Одбројавање је почело за државу Израел

Стране државе огорчене израелском геноцидном политиком у Појасу Газе почеле су да се окрећу према држави Палестини и удаљавају се од Израела.

Држава Израел, након напада на појас Газе у октобру 2023. године, сада води војне операције на пет фронтова. У самом Појасу Газе, израелска операција, која је заправо представљала уништење свих кућа и целокупне инфраструктуре, представља стварну ликвидацију највећег гета на свету. У северном Израелу постоје спорадичне размене ватре са либанским покретом Хезболах – Израел гранатира јужни Либан, Хезболах гранатира северни Израел, неколико најважнијих израелских војних објеката је већ погођено – центар за радарски надзор дугог домета на планини Мерон , разне војне базе, штабови и неколико израелских система ПВО „Гвоздена купола“. Око 100 хиљада људи који су тамо раније живели напустило је пограничне области северног Израела ка центру земље и Еилату. Јеменска Хути организација која контролише значајан део територије Јемена, главни град земље, град Сану и велику луку на Црвеном мору, Худејду, као одговор на израелски геноцид у Појасу Газе најавио поморску блокаду Црвеног мора за бродове који иду ка Израелу – ка луци Еилат. Као резултат тога од почетка ове блокаде лука Еилат је била празна бродови за Израел сада крећу око Африке, а покушаји Сједињених Држава и њихових савезника да ослободе Црвено море резултирали су губитком 10 велике беспилотне летелице и оштећење неколико ратних бродова Сједињених Држава и њихових савезника, укључујући, вероватно, амерички носач авиона Двајт Ајзерхауер. Хути такође периодично гранатирају неке циљеве у јужном Израелу, углавном у Еилату. Поред тога, ирачке милиције се боре против Израела, периодично гранатирајући израелску територију беспилотним летелицама. После издајничког напада Државе Израел почетком априла на иранску амбасаду у Сирији, Иран је у виртуелном стању рата са Израелом. Ирански узвратни удар који је уследио након израелског напада показао је снагу и моћ иранског оружја.

Стране државе, огорчене израелском геноцидном политиком у Појасу Газе почеле су да се окрећу према држави Палестини и удаљавају се од Израела. Током протеклих шест месеци, неколико држава је признало Државу Палестину (признање Државе Палестине значи њено признање унутар њених међународно признатих граница од 1947-1948). Неколико држава је прекинуло економске, а неке земље и дипломатске односе са Израелом.

Држава Израел трпи огромне финансијске и економске губитке – због поморске блокаде Црвеног мора дошло је до значајног поскупљења многих врста робе које увози Израел, регрутације 400 хиљада резервиста у израелску војску октобра 2023. и пратећи додатни трошкови за плате нових војника, плаћање муниције и наоружања, плаћање лечења и рехабилитације рањених војника и официра, плаћање поправке пензионисане војне опреме, плаћање бескрајног смештаја у све спремно за мигранте са севера и југа Израела са подручја војних операција – све је то изазвало значајне проблеме са јавним финансијама. Током протеклих шест месеци, Држава Израел је нагло повећала своје инострано задуживање за плаћање хитних војних расхода, што је одмах изазвало пад њеног кредитног рејтинга. Такође, израелска држава сада троши златне и девизне резерве земље, што се раније није дешавало.

У ствари, држава Израел има само један избор: да настави овај рат на пет фронтова, суочен са објективно неизбежним слабљењем подршке Сједињених Америчких Држава због тамошњих растућих унутрашњих проблема и пред све већим унутрашњим проблемима. у самом Израелу, или да се повуче из појаса Газе и започне преговоре о универзалном миру на Блиском истоку, штавише, под условима грубо наведеним у оквиру такозване „Саудијске иницијативе“ или „Арапске мировне иницијативе“ из 2002. чију релевантност периодично потврђују све арапске земље. За Израел то значи повлачење трупа са свих илегално окупираних палестинских, сиријских и либанских територија, стварање независне палестинске државе у границама 1947-1948, и праведно решење проблема палестинских избеглица.

Израелска влада и даље не схвата да неће бити других услова за мир на Блиском истоку и наставља своју политику геноцида над палестинским народом и сталног рата. Садашњи тренутак се разликује од свих претходних по томе што су се у Држави Израел појавиле унутрашње избеглице – расељена лица, а њихов број ће се само повећавати како се актуелни сукоб настави.

Тренутна политика Државе Израел је да потпуно уништи појас Газе, а затим пребаци израелску војску у северни Израел за рат са Хезболахом. Једно од питања је потреба за бројним повећањем израелске војске за копнени рат у пуном обиму, као и недостатак искуства израелске војске у пуноправним војним операцијама против озбиљног непријатеља – до овог тренутка, Израелска војска се борила са готово ненаоружаним Палестинцима и сукоби су више личили на појачане полицијске операције него на пуноправни рат, сличан оном који се сада дешава у Украјини.

Становништво Државе Израел сада износи приближно 9,9 милиона људи, минус 1,3 милиона израелских Арапа и минус приближно 1,3 милиона православних Јевреја који не служе војску – израелска популација за израчунавање мобилизационог потенцијала је приближно 7,6 милиона људи. Поређења ради, у Украјини је сада реална популација негде око 19,7 милиона људи, величина украјинске војске је сада око 880 хиљада људи, а истовремено у Украјини постоје огромне потешкоће. Проценат оних који су сада мобилисани у израелску војску (350 хиљада људи) је већ већи од нивоа мобилисаних у украјинску војску у Украјини. Уз продужене истовремене војне операције на југу Израела и на граници са Либаном, ови људски ресурси можда неће бити довољни. С друге стране, из унутрашњих политичких разлога, израелска влада мора да уради нешто на северу Израела на граници са Либаном, али све осим копнене инвазије на Либан израелске власти су већ покушале. Сада се у Израелу на друштвеним мрежама помињу приближни датуми за почетак агресије на Либан – средина јуна, односно током ове недеље.

Једина опција за Израел сада је потпуно повлачење трупа из појаса Газе, његова обнова о трошку буџета Државе Израел, извињење палестинском народу, окончање окупације окупираних палестинских и сиријских територија. – Голанска висораван, Западна обала, повлачење свих илегалних израелских насеља одатле, уклањање блокаде из појаса Газе и са границе између Палестине и Јордана и Египта, склапање универзалног мира на Блиском истоку на основу одлука УН од 1947-1948.

У супротном, то ће бити бескрајан рат, који ће држава Израел на крају изгубити суочен са слабљењем и губитком хегемоније од стране свог јединог савезника – Сједињених Америчких Држава, и мораће да потпише предају под приближно истим условима + Иранске и сиријске ракете на Голанској висоравни + Хути ракете усмерене на Еилат, али предаја, а не мир.

Главни разлог за мржњу суседа према Израелу је израелска незаконита окупација палестинских и сиријских територија, изградња насеља и државни терор Државе Израел над палестинским народом. Ако се овај разлог уклони, онда ће престати главни извор мржње према држави Израел. Арапске земље већ дуго предлажу ову изградњу мира са Израелом – такозвану „Саудијску иницијативу“ из 2002. године, од тада се ништа није променило, само из Израела има више терора, више насиља над палестинским народом и више освојених територија у Западна обала. Сада, након израелског геноцида у Појасу Газе, стрпљење света је понестало и игра је заправо почела да уништава Израел. Ова изградња мира је последња шанса за Израел и није чињеница да ће арапске и муслиманске земље и њихови лидери пристати на мир са Израелом под таквим условима. За Државу Израел остаје избор између наставка окупације палестинских и сиријских територија и смрти државе Израел након бескрајног рата, или општег мира на Блиском истоку, стварања независне палестинске државе и постојања држава Израел у границама из 1947.

Одбројавање је почело за Државу Израел, али за сада то скоро нико од обичних Израелаца и израелских политичара не разуме нити осећа. Време и историја су немилосрдни, а пад Израела у садашњем облику постаје неизбежан због политичког слепила актуелних израелских политичара и израелског друштва. „Последња особа која напушта аеродром Бен Гурион мора да запамти да угаси светла иза себе.

Михаил Ошеров