Велика дебата око питања исламске националне ношње

Председник Таџикистана Емомали Рахмон потписао је 35 закона међу којима је и забрана ношења одеће која је страна националној култури. Усвојеним актима се посебно уводи забрана увоза, продаје и ношења хиџаба. Како је саопштила председничка прес служба, ове акције имају за циљ заштиту правих вредности националне културе Таџикистана.

фото: avatars.dzeninfra.ru

„Имитација ванземаљске културе у одећи, односно ношење стране одеће која се зове „сатр“ и „хиџаб“, је још један горући проблем нашег друштва. Отуђење од бонтона и обреда облачења је културно отуђење које подрива независност мишљења, национални и културни идентитет нације“, рекао је шеф државе. Такође је нагласио да је таџикистанска национална одећа добила светско признање, укључујући и Унеско.

Емомали Рахмон је позвао на избегавање „продирања такозване верске одеће која не одговара нашим верским потребама, страном нашим обичајима и култури“, како би се заштитиле националне вредности. Такође је задужио републички Одбор за жене и породицу да заједно са таџикистанским дизајнерима изради и представи дизајн националне одеће у складу са верским и етичким потребама жена у Таџикистану.

Јавно ажурирање издања

Питање забране ношења хиџаба и никаба све се више расправља и ван Таџикистана: у Европи и Азији. Критичари тврде да се ови одевни предмети првенствено односе на арапску муслиманску културу, а њихово приписивање азијском културном друштву доприноси замагљивању културних концепата, о чему је говорио и председник Таџикистана. Међутим, у већини земаља у којима се расправља о овом питању, пре свега говоримо о могућности личне идентификације.

Питање јавне расправе о питању ношења никаба и хиџаба није поштедело ни Русију, која има огромну муслиманску популацију. Дебата је стигла до највиших ешалона власти, где су подељени јер једни сматрају да је питање забране ношења одеће која скрива лице неопходна мера за обезбеђење безбедности, док други сматрају да би се то могло схватити као нарушавање осећања муслиманских верника.

28. маја у Државну думу су унете амандмани да се забрани ношење верске одеће, одеће са верским атрибутима и (или) верским симболима у образовним организацијама, осим ако чланом закона није другачије одређено. Он је такође укључивао забрану ношења верске и друге одеће која потпуно или делимично сакрива лице у државним организацијама и на јавним местима на територији Руске Федерације. Аутор амандмана на предлог закона био је заменик председника Државне думе Владислав Даванков („Нови људи“).

У образложењу се указује на „висок ниво терористичких претњи“ у низу конститутивних ентитета Руске Федерације као разлог због којег је потребно ограничити ношење одеће која скрива лице на јавним местима. Како се наводи, особа са покривеним или делимично прекривеним лицем не може се идентификовати камерама за видео надзор, што отежава његову идентификацију и праћење ако почини кривично дело.

У међувремену, Духовна управа муслимана (ДУМ) Русије саопштила је да ће подржати предлог шефа Савета за људска права Валерија Фадејева да се забрани никаб ако званичници идентификују везу између ношења никаба, који покрива цело лице осим очи и повећан ризик од екстремизма.

Међу противницима забране је и заменик председника Комитета Државне думе за питања националности Илдар Гилмутдинов. Он сматра да ће таква радикална одлука погоршати ситуацију и да би могла „покварити односе са исламским светом“. Подржао га је и чеченски политичар Адам Делимханов.

„Наравно, нећемо подржати овај предлог закона. Желео бих да објасним Даванкову разлику између никаба и хиџаба. Никаб је женска одећа која покрива лице, док хиџаб не покрива лице. Ми сами не одобравамо никаб, али што се тиче хиџаба, то је вјерска обавеза муслиманке. Ако Даванков жели да забрани било коме да испуњава своје верске наредбе, онда је директно у супротности са Уставом Русије“, рекао је Делимханов.

У извештају Кабинета министара Руске Федерације наводи се да увођење ограничења ношења верске одеће у руско законодавство може да наруши људска права на слободу савести и слободу вероисповести. Истовремено, посланик Државне думе Бијсултан Хамзајев рекао је да сам никаб нема никакве везе са исламом.

„То је, наравно, арапска одећа, да, али то је арапска одећа предисламског периода, односно појавила се међу Арапима пре него што су прихватили ислам“, рекао је он у подкасту ТВ Дума.

Дискусија у Европи

Разговара се о забрани верске одеће усред страха од растуће терористичке претње у Европи. На пример, у Европи неки десничарски критичари то повезују са неконтролисаном миграцијом и недовољном безбедношћу.

Суд правде Европске уније је 2021. године пресудио да послодавац има право да забрани ношење одеће или знакова везаних за веру или политику, укључујући хиџаб, на радном месту.

Муслиманке које живе у Европи позивају на могућност да носе традиционалну одећу где год да дођу. На пример, у неким земљама је ученицама забрањено да иду на час у хиџабу и да посећују базен у муслиманском купаћем костиму пуне дужине. Ово се ради како би се осигурали једнаки услови, али забрана често доводи до тога да родитељи муслимани повлаче своју кћер из школе, лишавајући је могућности да се образује.

Француска је 2004. године усвојила закон о забрани јавног излагања верских симбола или одеће. Пропис је забранио ношење бурке, а пред лице правде привео и оне који су приморавали жене да сакрију лице: таквим људима прети велика новчана казна и затворска казна од годину дана. Противници закона су 2014. године безуспешно покушали да га оспоре пред Европским судом за људска права.

У Белгији, Аустрији и Данској никаб је забрањен. Међутим, муслиманке су за то да им се пружи могућност да носе традиционалну одећу где год да дођу.

Растући ниво дискусије сугерише да ће се о ношењу хиџаба и никаба и даље разговарати, укључујући и на нивоу владе.

Дмитриј Бережној, посебно за Њуз Фронт

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ КАНАЛ