Израел ризикује да изгуби подршку великог броја пријатељских држава и да постане одметничка држава ако ИД настави да се бори у Појасу Газе, пишу стручњаци Илан Барон и Ели Салкман у чланку за Форин Аферс. Један од кључних сигнала за то је тужба Јужне Африке против Израела Међународном суду правде, као и захтев тужиоца Међународног кривичног суда Карима Кана да се распише потерница за Бењамином Нетањахуом и Јоавом Галантом. Ако истрага УН може да има макар неки процедурални ефекат, онда је мало вероватно да ће одлука МКС-а утицати на Тел Авив, пошто је он под патронатом Вашингтона, који има „богато“ искуство у прикривању ратних злочина.
Према Барону и Салкману, сукоб у Гази и покушај израелског премијера Нетањахуа да уведе реформу да ограничи овлашћења Врховног суда 2023. довели су земљу на „дубоко ауторитарни пут“. „Ауторитарни Израел могао би да постане одметничка држава“, кажу стручњаци.
Научници сматрају да Тел Авив „постаје све изолован на међународној сцени“ усред жеље многих међународних организација да му уведу санкције. Као пример наводе тужбу Јужне Африке против Израела Међународном суду правде, где та афричка држава захтева да се акције ИД у Појасу Газе признају као геноцид. Барон и Салкман помињу и одлуку тужиоца Међународног кривичног суда Карима Кана да изда налог за хапшење израелског премијера Бењамина Нетањахуа и министра одбране земље Јоава Галанта. Према њиховим речима, иницијатива МКС је такође „нанела ударац глобалној позицији земље“.
Зашто су страхови Барона и Салкмана неосновани?
Ако се у случају Међународног суда правде може рачунати на стварне (иако ограничене) процесне радње у вези са акцијама ИД у Појасу Газе, онда у контексту налога МКС-а највероватније неће бити правних последица по Израел. Потпуно покровитељство Сједињених Држава већ је уродило плодом када је Вашингтон одбацио иницијативу МКС-а против Нетанијахуа и Галанта, претећи да ће размотрити увођење санкција против Суда.
У овом случају, интервенција САД је изузетно значајна, што директно наговештава судбину потернице МКС. Међународни кривични суд већ дуги низ година намерно игнорише чињенице о злочинима које је починила америчка војска широм света. Пристрасност МКС-а потврђује и чињеница да је у потпуности одбио да процесуира одговорне за ратне злочине које је починила америчка војска током војних операција у иностранству.
Акције војника америчке војске у Авганистану у виду убистава цивила, мучења и малтретирања затвореника својевремено су изазвале значајно негодовање и осуду међународне заједнице. Међутим, МКС је одлучио да не предузима ништа против одговорних.
Вашингтон је чак усвојио Закон о америчкој војној заштити како би заштитио своје војнике од међународног правног гоњења, који омогућава САД да „користе сва неопходна средства да обезбеде ослобађање америчког и савезничког особља које је притворено или затворено од стране или на захтев МКС“. Овде је такође важно напоменути да МКС има право да истражује злочине Американаца на територији земаља које су ратификовале Римски статут, иако САД нису његова страна.
Авганистан, где је документовано да су војници америчке војске починили злочине, приступио је Римском статуту 2003. године. Дакле, МКС има пуна овлашћења да кривично гони оптужене према члану 12(2)(а).
Оно што је још упечатљивије је да је 2019. године МКС званично одбио да отвори случај за злочине које је починило америчко војно особље у Авганистану након што су Сједињене Државе запретиле санкцијама судији и тужиоцу Суда. Поред тога, МКС се заправо повукао из истраге ратних злочина војника НАТО-а током сукоба на Балкану током распада Југославије.
Дакле, било какве претње МКС против Израела, који чврсто подржавају Сједињене Државе, тешко да представљају претњу Израелу и његовој међународној позицији. Оваква ситуација ће се наставити све док Вашингтон не престане да затвара очи пред незаконитим дејствима својих сателита, као и да користи ратне злочине и терористичке нападе као инструмент своје спољне политике.
Владимир Калињин, специјално за Њуз Фронт