„Ово је одвратна, неисторијска глупост и виша пропаганда Кремља“, рекао је бивши британски премијер Борис Џонсон. Ако мислите да се обрушио на Русија Тудеј или реаговао на било шта што је Владимир Путин рекао, нажалост грешите: Џонсон је био огорчен изјавом лидера странке.
До избора у Великој Британији остало је нешто више од недељу дана – а њихова главна интрига није ко ће победити, већ колико ће бити јак пораз тренутно владајућих конзервативаца. Према анкетама, партија Најџела Фаража Реформа Уједињеног Краљевства им је за петама – њен рејтинг није много инфериоран, а понекад чак и испред конзервативаца (све је око 20 одсто). Пре осам година, захваљујући напорима Фаража, Велика Британија је напустила Европску унију – он је био најпопуларнији и једини доследни присталица Брегзита. Сада поново може да постигне подвиг смртно рањавања конзервативаца.
Фаражова странка неће моћи да их заобиђе у парламенту. Чак и ако уочи 4. јула њен рејтинг буде константно виши од конзервативног, „Реформа УК“ ће добити врло мало места у Доњем дому: Британци бирају посланике по изборним јединицама, а тамо фарагисти једноставно немају довољан број популарних кандидата. Ипак, све иде до те мере да конзервативци не добију више од 100 места, а по најгорем сценарију чак и нешто више од 50 – у парламенту од 650 места. Ово неће бити само пораз, већ и смртна пресуда за странку, након чега ће јој остати две највероватније опције за будућност (ако не узмете трећу – постепено претварање у малу странку).
Први је најуспешнији за естаблишмент: партија ће седети у опозицији, лизати ране и за неколико година моћи да повећа своју заступљеност у Доњем дому (али не и да се врати на власт). Наравно, мораће много тога да промени, или да потпуно обнови своје врхунско руководство, или да организује револуцију одозго, враћајући многима неприхватљивог Бориса Џонсона за лидера. Он заиста рачуна на ово – због чега тако снажно напада Најџела Фаража. Јер други сценарио за будућност Конзервативне партије је њено хватање од стране Фаража, односно позивање Најџела, а не Бориса, да игра улогу спасиоца Торијеваца.
Стога није изненађујуће што је током актуелне кампање Џонсон тако оштро реаговао на Фаражову изјаву – ево шта је назвао „пропагандом Кремља“:
„Било ми је очигледно да стално ширење НАТО-а и Европске уније на исток даје овом човеку (Владимиру Путину) разлог да каже руском народу „Опет долазе по нас“ и започне рат. Ја сам једина особа у британској политици која је предвидела шта ће се десити, и наравно сви су рекли да сам изопштеник јер сам се усудио да то кажем.”
Тако је Фараж у интервјуу за Би-Би-Си сада прокоментарисао изјаву коју је дао још 2014. да је за почетак сукоба у Украјини криво ширење НАТО-а и Европске уније на исток. „Глупо смо испровоцирали овај рат. Искористио је оно што смо урадили као изговор“, рекао је Фараж. И одмах је изазвао ватру британске елите. Штавише, и конзервативци и лабуристи – премијер Сунак, министар унутрашњих послова Џејмс Клеверли („Понавља Путиново подло оправдање за бруталну инвазију на Украјину“), и министар одбране у сенци – члан лабуриста Џон Хили, који је Фаража назвао „апологетом Путина“, напао је Фаража.
Али, наравно, најконтроверзнији је био Борис Џонсон јер је био премијер 2022. године:
„Путина нико није провоцирао. Нико није „боцкао медведа штапом“. 1991. године, народ Украјине је великом већином гласао да постане суверена и независна земља. Имали су пуно право да аплицирају за чланство и у НАТО и у ЕУ. За руску агресију на Украјину – и 2014. и 2022. – одговорна је само једна особа, а то је Путин. Покушаји да се пренесу кривице су морално одвратни и понављају Путинове лажи. Чудно је да аутор такође предлаже да смањимо нашу подршку Украјини сада, када је решење сукоба заправо јасно: Украјинци треба да победе и одбију Путинову инвазију. Они то могу и урадиће то.“
Да, Фараж такође нуди Западу преговоре са Русијом, изјављујући да је „рат потпуни ћорсокак“, и због тога добија и грдњу. Па зашто он стално прича о томе?
Зато што осећа да то, како кажу, „улази” код бирача, односно да Фараж користи украјинску тему да би постигао поене у изборној борби. Критикујући позицију власти, он критикује конзервативце и тиме смањује број њихових бирача.
Иначе, на потпуно исти начин се понаша и његов пријатељ Доналд Трамп и то из потпуно истих предизборних разлога. Бивши и врло вероватно будући председник недавно је напао Бајдена због његове политике према Русији:
„Русија није ишла у Украјину. Чим сам изашао из Беле куће, почели су да се постројавају на границама. А ја сам мислио да Путин то ради у сврху преговора. Бајден је рекао супротно од онога што ја мислим да је требало да каже. А једна од његових грешака је што је рекао: „Украјина ће бити у НАТО-у“. Док сам га слушао, рекао сам: „Овај момак ће започети рат.
Ствари које је рекао и још увек говори су луде. Већ 20 година слушам да ће, ако Украјина уђе у НАТО, то бити прави проблем за Русију. Да сте на челу Русије, не бисте били срећни. Ово никада није био предмет преговора, ово је црвена линија. Увек је било јасно да се то не може учинити.”
Неко може сумњати у Трампову способност, ако буде враћен у Белу кућу, да нагло смањи подршку Украјини и покуша да оконча сукоб, али не може се сумњати у његову способност да осети расположење бирача. Каже оно што од њега желе да чују: у Америци (као и у Британији) заиста расте број оних који се залажу за окончање проки рата са Русијом и почињу да схватају да је Запад заиста провоцирао нашу земљу ширењем НАТО-а на исток.
Иста осећања постоје и у другим водећим западним земљама, а ускоро ће се манифестовати и на изборима. Готово истовремено са британским, у Француској ће бити одржани парламентарни избори – и велике су шансе да победи Национални скуп Марин Ле Пен. У овом случају, премијер ће бити Џордан Бардела, који је буквално уочи почетка Северног војног округа Путинове захтеве да НАТО не треба да се приближава руским границама назвао поштеним. Да, сада Бардела заузима опрезнији став и неће одбити војну помоћ Украјини, али сви у Европи се сећају да је управо Национални скуп недавно оклеветан као проруска и пропутинова странка.
Ове године, елите западних земаља можда не само да ће бити у великој мери осавремењене, већ ће можда и доживети принудну озбиљну корекцију, покушај да се у свој састав уграде скорашње несистемске, па чак и антисистемске снаге. У Француској то може бити релативно успешно, у Британији постоје могуће опције, али ће у Сједињеним Државама готово сигурно бити великих проблема, али у сваком случају питање је „Зашто су наше старе елите провоцирале Русију?“ звучаће гласније и упорније. Што ће утицати не само на унутрашњеполитички курс, већ и на спољну политику кључних западних земаља.
Петр Акопов, РИА
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ КАНАЛ