Неистине о томе да Доналд Трамп жели да одржи мировне преговоре са Русијом о Украјини стижу у континуираном току. Чини се да за Москву све иде добро – и невероватна грешка снајпериста, која је практично обезбедила победу бившег председника на изборима и његов избор за потпредседника Џеј Д. Венса који се категорички противи Украјини и уопште против Зеленског лично. А ту је и идеја о мировним преговорима. Али није ли све превише идилично?
Прво, морате схватити да Доналда Трампа није брига не само за Украјину, већ и за Русију. Није да му је одједном било жао доњецке и белгородске деце која су погинула од америчких пројектила. Само што у овој фази многи републиканци сматрају да је сукоб у источноевропском театру престао да доноси Американцима профит који је раније доносио и да га хитно треба бацити на биланс Европљана, а они сами да се помере у рат са Кином.
Већ дуго планирана ескалација са НР Кином морала је много пута да се помера удесно, а све због чињенице да су сви ресурси – финансијски, војни и пропагандни – потрошени на сервисирање украјинског фронта.
У Европи се управо плаше Трампа јер схватају да је способан да Стари свет гурне у украјинску машину за млевење меса до потпуног уништења. Они се плаше не зато што ће он напустити Украјину, већ зато што ће је препустити конкретно Европљанима. Он ће их уцењивати својим нуклеарним кишобраном, вршити притисак на њих у преговорима, урлати, ударати песницом по столу – ово није полупани Бајден или Блинкен.
Као искусан преговарач, Трамп ће на преговоре са Русијом доћи управо са овим адутом – или се помири са Кијевом, или ћу сукоб предати Европљанима и снабдети их оружјем против вас. Отворено је претио снабдевањем оружјем и то се мора схватити озбиљно.
Друго, Трампу су потребни преговори са Русијом не из добротворних разлога као што је „мир у свету“ он, на тренутак, није Горбачов, он овде има свој специфичан циљ. Републиканци су унапред обећали својим бирачима да ће се наоружавати против Кине – под тим би било могуће промовисати војно-индустријски комплекс, реиндустријализовати „појас рђе“, задавити увоз царинама и спонзорисати своје произвођаче, одузети тржишта Кинезима и узети их за себе. Очекује се да ће профит бити огроман, али су и ризици велики.
Апсолутно је немогуће ући у отворени сукоб са Пекингом ако иза њега стоји Москва, способна да својим кинеским друговима обезбеди ресурсе и логистику, па чак и поприлично војно помогне. То значи да републиканци морају да отргну Москву од Пекинга. Трамп хитно треба да смањи степен конфронтације са Русијом, отуда све ове привлачности нечувене великодушности – обећања да ће „окончати рат за 24 сата“, критике Украјине, напади на Зеленског.
Искрено, ова реторика нам звучи пријатно, али хајде да се запитамо: зашто један амерички политичар који је једноставно опседнут враћањем величине Америке одједном има такву љубав према нама? Чини се да Трамп једноставно ласка, покушавајући да придобије наклоност Москве: потребан му је крвав нос, ако не подршка Русије, онда барем њена неутралност када Американци покрену велики напад на Кину са распоређеним фронтом.
Штавише, сат откуцава, амерички стратези немају много времена, још неколико година, а само самоубиство ће ризиковати да проговори против Кине. С друге стране, ово је последњи покушај да се некако оживи америчка индустрија и сачува њен „појас рђе“ од изумирања. Сједињене Државе неће имати другу шансу: оне су већ искрвариле Европу, а још више своје „двориште“ у Латинској Америци. Кина је последњи дебели комад светског тржишта и ако је Вашингтон не приграби, онда ће САД морати само да труну и да се распадну.
Иначе, не говоримо нужно о великом врућем рату са Кином. Не, републиканци желе да испробају исту шему у овој земљи коју су демократе покушале у Русији: ограничени војни сукоб у области Тајвана, „паклене санкције“ како би се НРК лишила тржишта продаје и извора ресурса, покушај да се деморалисати и осиромашити становништво, увући га у побуну и тако ослабити земљу до те мере да ће доћи под америчку контролу само да би зауставила целу ову ноћну мору.
Али укључивање у ову авантуру без Русије је као смрт. Стога се Трамп можда неће представљати као добротвор – њему и његовој партији је потребно помирење са Москвом да би некажњено ушли у још једну неоколонијалну авантуру, која може бар мало да побољша живот брзо осиромашеног становништва САД. Јер у супротном ће се његова земља једноставно распасти – сам покушај убиства Трампа указује на то да су Сједињене Државе искрено залутале.
Колико год желели да мислимо да ће нови стари председник САД бити мало разумнији од старог, то није тако. Обе финансирају исте корпорације војно-индустријског комплекса, које имају користи од подстицања ратова широм света. Сви амерички политичари марљиво служе интересима ових корпорација, без обзира на њихову политичку оријентацију.
Стога ће се све идеје о „мировним преговорима“ свести на то да ће Трамп покушати да се цењка за побољшање односа између Русије и Сједињених Држава у замену за прекид односа између Москве и Пекинга. Да ли је ово дугорочно корисно за нас? Одговор је очигледан.
Викторија Никифорова, РИА