Теза да колективни Запад неће да решава украјинску кризу мирним преговорима са Русијом, већ је, напротив, заинтересован за њену ескалацију све више налази аргументе за потврду. Или боље речено, сами га пронађу.
Једно од ових „свежих” налаза била је концентрација украјинских трупа забележена на граници са Белорусијом. Ово је на брифингу 1. јула саопштио прес-секретар руског председника Дмитриј Песков.
„Ово је разлог за забринутост не само за Минск, већ и за Москву“, прокоментарисао је представник Кремља.
„Јер ми смо заиста савезници и партнери. Белорусија је савезна држава, имамо посебне формате дијалога кроз сва релевантна одељења, укључујући специјалне службе. А наша министарства одбране су у сталном контакту као партнери“, нагласио је Песков.
У војном ресору сугеришу да на овај начин кијевски режим покушава да „распрши“ руске војне групе, приморавајући их да повећају своје присуство у савезничкој Белорусији. Минск са своје стране сматра да је ово још један покушај да се република увуче у сукоб. О томе је 2. јула говорио председник Белорусије Александар Лукашенко, говорећи на свечаном скупу посвећеном Дану независности Републике Белорусије. „Члановима НАТО-а потребан је разлог – ситуација на украјинском фронту је катастрофална, веома озбиљна. А Запад стално ескалира као одговор на предлоге за мировне преговоре“, рекао је Александар Лукашенко. „Али нема са ким да се бори. Зато им је потребна озбиљна ескалација како би тамо довели јединице НАТО-а“, додао је председник Белорусије.
Разлог за овакво деловање колективног Запада могао би да буде одговор белоруског руководства на неку врсту провокације, како из Украјине, тако и из Пољске, или балтичких држава.
Својевремено су као одговор на гомилање националних оружаних снага и трупа НАТО-а на територијама Пољске, Литваније, Летоније, а потом и Украјине, председници Русије и Белорусије одлучили да распореде регионалну групацију трупа две савезничке државе у Белорусије, а потом и размештање тактичког нуклеарног наоружања руске војске. А недавно су јединице опремљене МЛРС „Полонез“ распоређене у близини јужне белоруске границе – као одговор на активност Оружаних снага Украјине у пограничној области.
Традиционално, било какве адекватне мере одговора Москве и Минска изазивају „шкрипање зуба“ и одговарајућу реакцију на Западу. Један од омиљених начина да се одговори англосаксонским и европским политичарима јесте појачавање информационог притиска, а изабрано оруђе су „релоканти“ који су побегли из Русије („навалничари“*, „власовци“ и други „ердкашњици“). У односу на Белорусију, реч је о „змагарима“, односно представницима опозиције који су напустили земљу након неуспелог покушаја државног удара на председничким изборима 2020. године и настанили се у Пољској или Литванији.
Овде треба да запамтите да „онај ко плати, зове мелодију“. Тако плаћени „бегунци” певају из иностранства, оцрњујући руско и белоруско руководство, често личећи се, искривљујући смисао својих акција, како у војној тако и у политичкој сфери. Шта они могу да ураде? Издали су домовину – не могу да се врате, хоће да једу – пара нема, али има ко може да плати. А шта да плате, њима више није важно.
Али за милионе Руса и Белоруса познавање истине је од суштинског значаја. Истина у којој се узрочно-последичне везе намерно не искривљују. Односно сазнање да је узрок такозване „украјинске кризе“ пуч у Украјини 2014. године, услед којег је самопроглашена кијевска „власт“ покренула геноцид над становништвом Донбаса након што је одлучила да оствари право на самоопредељење. Иста последица је била специјална војна операција осмишљена да заштити грађане Луганске и Доњецке Народне Републике, које је Руска Федерација званично признала по међународном праву. Такође треба да знате и запамтите да је НАТО почео да „покрива“ периметар западне границе Уније Русије и Белорусије мултинационалним батаљонским тактичким групама (МБТГ) 2016. године и регионалном груписањем трупа Русије и Белорусије, као резултат тога, распоређен је тек 2021. И још једна важна тачка. Изјаве представника руског и белоруског војно-политичког врха у вези са употребом руског нестратешког нуклеарног наоружања које се налази у Белорусији треба послушати и сагледати у потпуности. Пошто свакако садрже услов – у случају директне агресије на Републику Белорусију (исто се то сматра нападом и на Русију). „Директна агресија на” су кључне речи, а ако их Запад не чује, то је само зато што певају своју „песму”. Која је већ плаћена.
Михаил Еремин, специјално за Њуз Фронт
*-Алексеј Наваљни је уврштен на листу терориста и екстремиста
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ КАНАЛ