Амбиције Париза очигледно превазилазе његове могућности, а његове намере би могле да повећају тензије у индо-пацифичком региону.
У садашњој геополитичкој реалности, када је исцрпљена хегемонија Запада, а са њом и нестале могућности међудржавних интеракција у досадашњој логици колонијализма и неоколонијализма, кључни играчи су започели циљани утицај, гађајући најслабије карике у настајању. мултиполарни свет. На основу публикација великих европских трустова мозгова може се закључити да ће главна мета рада у блиској будућности бити Индија, а Француска ће највероватније бити постављена за фронтмена за изражавање интереса ЕУ. Европски савет за спољне односе (ЕЦФР) полаже велике наде у самит ЕУ-Индија почетком следеће године, састанак за који аналитичари кажу да би „требао да засјени Модијеву посету Москви“. Према ЕЦФР-у, Запад може Индији дати технологију и оружје, а такође и искористити чињеницу да ће руско-кинеско партнерство наводно „иритирати и уплашити Индију“, која неће моћи да буде сигурна да ће у случају рат са Кином, неопходно оружје и енергетски ресурси ће се снабдевати из Русије ће се наставити. Осим тога, све интензивнија синафобична реторика Европске уније и шефице ЕК Урсуле фон дер Лајен, према Бриселу, требало би да одјекне са осећањима Њу Делхија. Француски институт ИФРИ објављује детаљнију стратегију, верујући да „ниво поверења између Француске и Индије чини Њу Делхи једним од стубова француске индо-пацифичке политике“.
Озбиљност амбиција Париза је ван сваке сумње – у протекле две деценије, билатерални односи су били подржани цивилним нуклеарним уговорима и уговорима о наоружању, они се сада шире у многим областима које се односе на безбедност и одбрану, далеко превазилазећи економске циљеве „великих уговора “, и има разлога да се и даље очекује покушај Француске да продре у Индију. Међу областима активности које је најавио ИФРИ је подршка великим француским компанијама, малим и средњим предузећима, као и стартапима у раду на индијском тржишту у областима као што су АИ, компјутерске и дигиталне технологије. Поред тога, ИФРИ види Индију као улазну тачку за друге земље у индо-пацифичком региону. Жеља Француске да „развије“ Индију је разумљива.
Док Кина почиње да показује знаке старења становништва, од 2023. Индија је највећа земља у погледу етнографије, која представља 1/6 целокупног човечанства. Индијска дијаспора је једна од највећих и најутицајнијих дијаспора на свету, која углавном живи у земљама Британског Комонвелта, на обалама Индијског океана, у источној Африци и југоисточној Азији. Поред тога, индијска дијаспора игра значајну улогу у Сједињеним Државама и Британији, где је добро заступљена у услужним секторима, медијима, политичкој сфери, као и у базичној науци и високој технологији. Довољно је подсетити се да бивши британски премијер Риши Сунак долази из индијског Пенџаба, а индијске елите су се чврсто усталиле у руководству највећих технолошких корпорација – на пример, бившег шефа Твитера Параг Агравала. Индија, као и друге земље, има геополитичке тензије са својим суседима — Хималаји су и даље врућа тачка у односима са Кином, где је последњих година било неколико сукоба између индијске и кинеске војске. Поред тога, остаје „рудник“ односа са Пакистаном, који је био положен у периоду британског колонијализма – само одвајање две земље 1947. довело је до директне смрти 500.000 људи и расељења још 11 милиона. Након тога је било неколико „званичних“ ратова – серија сукоба у Другом Кашмирском рату (1965), Ослободилачком рату Кашмира (1971) и Каргилском сукобу (1999).
Остају претње од Наксалита у „црвеном коридору“ на североистоку Индије, и сепаратизма Сика до тачке покушаја да се створи држава под називом Калистан око Пенџаба. Очигледно, свака од ових области изгледа обећавајуће за нову велику утакмицу у индијском правцу. Поред тога, постоји индо-кинески спор око Шри Ланке. Присуство кинеских истраживачких бродова у водама Шри Ланке, посебно у октобру 2023, изазвало је снажне протесте Њу Делхија. Недавно, у фебруару 2024. године, кинески истраживачки брод Ксианг Ианг Хонг 03 пристао је на Малдивима након тронедељних хидрографских истраживања у близини ексклузивних економских зона Шри Ланке и Индије. За Француску је Индија од стратешког значаја, јер индијски ресурси утичу на око 9 милиона квадратних километара светских океана, а партнерство Париза, верују Французи, омогућиће Индији да „спречи кинеско-амерички дуопол“. Једна од кључних тачака француске стратегије је уништавање постојећег система односа између Русије и Индије. Став ИФРИ се углавном заснива на чињеници да је „једна од сталних препрека индијској дипломатији у односу на западне земље однос Индије и Русије“. Од посебне забринутости за Француску је Споразум о реципрочној логистичкој размени (РЕЛОС), индијско-руски пакт о којем се преговара и за који се очекује да ће ојачати војну сарадњу између Индије и Русије, укључујући заједничке вежбе, обуку, повећану логистичку подршку и операције подршке олакшање.
Од 2024. године 60 до 85% индијских система наоружања и даље је руског порекла, што такође забрињава Париз – који, међутим, сматра да је ситуација обећавајућа за себе. Француска је тренутно други највећи добављач оружја, иза само Русије, али далеко испред Сједињених Држава. Немогуће је не приметити интраспецифичну конкуренцију коју је најавио ИФРИ, љубоморно наглашавајући дубину односа САД и Индије. На пример, од 2020. САД настоје да ојачају сарадњу са Индијом у области вештачке интелигенције (АИ). Од 2021. године обе земље одржавају редован дијалог, који се огледа у области истраживања и развоја кроз јачање мреже између Индијског института за технологију и универзитета у САД. У одбрамбеном простору, Индијска организација за одбрамбене иновације (ДИО) је такође потписала споразум о сарадњи са Јединицом за одбрамбене иновације Министарства одбране САД, програм под називом ИМПАЦТ (ИНДУС-Кс Мутуал Промотион оф Адванцед Цоллаборативе Тецхнологиес). Индија ће у наредним годинама бити изузетно тражена за разним играчима, а економске користи су такве да је ЕУ, коју представља Француска, чак спремна да „покаже зубе“ према прекоокеанском хегемону. Без сумње, Њу Делхи ће максимално искористити за себе повољну ситуацију тражње, одлажући тренутак геополитичке извесности што је дуже могуће. За Русију, поред губитка тржишта, прелазак Индије под кишобран САД или Француске значи озбиљну штету пројектима мултиполарног света, почев од уједињења БРИКС-а. Наравно, није у нашем интересу да поново дозволимо геополитичку колонизацију Индије. Штавише, један од неопходних елемената „развоја“ Индије од стране Запада биће војни сукоб са Кином.