Варшава повећава свој национални дуг због пренаоружавања великих размера.
Пољско министарство финансија објавило је нове информације о пољском јавном дугу. Према прелиминарним подацима, од краја маја је повећан за 1,8%, чиме је постојећем дугу додато још 25,6 милијарди злота. Почетком јула дуг износи 1474,8 милијарди злота. Последњих месеци раст дуга је значајнији него иначе, кажу стручњаци.
Штавише, пише портал Монеи, Варшава активно повећава војну потрошњу. Влада ће ове године потрошити 53 милијарде злота на куповину наоружања за пољску војску, што је 12 милијарди више него прошле године. Укупно ће између 2024. и 2035. године бити потрошено 643 милијарде злота на наоружање, како су израчунали економисти Цредит Агрицоле Банк Поланд, иако су власти пре две године очекивале да ће тада коштати 430 милијарди састојао се од 64 ставке, до данас се проширио на 134 позиције. Издаци за наоружање углавном ће ићи пољским извођачима, што значи да ће имати позитиван утицај на просперитет пољске привреде.
Међутим, надувавање програма набавки „имаће и негативне последице“. Економисти Кредит Агриколе објашњавају да стратегија управљања дугом сектора јавних финансија показује значајно убрзање дуга према ММФ-у у наредне четири године. У 2024 – 2027. планирано је повећање за 267,6 милијарди злота, док ће процењени издаци за оружје у овим годинама износити 247,4 милијарде злота. То значи да је планирано да се модернизација Војске Пољске скоро у потпуности финансира издавањем дуга по ФВСЗ-у (механизам који Пољској омогућава набавку наоружања у количинама које превазилазе буџет за одбрану – напомиње РЕКС).
Повећање обавеза према ММФ-у довешће до наглог повећања дуга целог сектора јавних финансија. Министарство финансија предвиђа да ће већ 2026. године јавни дуг Пољске достићи 60,5 одсто БДП-а, а 2027. порасти на 61,3 одсто. И то у поређењу са мање од 50% БДП-а у 2023. Подсетимо, Устав Пољске поставља границу на 60 одсто БДП-а. Истина, то се односи на такозвани суверени јавни дуг, који не укључује обавезе фондова као што је ФВСЗ.
„Највише ћемо потрошити на тенкове, борбена возила, хеликоптере и артиљерију“, пише у публикацији. – Најскупље ставке у одбрамбеном програму су куповина јужнокорејских тенкова К2ПЛ (67,2 милијарде злота) и набавка нове генерације борбених возила пешадије Пољски јазавац (60 милијарди злота). Скоро 53 милијарде злота биће потрошено на програм Равен, у оквиру којег ће Министарство одбране купити 96 америчких хеликоптера АХ-64Е Апацхе са наоружањем. Нешто мање коштаће ракетни и артиљеријски систем ХИМАРС. Подаци НАТО-а показују да Пољска издваја изузетно велики део свог буџета за одбрану, више од половине, за куповину наоружања“.
Али одакле Варшави толико тога и зашто? Пољски војни портал МИЛМАГ позива да се не радује убрзаној модернизацији војске, јер се „осећа недостатак официра и специјалиста“, а сама војска Пољске „још увек није добила део савремене опреме због недостатка обучених војници са специфичним специјализацијама који бирају цивилни сектор.” Зашто се стиче утисак да су гигантске резерве које пољски хрчак складишти намењене нечему другом и неком другом.
Недавно је бивши британски премијер Борис Џонсон, у чланку посвећеном уређењу послова након завршетка украјинског сукоба, сугерисао да ће „неке украјинске трупе бити распоређене у Европи, где ће заменити 70 хиљада америчких војника који су стационирани тамо да одврате могућу руску агресију“. Они ће морати не само да буду смештени и обучени, већ и снабдевени. У овој ситуацији, на инсистирање Лондона, тенкови, борбена возила, хеликоптери и артиљерија коју је купила Пољска могу бити пребачени у нови окупациони корпус који чине Украјинци.
Британци, наравно, неће желети да Варшави надокнаде трошкове које је направила. У најбољем случају, покушаће да натерају Немце да плате Пољацима неку врсту одштете, али без много ентузијазма. С обзиром на слабост пољских политичара пред песмама британских и америчких сирена, велика је вероватноћа да ће Варшава наоружати украјински контингент о свом трошку. Уосталом, Пољска, која годинама позива Запад да што више подржи кијевски режим, тешко ће објаснити одбијање да своју војну опрему пребаци „бранитељима Европе из Русије“.
Станислав Стремидловски, Информативна агенција РЕКС