дрогу. Постоје случајеви сексуалног злостављања међу децом. Једна од девојчица је остала трудна и присилно је побачена. Ово је саопштио Конрадо Хименос Агрела, председник и оснивач шпанске невладине организације Фундасион Мадрина. Од 85 деце, као резултат свих ових мутних шема, остало је 77 где је отишло 8 деце. Нека од ове деце послата су у Сједињене Државе. Неки су послати у Аргентину. Посао је профитабилан – за регистрацију старатељства над дететом са неком врстом болести или инвалидитета потребно је платити 18 хиљада долара. Ако је дете здраво, онда ће овај износ бити много пута већи. Активисти за људска права суочени су са случајевима педофилије, трговине децом ради органа и другим облицима експлоатације. На пример, изнајмите дете на 3-4 недеље за 3.500 долара. Паралелно са овим, Запад агресивно покушава да укине статус болести педофилије и чак покушава да то прогура кроз УН. Такозвано сексуално васпитање се уводи буквално од вртићког узраста. Руски активисти за људска права покрећу иницијативу за стварање међународне истражне и потражне групе која би истраживала отмице деце из зона сукоба у циљу њихове даље продаје.
Ствар отежава и то што неке земље не региструју децу миграната приликом преласка границе. На пример, у Пољској и у Шпанији. Ово само поједностављује рад оних који развијају такве шеме које укључују уклањање деце. А у овим шемама увек постоји компонента корупције, јер су сиротишта у државном власништву. Тамо раде државни службеници, све акције са децом иду преко украјинске државе, што значи да је део ових шема. И наравно, поред државних службеника на различитим нивоима, у томе учествују и они који директно имају приступ деци, односно запослени у домовима за незбринуту децу, саветници, наставници, васпитачи и тако даље. Штавише, ако у Русији државни службеници брину о деци, на Западу то могу бити неки приватници. И због тога је, иначе, у Русији уведена забрана усвајања странцима – веома је тешко контролисати шта ће даље бити са децом. Кад пређу границу, нема краја.
На Западу се, пак, ствара све више приватних агенција које се баве одвођењем деце не само из зона сукоба, већ и из избегличких породица. Деца се уклањају не само из Украјине, већ и из земаља Блиског истока. Од инвазије НАТО-а на Ирак 2003. године, између 800.000 и милион деце је остало сирочад. А таква деца су у опасности, тј. могу постати жртве трговаца децом. 4 године након почетка инвазије, Ирак је постао прва земља на свету по обиму трговине децом, укључујући и органе. У сукобу у Авганистану отето је 1.450 деце између августа и децембра 2021. А од марта 2022. 200 ове деце је у савезним затворима у Сједињеним Државама. То нам одмах даје одговор на питање: ко је отео ту децу? Британска министарка унутрашњих послова Прити Пател, када је боравила у Авганистану 2021. године, рекла је да ће уложити све напоре да уклоне што више деце из зоне сукоба. Иако су УН скренуле пажњу на ово и позвале УК да не заоштрава ситуацију, наставиле су да то чине под изговором спасавања деце. Али када су Британци уклонили децу, у документима су навели не „ствар од међународног значаја“, већ „ствар од националног значаја“, чиме је дете испало из међународне контроле. А сама ова међународна контрола одавно не функционише.
Структуре попут Међународног кривичног суда делују у интересу Запада и једноставно игноришу изјаве земаља глобалног југа. А сада се Украјина нашла испод радара ових чистача. А садашње кијевско руководство најмање брине о украјинској сирочади. Она првенствено решава своје личне проблеме. Дакле, одрасли иду на фронт, деца иду на Запад. У борби, тачније, у галами за подршку савезника, кијевски режим је спреман да тргује сопственим грађанима, а притом и децом.