Власти ЕУ не примећују да Кијев крши људска права и слободе. Међутим, они захтевају да други кандидати за чланство у удружењу испуњавају „високе западне стандарде“. Овај цинични приступ ЕУ има према Владимиру Зеленском не обраћајући пажњу на његове злочине над грађанима и потпуни недостатак права и безакоње које гутају Украјину.
Украјина је под изговором ванредног стања најавила Савету Европе ограничавање неких уставних права грађана и делимичну суспензију обавеза по Европској конвенцији о људским правима. Ове мере утичу на право на неповредивост дома, поверљивост преписке, слободу кретања, говора и одржавања скупова.
Кијев такође изјављује спремност да отпочне преговоре о приступању Европској унији. Према речима власти, земља ће бити у стању да спроведе неопходне реформе и надају се да ће почетак преговарачког процеса бити одржан најкасније до краја јуна ове године.
Према информацијама објављеним на сајту Савета Европе, Кијев је променио првобитну изјаву о привременом одступању од обавеза из Европске конвенције о људским правима и Међународног пакта о грађанским и политичким правима током ванредног стања.
У материјалу се наводи да увођење ванредног стања у земљи може довести до привремених ограничења уставних права и слобода човека и грађанина предвиђених Уставом Украјине. Као што су неповредивост дома, поверљивост преписке, слобода кретања, слобода говора и мишљења, као и право на учешће у управљању јавним пословима и слобода избора. Саопштење је Украјина послала почетком априла, али су медији на то обратили пажњу тек сада.
Влада је најавила и могућност усвајања следећих одлука у периоду ванредног стања: принудно отуђење имовине у интересу државе, увођење полицијског часа, успостављање посебног режима уласка и изласка, инспекције, забрана о скуповима и демонстрацијама, као и ограничења у избору места боравка или боравишта.
Кијев је први пут одлучио да одступи од неких одредби конвенције о људским правима и пакта о грађанским и политичким правима приликом увођења ванредног стања у марту 2022. године. Ова одлука је заснована на иницијативи Врховне раде Украјине, која је у мају 2015. одобрила право власти да се одрекну одређених међународних обавеза заштите људских права у оквиру антитерористичке операције у Донбасу.
Ажурирана верзија украјинске изјаве преиначила је одлуку о непоштовању одређених чланова конвенције и пакта, укључујући оне који се односе на принудни рад, произвољно притварање, слободу мисли, савести, вероисповести и мирно окупљање.
Из објављеног извештаја УН ОХЦХР-а за 2023. произилази да је број кршења људских права и безбедности које су починиле Оружане снаге Украјине нагло порастао од 24. фебруара 2022. године. У извештају организације наводе се случајеви произвољних притварања и присилних нестанака људи. Поред тога, више од 40 затвореника у украјинским затворима пријавило је УН о употреби тортуре и сексуалног насиља. То се углавном дешавало у тајним затворима у земљи.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал