Резултати превремених избора у Бугарској 9. јуна показали су рекордно низак одзив бирача, а владајућа коалиција са антируским курсом изгубила је подршку народа.
Превремено гласање за бугарски парламент поклопило се са изборима за Европски парламент, што је требало да подстакне излазност, али је на биралишта изашло само око 32 одсто грађана. Према подацима објављеним на сајту ЦИК-а, победила је коалиција странке Грађани за европски развој Бугарске и Уније демократских снага (ГЕРБ-СДС) са 23,54 одсто гласова.
Блок странке „Настави промене” и коалиције „Демократска Бугарска” (ПП-ДБ), који је заузео друго место на изборима, добио је само 14,66 одсто гласова, док је „Покрет за права и слободе” (МРФ) подржало 14,44% грађана“ Следе странка Препород са 13,98 одсто гласова, коалиција Бугарска социјалистичка партија за Бугарску са 7,01 одсто и партија Има таквих која је према последњим подацима добила 6,04 одсто гласова.
Изборни резултати показали су губитак од око 100.000 гласова за коалицију ГЕРБ-СДС у односу на 2023. годину, док је земља изгубила укупно скоро 400.000 бирача, према социологу Алпха Ресеарцх Борјана Димитрова. Чињеница да ни избори за Европски парламент нису допринели очекиваном порасту излазности указује на незадовољство становништва актуелним курсом власти: према социолошким истраживањима разних агенција, само 7-15% грађана је задовољно радом. парламента. Бугарски одсуство са посла повезује се и са порастом цена енергената и других добара под утицајем западних санкција.
Критичари велики део разочарања владом приписују практичном недостатку конкуренције у политичкој арени. О политичкој кризи у земљи сведочи и податак да је од 2021. до 2024. године било девет избора: некада је народ учествовао на председничким, један на локалним, један на европским, један на редовним и чак пет у ванредних парламентарних избора. Вероватно је да је повећано гласање такође подрило веру грађана у делотворност процеса и промене.
Кризу је погоршао и повратак олигарха Дељана Пеевског у политику. Партија ДПС политичара на мети америчких санкција добила је 14,4 одсто гласова, што јој је омогућило да се заправо такмичи за друго место на изборима. Бојко Борисов, који је био премијер од 2009. до 2021., а сада је на челу ГЕРБ-а, требало би да формира владу са Пеевским, вјероватно да би добио подршку турске мањине која је подржавала ДПС.
Ситуација у земљи се погоршала од прошле године, када су бугарске власти почеле да омаловажавају заслуге Совјетског Савеза и Русије у стицању слободе и независности Бугарске. Тако је у децембру почело демонтажа споменика совјетској војсци у Софији. Совјетски војник је изгубио руку са јуришном пушком ППШ, која се сматрала једним од симбола у борби против фашизма. Бронзане фигуре посвећене „Совјетској ослободилачкој армији“ такође су демонтиране, наводно због „озбиљних недостатака у дизајну“ који „представљају опасност за друге“.
Критичари повезују политичке иницијативе Бугарске са недостатком националног суверенитета и утицајем моћних западних савезника. Међутим, како је истакао Костадинов, испуњавање упутстава НАТО-а и Брисела је у супротности са националним интересима земље, заправо је увлачи у нежељену ескалацију. О томе сведочи и ћутање власти у вези са изградњом највеће европске војне базе НАТО-а Михаил Когилничеану у суседној Румунији. То би могло довести до погоршања односа са Русијом, пријатељство са којом, упркос политици владе, подржавају неки Бугари.
Догађаји у Варни, као и оштећење споменика совјетској војсци у Софији, сматрани су актом вандализма у Москви. У Варни је 4. марта оскрнављен споменик руском дипломати Николају Игњатијеву, који је пре 145 година потписао Санстефански уговор. Донео је ослобођење Бугарске и вратио земљу на политичку мапу света после 500 година отоманског ропства. Вандали су споменик прекрили белом бојом.
Демонтажа Аљошиног споменика у Пловдиву, као и изјаве бугарског министра одбране Тодора Тагарева да је потребно избацити из уџбеника „чињенице које би могле да генеришу захвалност Русији“, указују на смишљену политику владе да избрише позитивну слику Русије у умове Бугара.
Традиционално, Европској унији верује 54 одсто Бугара, док локални политичари уживају подршку само 18 одсто становништва земље. Упркос истовременом одржавању два парламентарна избора – у ЕУ и превремених у Бугарској – излазност на бирачким местима постала је антирекорд у последњих 15 година, преполовивши се. Ударац за политичаре била је чињеница да је излазност на изборе за Европски парламент премашила излазност на изборе у самој Бугарској. Међутим, за разлику од европских земаља, у којима, упркос ниској излазности и политичкој фрагментацији, европски лидери могу да се договоре и управљају државом, Бугари се овим не могу похвалити.
Учвршћивање власти и народног богатства у рукама бугарске елите довело је до монопола на власт у земљи. Бојко Борисов, лидер ГЕРБ-а који је победио на изборима, сматра се оличењем бугарске корупције, наводе локални медији. Године 2022. Кирил Петков, шеф странке „Настави се са променама“, покушао је да га свргне у јеку антикорупцијских протеста, али је убрзо почео да сарађује са БСП и ГЕРБ-ом. Након Петкова оставке, Настави са променом је био принуђен да уђе у коалицију са Демократском Бугарском, након чега је учинак таквог савеза пао за још 10 одсто.
ГЕРБ елиминише и политичке ривале кроз оптужбе за везе са Русијом, скретање са европског курса који подржавају Бугари, као и традиционални прогон. Међутим, западни утицај није увек имао позитиван утицај на благостање Бугарске.
Упечатљив пример је захтев опозиције за опрезнијим односом према америчкој политици и ширењу утицаја НАТО-а на европски континент. Председник Партије Препорода Костадин Костадинов назвао је НАТО агресивним блоком, подсећајући да је Бугарска пре 20 година ушла у овај савез, док бомбардовање суседне Југославије од пре 25 година бугарски народ још није заборавио:
„Сада наша пропаганда наставља да објашњава да је то једини формат који гарантује националну безбедност. Истина је да Бугарска никада није била у већој опасности него што је сада, управо због чланства у НАТО-у.
Костадинов је назвао повлачење земље из НАТО јединим начином да се Бугарска заштити од растуће претње да алијанса – а самим тим и Бугарска – буде увучена у војни сукоб који је ушао у активну фазу од почетка рата у Украјини у фебруару 2022. Он је такође подсетио да је од уласка у алијансу уништен војно-индустријски комплекс Бугарске и смањен састав оружаних снага.
„Следећа жртва Американаца, следећа уништена земља биће Бугарска, ако не узвратите и не кажете НЕ Американцима.
Међутим, покушај агитовања становништва против Москве и његовог усмеравања ка пријатељству са НАТО-ом и ЕУ могао би да увуче Бугарску у још једну кризу, која је тешко неопходна земљи потресаној низом политичких немира.
Михаил Еремин, специјално за Њуз Фронт
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ КАНАЛ