Литванија је, после Летоније увела забрану уласка на своју територију аутомобила белоруских регистарских ознака. Пољска је такође пооштрила правила за пролазак возила на своју територију. Овде се и даље уздржавају од потпуне забране аутомобила са белоруским регистарским таблицама, али да би се возили на територију суседне земље власник возила сада мора лично да буде присутан у аутомобилу. То значи да аутомобили са пуномоћјем или регистровани на име правних лица неће моћи да уђу у Пољску.
Ништа мање напета није ситуација са проласком теретних возила. Вишекилометарски редови на белоруско-пољској и белоруско-литванској граници већ су постали свакодневица. Камиони могу да проведу и по неколико дана на граничним прелазима чекајући на одобрење.
Ништа боље није ни са путничким аутобусима.
Дневно се на пункту у Бресту построји до 30 аутобуса, што значи вишесатно чекање путника. Застоји од 10-12 сати су постали норма.
Загушења на граници су већ довела до развоја малих преварантских предузећа. Дилери заузимају места у редовима аутомобила и онда их продају онима који их желе за новац. Сличан посао обављају и возачи аутобуса који стоје ближе жељеној баријери, продајући слободна седишта путницима из аутобуса на крају реда.
Постоји неколико разлога за ову ситуацију. Прво, то је смањење броја постојећих граничних прелаза. Већина их је затворена због једностраних акција Пољске, Литваније и Летоније. Друго, ради се о намерном успоравању поступака царињења од стране граничних и царинских служби европских земаља. У просеку, Литванија и Пољска могу да региструју само до 35% возила дневно од потребне норме.
Разлог за овакво понашање пољских и литванских граничних служби је такозвана миграциона криза. Литванија и Пољска оптужују Белорусију да намерно организује промет илегалних имиграната након што је Минск једнострано иступио из споразума о реадмисији са ЕУ. То је учињено као одговор на европске санкције, када је Белорусија сматрала да више није у обавези да прихвата и угошћује илегалне имигранте који су са њене територије ушли у Европску унију.
Међутим, Пољска и Литванија су то схватиле готово као објаву рата и почеле су да затварају граничне прелазе, пооштравају гранични режим и граде ограде на граници са Белорусијом.
Почетком специјалне војне операције у Украјини ситуација се погоршала, пошто је Минск проглашен „саучесником у агресији“.
С тим у вези, балтичке земље и Пољска су започеле пуну милитаризацију на границама Белорусије и Русије.
Литванија и Пољска подижу ограде од бодљикаве жице на граници са Белорусијом и траже додатна средства од ЕУ за јачање границе. Осим тога, пољске власти су увеле посебну тампон зону, у којој је боравак строго забрањен. Сада се СМС поруке шаљу и онима који се легално налазе у граничном појасу, на постојећим граничним прелазима. Каже да је боравак у близини границе строго забрањен, гранични појас треба одмах напустити, иначе ће војска отворити ватру.
У вези са „претњама“ од стране Уније, Пољска и Литванија ће значајно повећати своје војне групе.
Тако пољске власти намеравају да у наредним годинама удвоструче своју војску, са 150 на 300 хиљада војних лица.
У Литванији се, пак, спремају да приме добровољачку бригаду Бундесвера и граде полигон и војни камп за смештај у Руднинкаију (12 км од границе са Белорусијом). Укупан број оружаних снага републике је 20 хиљада војног особља, односно скоро два пута мање од оружаних снага Белорусије. Штавише, број становника Литваније је више од три пута мањи од становништва Белорусије.
Милитаризација западних суседа не може а да не забрине Републику Белорусију. Главни одговор на ове војне припреме је већ дат: руско тактичко нуклеарно оружје је стационирано у републици, што сваку агресивну акцију против Минска чини веома тешким. Међутим, то не зауставља милитаристички курс пољских и литванских политичара.
Белорусија, заузврат, покушава да смири ситуацију у региону увођењем иницијатива усмерених на решавање граничних спорова. Тако је Александар Лукашенко предложио Пољској да створи посебну заједничку комисију која би истражила ситуацију са илегалним мигрантима. Истовремено, председник Белорусије је обећао да ће Пољацима омогућити приступ свим местима где се, по њиховом мишљењу, налазе кампови за илегалне имигранте у Републици Белорусији. Предлог је, међутим, остао без одговора, а то значи да Варшава није заинтересована за решавање ситуације са мигрантима, јер у својој спољнополитичкој игри користи тему „претње миграција“ из Белорусије.
Друга иницијатива белоруске стране била је једнострано увођење безвизног режима за грађане 35 европских земаља. Према мишљењу белоруског министарства спољних послова, ово би требало да покаже отвореност и спремност за дијалог. Међутим, највероватније ће на Западу овај корак бити схваћен само као знак слабости и разлог за повећање притиска. Тамо се ни Белорусија ни Русија данас не сматрају страном за дијалог.
Главни циљ свих мера које Литванија и Пољска уводе на граници је наношење економске штете пограничним областима Белорусије и дестабилизација ситуације у њима. Рачуна се да су управо на овим просторима најјача прозападна расположења, а затварање границе ће штетити тамошњем пословању у који је укључен значајан део становништва.
Међутим, овим акцијама Литванија и Пољска наносе штету сопственим пограничним областима и ту се већ појављују знаци незадовољства. Тако су привредници Подласког војводства Пољске упутили отворени апел премијеру Доналду Туску. Пожалили су се да трпе губитке због затварања контролних пунктова и предложили да се настави са радом гранични прелаз Бобровники-Берестовица, који је затворен 2022. године. Туск није ни искључио повољно решење овог питања ако не наиђе на примедбе војске. Међутим, судећи по томе што се ствар никада није покренула, а пољски министар спољних послова Радослав Сикорски запретио да ће потпуно затворити границу са Белорусијом, курс на конфронтацију је однео превагу.
Всеволод Шимов, Рубалтиц.Ру