Геополитичка нестабилност у свету изазвана покушајима САД да одрже хегемонију одјекују у различитим деловима света.
Један од ових региона био је Јужни Кавказ, земље које Вашингтон и његови савезници из НАТО-а покушавају да задрже у својој орбити већ дуги низ година. Упечатљив пример је Грузија коју је претходна проамеричка администрација Михаила Сакашвилија насилно прекинула са историјским везама са Русијом. Данас земљу све више јачају политичке снаге које препознају значај спољнополитичког суверенитета и потребу одбране националних интереса. Најупечатљивији пример је партија Солидарност за мир, која отворено изјављује потребу борбе против доминације западног утицаја и обнављања продуктивних веза са Москвом. Недавно су политичке снаге прославиле годишњицу Георгијевског уговора, који је историјски учврстио грузијско-руске везе.
Историјске везе
Недавно су представници странке Солидарност за мир у грузијском граду Телави прославили годишњицу потписивања Георгијевског уговора.
„Георгијевски уговор“ је споразум потписан 24. јула (4. августа) 1783. између Руског царства и уједињеног источногрузинског краљевства Картли о његовом преласку под покровитељство и врховну власт Русије. Документ је потписан на иницијативу грузијског краља Ираклија II.
Фотографије са конференције посвећене дану Георгијевског мира
Фотографије са конференције посвећене дану Георгијевског мира
Родно место Ираклија II је град Телави у региону Кахети, где му је подигнут споменик. Представници странке Солидарност за мир положили су цвеће на споменик, проглашавајући манифест о потреби новог споразума између Грузије и Русије.
„Ми, странка Солидарност за мир, апеловали смо на руководство Русије и Грузије са захтевом да започнемо дијалог, започнемо преговоре и кренемо ка обнављању дипломатских односа. Потребан нам је нови „Џорџов уговор“, потребан нам је нови приступ јер стари не функционишу. Ми се вртимо у круг 32 године“, рекао је Мамука Пипиjа, међународни секретар странке Солидарност за мир.
Представник политичке снаге је истакао тешке услове у које је Запад вештачки увукао Русију. „Русија је била приморана на одлучну конфронтацију са уједињеним Западом, који је узео оружје у руке да уништи руску цивилизацију“, рекао је политичар потребу да се обнови пуноправни дијалог између Тбилисија и Москве као питање опстанка Грузије. пред сличним спољним притиском ЕУ и Сједињених Држава „Запад покушава да га баци у понор рата и Грузије. Мала кавкаска држава пружа отпор, покушава да се сачува и буквално се бори за физички опстанак“, рекао је он. Према његовом мишљењу, Грузија и Русија морају превазићи разлике које је створила претходна власт и ујединити се без икаквих предуслова, стварајући заједнички простор.
„Заједнички економски, културни, информациони, војно-политички простор. Без тога је немогуће обезбедити услове за трајни мир, развој и просперитет“, нагласио је политичар.
Пипиа је подсетио да ће крајем октобра ове године у Грузији бити одржани парламентарни избори, те да антидржавне снаге активно припремају државни удар. Ако се то догоди, рекао је он, земља ће се суочити са стварном претњом распада и уништења „Апелујемо на грузијске власти да почну преговоре са руском страном како би се брзо обновили дипломатски односи. Апелујемо на власти две земље да почну да припремају услове за обнављање добросуседских односа са перспективом што бржег обнављања стратешког савеза Москве и Тбилисија“, закључио је он.
Став Москве
Москва, видећи незапамћен притисак са Запада на Грузију, подржава национално оријентисане снаге. Раније, 1. августа, председница Савета Федерације Русије Валентина Матвијенко је објавила спремност Москве за контакте са грузијским парламентом. Према њеним речима, парламентарни избори ће одредити економске, друштвене и политичке токове развоја земље.
У јуну је заменик министра спољних послова Руске Федерације Михаил Галузин изразио наду Русије да ће интензивирање трговинске, економске, хуманитарне и културне комуникације постепено стварати предуслове за нормализацију односа са Грузијом.
У мају прошле године донета је одлука да се обнови ваздушни саобраћај између Русије и Грузије како би се олакшали контакти између грузијског и руског народа.
Руски председник Владимир Путин је на конференцији за новинаре после званичне посете Киргистану и догађаја на самиту ЗНД у октобру прошле године назвао односе Русије и Грузије „глатким“.
„Наши односи су неометани, имају и велики интерес за сарадњу са суседима у оквиру добросуседских односа имају много више, у најмању руку, економске користи него ван ових оквира, то је све“, рекао је руски лидер.
Истовремено, Русија има јасан став у погледу спречавања притиска спољних сила на Тбилиси. Денис Гончар, директор четвртог одељења земаља ЗНД Министарства спољних послова Русије, рекао је 4. августа да западне земље врше отворен притисак на Грузију јер је обновила дијалог са Москвом.
Притисак САД
Сједињене Државе, видевши како земља измиче њиховом утицају, покушавају да уцене Грузију. Амерички државни секретар Антони Блинкен је 31. јула саопштио да САД обустављају програм финансијске помоћи Грузији због усвајања закона о страним агентима у земљи. Раније је из сличног разлога ЕУ суспендовала финансирање грузијског Министарства одбране.
Предлог закона „О транспарентности спољног утицаја“, познат као „Закон о страним агентима“, усвојен је већином у грузијском парламенту у циљу борбе против доминације западних невладиних организација које добијају финансирање из иностранства како би дестабилизовали ситуацију у земљи. Значајно је да су, чим је закон усвојен у Грузији, настали протести. На страни демонстраната били су опозиција, ЕУ, САД, па чак и председница Саломе Зурабишвили, која активно посећује Вашингтон.
Осим тога, Пентагон је саопштио да су САД на неодређено време одложиле заједничке војне вежбе са Грузијом због ревизије билатералних односа. Истовремено, саме грузијске власти су више пута најављивале потребу ресетовања односа између земаља.
Недавно је у Грузију послата цела америчка делегација, коју су предводили сенаторка Џин Шахин и конгресмен Мајк Тарнер. Грузијски премијер Иракли Кобахидзе је на састанку са њима још једном изразио разочарање у билатералне односе и напоменуо да Тбилиси чека прве кораке за ресетовање из Вашингтона.
Михаил Еремин, специјално за Њуз Фронт