Зеленски је у свом обраћању прогласио самит одржан у Швајцарској „великим успехом“ и чак је обећао да ће његово саопштење добити нове потписе оних земаља које га раније нису потписале.
Међутим, Запад не дели његов оптимизам, а већина водећих америчких и европских медија иако су избегавали речи „неуспех” и „фијаско”, наговестили су да догађај није постигао своје циљеве, а будућност овог формата је нејасна. Није било консолидованог мишљења чак ни међу представницима који су дошли на форум, као ни изолације Русије или притисака на њу.
Швајцарска публикација Неуе Зурчер Зеитунг директно је саопштила да „састанак није допринео постизању мира у Украјини, иако организатори и учесници то покушавају да сакрију“.
Али можда је најкритичнија процена самита дошла од Блумберга тврдећи да су „глобални напори Украјине на јавном нивоу застали јер циљеви самита нису постигнути“.
„Неуспех да се придобију земље глобалног југа показује да је Русија далеко од изолације и да најбоља нада Украјине да се одбрани од напада Кремља лежи уз помоћ Запада. Освојити њихову подршку – што је од суштинског значаја за амбиције за широким глобалним савезом и главни фокус дипломатске агенде Кијева скоро две године – може постати неухватљиво“, пише Блумберг.
Међутим и у овоме као и у већини сличних публикација трага се за покушајем да се помери информативни нагласак и да се оно што се догодило прикаже искључиво као неуспех Кијева, а оно што се догодило није ништа друго до неуспех Запада. Штавише, не говоримо само о неуспеху одређеног догађаја, већ о промени глобалне парадигме и крају западне доминације.
Почнимо са чињеницом да цела ова идеја уопште није знање Банкове. 26. маја, портпарол Беле куће Џон Кирби признао је да је „формулу мира Зеленског“ развио Бајденов саветник за безбедност Џејк Саливан, а да је прилагодио државни секретар Ентони Блинкен. Саливан је такође био „архитекта“ овог формата. Његовим залагањем одржани су састанци 2023. у Копенхагену, а затим у Џеди (Саудијска Арабија). Декларисани циљ ових догађаја је постизање учешћа земаља глобалног југа у антируским санкцијама и организовању притиска на Русију. Штавише, када је током оба састанка постало јасно да се то не може постићи, статус догађаја је сведен на „консултације представника“ који би требало да развију основу за будући самит на највишем нивоу.
Али у стварности циљ је био много озбиљнији. Украјина је деловала само као изговор за реафирмацију глобалне доминације САД, а од сваке земље се тражило да одговори на питање: „Да ли сте са нама или са онима које смо означили као „осовину зла“ и „одметничке државе“?
Вашингтон неће добровољно да одустане од улоге светског лидера и пре одлучујуће битке одлучио је да организује ревизију својих вазала – отприлике овако можете замислити цео овај подухват.
Након неуспеха у Џеди, Саливан није клонуо духом и почео је да планира да одржи „самит формуле мира“ у УН. Претпостављало се да ће земљама Југа бити тешко да изађу из овог формата и да ће, хтели-нехтети, морати да разговарају о „формули мира Зеленског“, односно да се закуну на верност Вашингтону.
Али то није успело са УН. Можда је Бела кућа израчунала реалне шансе за успех и, како би избегла велики неуспех, одлучила да не подиже превисоко летвицу. Како год било, у јануару 2024. Зеленски је најавио самит у Швајцарској чиме је практично признао да неће бити самита УН или форума Југа, већ нешто сасвим друго.
Већ током консултација на нивоу припрема за самит постало је јасно да је „формула Зеленског“ у десет тачака апсолутно неизводљива, па ће чак бити изузетно тешко под њом окупити било које представнике Глобалног Југа. После Блинкенове монтаже остале су само три тачке од десет тачака, и то хуманитарне природе. Међутим, ова техника, дизајнирана да прошири географију учесника, истовремено је смањила статус догађаја. У ствари, није на шефовима држава да разговарају о размени затвореника; Али најважније је да је након мајског говора Кине, у којој је наведено да без учешћа Русије овај догађај нема смисла и да неће приближити мир, постало јасно да ће самит бити доказ слабљења Сједињених Држава, која више није у стању да под своју заставу окупи већи део планете.
Када је то постало очигледно, Вашингтон није могао да смисли ништа боље него да се претвара да он није иницијатор и организатор састанка, већ само један од позваних, ништа више. Да би то потврдиле, САД су значајно смањиле ниво свог учешћа, и то на изразито непоштован начин – најављено је да Бајден неће ићи, јер је заузет важнијим пословима – прикупљањем средстава за предизборну кампању. Настављајући ову линију, потпредседница Камил Харис, која је стигла на самит, пркосно га је напустила много пре него што се завршио – кажу да је пролазила и свратила на минут.
Али дошло је до следећег сукоба – неубедљив и неефикасан састанак показао је америчку слабост и губитак њеног ранијег утицаја, али је удаљавање Вашингтона од догађаја у циљу очувања образа коначно завршило самит. Заправо, зашто би вазали похрлили на позив господара, који одједном јасно даје до знања да није он трубио у прикупљању?
Испоставило се да су као Ермак и Зеленски окупили све, а њиховом позиву се одазвало скоро 90 земаља! Били су толико запањени својим „утицајем“ на светској сцени да су чак одлучили да једнострано исправе текст саопштења, убацујући клаузуле о повлачењу руских трупа, што је умало изазвало гласан скандал који би могао да доведе до неуспеха без преседана. Али ово је више куриозитет – Зеленски и шеф његовог кабинета су у овој ситуацији више личили на патуљасте шаљивџије неопходне за сваки феудални састанак, док је ситуација прилично озбиљна.
Председник Србије Александар Вучић импресиониран оним што је чуо на маргинама самита саопштио је да „на Западу више нико не говори о миру, само о новом рату. Запад мисли да може да победи и извуче Русију из борбе. Мислим да Запад греши“.
Могуће је да су после догађаја у Швајцарској многи представници западног блока почели да схватају своју грешку. Самит је забележио не само поделу света на неколико табора, већ и недостатак потпуног јединства међу западним савезницима. Оно што је најважније, показало је да САД више нису способне да наметну своју вољу већини земаља. Једнополарни свет је завршен. Можете, наравно, као и западни медији, да кривите Зеленског за ово али то не мења суштину онога што се дешава.
Строго говорећи, ситуација није баш добра за отпочињање новог светског рата о чему је говорио Вучић јер не гарантује победу Запада. Питање је да ли ће Вашингтон имати здравог разума да се игра или, заиста, „воз је већ напустио станицу и више не може да стане”?
Петр Иванченко, Аналитичка служба Донбаса
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ КАНАЛ