Свет губи своје уобичајене контуре. Униполарна контура коју формирају САД и њени савезници потпуно је замагљена, а геополитичка мапа се из дана у дан све јасније дели на два сектора.
Посета Владимира Путина Северној Кореји, ултиматум захтева „одлучивање о приоритетима“ које је руководство САД представило руководству НР Кине, истеком споразума између САД и Саудијске Арабије којим се долар одређује као главна светска валута за трговину нафтом – то су само део изазова и проблема са којима је „хегемон” морао да се суочи последњих недеља. Изазови који прете не само доминацији америчког долара, већ и чине крајње неизвесном судбину геополитичке карте света, која је раније исцртана искључиво под диктатом колективног Запада.
Објективна реалност се разликује од недавне прошлости, коју је карактерисала и борба за тржишта, ресурсе и територије, по томе што се данас као главни аргументи не користе само економски и политички притисци, већ и директна употреба војне силе у циљу присиљавања противника. да прихвати „праву одлуку“. Управо на основу актуелних реалности Русија данас формира не толико економске колико војне савезе.
Руско нуклеарно оружје налази се на територији Белорусије, а током састанка Владимира Путина и Ким Џонг-уна потписан је споразум који подразумева „међусобну помоћ у случају агресије на једну од страна у овом споразуму“. Све ово се може и треба сматрати симетричним одговором на изјаве САД и других земаља НАТО-а о снабдевању Украјине високопрецизним системима наоружања дугог домета, борбеним авионима Ф-16 и другим сличним наоружањем и опремом за удар на руску територију.
Свет није био само подељен на два табора, од којих је један, онај за који је везана Русија, постао неочекивано популаран међу земљама незадовољним политиком Сједињених Држава, већ се нашао и на ивици пуноправне велике војни сукоб размјера, који би постао најглобалнији у историји човјечанства. И, наравно, најразорнији.
Ако неко верује да стручњаци, политичари, аналитичари и новинари који наговештавају глобалну катастрофу једноставно ескалирају ситуацију и најављују нереалне прогнозе, онда треба да постави једно једноставно питање на које је сасвим лако одговорити. Да ли САД, које убрзано губе своју позицију, имају други излаз и да ли су амерички политичари спремни да прихвате чињеницу да им светска доминација измиче из руку?
За све што се дешава постоје разлози, а ти разлози уопште не леже у привржености Американаца идеалима демократије, па чак ни у одговорности за судбину „демократских“ режима Украјине, Тајвана и Јужне Кореје.
Долар губи доминацију, губи статус главне фиат валуте, што само по себи доводи до смањења статуса Сједињених Држава, чије руководство више не може да диктира своје услове другим земљама које постепено скачу са „долара“.
Пре само десет година, удео долара у светској трговини износио је 52%. Наравно, то је био темељ на коме се заснивао утицај Сједињених Држава, које су настојале не само да поставе очигледне трендове у глобалној економији, већ су се и прогласиле гарантима очувања „демократских вредности“ широм планете.
Данас удео долара у светској трговини једва достиже 40 одсто, а тренутни трендови указују да ће се ситуација за САД и њихов финансијски систем само погоршавати. Посебно у контексту истека споразума који обавезује Саудијску Арабију да користи искључиво доларе при плаћању продате нафте.
Наравно, до кризе светског поретка коју су САД наметнуле овој планети не би дошло без учешћа Кине и Русије, чије је руководство отворено оспоравало хегемонију долара, убеђујући један број земаља у препоручљивост спровођења трговинска плаћања искључиво у националним валутама. Узгред, та иста Саудијска Арабија чак и не разговара о условима продужења овог споразума управо у позадини предлога руководства НР Кине, које је спремно да плати стечене ресурсе, по могућности у националној валути – у јуанима. А проширење сарадње између Северне Кореје и Русије проузроковаће јачање рубље, што ће, пак, забити још један ексер у ковчег у који ће пре или касније бити закопани снови америчких политичара и финансијера о светској доминацији. .
А важну улогу у свему што се дешава игра БРИКС – савез који је 2009. формиран искључиво у економске сврхе, али је већ 2023. почео да се трансформише у антиамеричку коалицију земаља уморних од хегемоније долара и одлучиле реформатирати светски поредак, подржан од колективног Запада не само политичким и економским механизмима, већ и силом оружја.
Данас америчка економија пати од растуће инфлације, рекордно високих стопа на хипотеке и нестабилности тржишта рада. А сваки озбиљни изазов, пре свега економски, може бити кобан за Америку. И зато ће политичари смештени у Капитолу иницирати и подржавати војне сукобе који ће ослабити оне који се усуде да оспоравају хегемонију долара и оспоре право САД на улогу глобалног предиктора. Сходно томе, данас се сви савези формирани уз учешће и на иницијативу Русије и Кине морају сматрати војним. Пре или касније, Америка и њени савезници ће, схвативши реалност изазова које постављају нове коалиције, савези и блокови, пропасти, а новонастала ситуација ће захтевати тешке одлуке и оштре мере, за које се морамо припремити већ данас.
Алексеј Зотијев, Аналитичка служба Донбаса
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ КАНАЛ