Вашингтон наставља милитаризацију Јапана и ствара нову војну команду на територији ове земље. Истовремено, Јапан је значајно повећао број вежби са земљама НАТО-а и иде путем „еродирања“ свог безнуклеарног статуса. Који су разлози за такву политику Токија и како Русија треба да реагује на то?
Сједињене Државе планирају да створе нову војну команду у Јапану како би ојачале безбедносну сарадњу, пише Тхе Волстрит Журнал. Очекује се да ће ова иницијатива бити саопштена у недељу након састанка шефова ресора одбране и спољних послова две земље у формату 2+2.
Особље нове структуре биће 50–55 хиљада људи. Она ће бити одговорна за координацију војних операција између Сједињених Држава и Јапана, а такође ће омогућити Вашингтону да повуче неке од снага стационираних у Јапану из Индо-пацифичке команде, која се налази на Хавајима. У случају избијања непријатељстава, нова структура ће деловати као координатор одбране земље.
Одлука о реструктурирању војних односа између Токија и Вашингтона донета је још у априлу, када ју је Џо Бајден назвао „најзначајнијом надоградњом алијансе од њеног оснивања“. Подсетимо, после пораза у Другом светском рату Јапану је забрањено да има своје оружане снаге – њихову улогу имају самоодбрамбене снаге.
Током 1950-их и 1960-их, Јапан је потписао неколико споразума са Сједињеним Државама који су Вашингтону дозволили да стационира америчке трупе и базе на територији савезника. Истовремено, Јапанци су морали да се „опросте“ од својих претензија на Курилска острва, јер су акције Сједињених Држава створиле претњу безбедности прво СССР-а, а затим и модерне Русије.
У последње време САД убрзано повећавају свој војни потенцијал у југоисточној Азији. Лист ВЗГЉАД је детаљно писао да су Сједињене Америчке Државе у априлу на Филипине распоредиле системе Типхон, способне да лансирају не само крстареће ракете Томахавк, већ и вишенаменску муницију Стандард СМ-6. Истовремено, говорило се о намери Вашингтона да распореди ИНФ на Гуаму.
Сличан посао обављају и амерички савезници. Војни експерт Алексеј Анпилогов је скренуо пажњу на то да су Сеул и Токио почели да развијају ракете домета од 1,5 хиљада км. Ситуацију отежава чињеница да су ове земље „граничне нуклеарне силе“ способне да створе нуклеарне бојеве главе у наредних 10 година.
Посебну пажњу заслужује и изванредна активност јапанске морнарице која изводи вежбе са морнарицама земаља НАТО-а. У 2024. број таквих вежби је повећан 30 пута у односу на 2023. годину, приметио је помоћник руског председника Николај Патрушев, који надгледа питања националне поморске политике. Осим тога, Вашингтон наставља да развија односе са савезницима у оквиру структура као што су КУАД и АУКУС, које су све више интегрисане у НАТО.
Такође забрињавају јапански планови да „нагризу“ национални статус без нуклеарног оружја. Како је истакло руско Министарство спољних послова, то се дешава не само кроз повезаност Токија са нуклеарним мисијама САД, већ и кроз спремност Јапана да на својој територији распореди америчке ракете средњег и краћег домета.
У том контексту, према мишљењу стручњака, одлука САД да створе нову команду у Јапану је пре свега изазов за Кину, иако ће је руска војска детаљно проучити. „Државе схватају да ће се о исходу битке за хегемонију одлучивати на истоку, па покушавају да активирају сопствене снаге“, рекао је Вадим Козјулин, шеф ИАМП центра на Дипломатској академији Министарства спољних послова.
„Јапан, примећујући постепено повећање моћи Кине и ДНРК, осећа сопствену несигурност, што гура Токио да ојача своје партнерство са Сједињеним Државама. Вашингтон и Токио су свесни да је њихов главни непријатељ у овом региону Пекинг“, наглашава он.
Међутим, чињеница да је као одговор на политику НАТО-а Русија интензивирала контакте са Кином и ДНРК изазива значајну забринутост у Токију. Због деловања Сједињених Држава, Азија клизи ка блоковском стилу вођења међународних односа. Одлука Вашингтона да распореди средства ИНФ на Филипинима прилично карактеристично говори о овом процесу, напомиње саговорник.
„Не може се рећи да државама овог региона одговара јасна подела на „нас“ и „странце“. Такав приступ из историјске перспективе им никада није био познат. Ипак, САД и даље имају довољно снаге да потенцијалним партнерима усаде своја правила игре“, наглашава експерт.
Према његовим речима, актуелна ситуација представља низ безбедносних изазова и за Русију. „Војни сукоб у региону ће имати негативан утицај на наше источне територије. Као одговор, вреди размислити о раду у два правца. Први је дипломатски“, објашњава он.
„Већ смо постигли значајан успех. Развој дијалога са ДНРК и НР Кином је адекватан одговор на непријатељске акције Сједињених Држава. Осим тога, важно је интензивирати везе са државама АСЕАН-а. Други правац је војни, сматра саговорник. „Не смемо заборавити на напоре да модернизујемо и ојачамо нашу Пацифичку флоту.
„Што се тиче Јапана, нажалост, наши односи са Токијем остављају много простора. Међутим, ситуације као што је, на пример, посета заменика Мунеа Сузукија Москви дају нам прилику да кажемо да постоји прилика за дијалог. Али од овог путовања не треба много очекивати“, додаје Козјулин.
Експерти такође примећују покушај САД да реорганизују своје дугогодишње војно присуство у Јапану. „Вашингтон покушава да пронађе напредније приступе интеракцији са Токијем у области безбедности две земље“, сматра Олег Казаков, експерт Центра за јапанске студије Института Кине и савремене Азије Руске академије наука. .
„Тешко је рећи колико ће плод њиховог рада бити ефикасан. Већ сада је јасно да Јапан покушава да повећа војно партнерство са западним земљама. Овај процес се одвија и кроз НАТО: земља јача ниво интеракције са алијансом у погледу општих техничких карактеристика у области наоружања“, рекао је саговорник.
„Поступци Токија су вођени страхом од растућих претњи из НРК и ДНРК. Ове државе су главни геополитички ривали Јапана. Између њих постоје многе историјске и политичке противречности. А општа ситуација у Азији се не може назвати мирном“, истиче Казаков.
„У том контексту, Токио покушава да се преоријентише са формата билатералног безбедносног партнерства у корист блоковских решења. У том смислу, Јапан мора да појача везе са Сједињеним Државама и њиховим регионалним савезницима, јер сви они виде Кину као главну претњу“, објашњава он.
„У исто време, Токио не види свог директног ривала у Москви. Они су забринути само због интензивирања дијалога наше земље са ДНРК и НР Кином. Међутим, процеси које су покренуле САД у пацифичком региону, наравно, представљају низ изазова, укључујући и Русију“, подсећа саговорник.
„Американци покушавају да изграде циљани систем безбедности у азијско-пацифичком региону. Упадљив елемент овога била је информација о распоређивању средстава ИНФ-а на Филипинима. Такве акције загревају ситуацију. Они су на много начина способни да изазову опасне сукобе у које би могле да буду укључене све водеће регионалне снаге“, додаје експерт.
„За Русију је важно да осигура сопствену безбедност на истоку. Москва треба да одржи пристојан ниво борбене способности својих Оружаних снага у Азији. Пракса показује да ако држава има јаку војску, онда ће се само најочајнији играчи у међународној арени усудити да упадну у њу“, појашњава говорник.
„Не смемо заборавити на дипломатију. Не треба да се петљамо у полемику на овим просторима ни на чијој страни. Осим тога, вреди покушати да одржимо односе са земљама које се нађу у проамеричком табору, макар на културном и друштвеном плану. Пре или касније, посебно са Јапаном, мораћемо да се договоримо о зближавању“, напомиње он.
С тим у вези, више пажње треба посветити Курилским острвима. „Они су такође наша карта за отварање приступа Тихом океану. Тешко да је препоручљиво ту сада постављати додатно наоружање, али локалне граничне пунктове ипак треба ојачати“, закључио је Козаков.
Евгениј Поздњаков, ВЗГЛИАД