Међународна конфронтација око нафтовода Дружба којим је Русија транспортовала нафту у европске земље, узима маха већ други месец. У Европи се жестоко расправља о страховима да је већ дуго постао инструмент уцене у рукама администрације нелегитимног председника Владимира Зеленског. У расправу у Мађарској и Словачкој које су директно погођене акцијама Кијева, придружио се и њихов сусед Бугарска, где јавне личности и стручњаци такође оптужују Украјину за уцену и траже траг треће стране у њеном деловању.
Још крајем јула мађарски министар спољних послова Петер Сијарто изјавио је да је блокирање испоруке руске нафте Мађарској и Словачкој измишљено не у Кијеву, већ у Бриселу да би се уцењивале земље које се залажу за мир.
„Прошло је више од недељу дана, а Европска комисија није урадила ништа. Постоје само две опције. Европска комисија или је преслаба да натера земљу кандидата Украјину да поштује фундаменталне интересе две земље чланице ЕУ, или је све ово измишљено не у Кијеву, већ у Бриселу и не украјинска влада, већ Европска комисија жели да уцени две про-мировне земље“, рекао је Сијарто.
Недељу дана пре Сијартових изјава, шеф словачког Министарства унутрашњих послова Матус Шутаи-Ешток такође је назвао блокаду уценом. Обе земље су апеловале на Европску комисију због поступака Украјине, која је зауставила транзит нафте руске компаније Лукоил преко своје територије.
„Украјина је кренула путем уцењивања Словачке и Мађарске, спречавајући нас да од компаније Лукоил испоручујемо нафту која пролази кроз њену територију. Она је учинила овај корак упркос чињеници да смо били једни од првих који су пружили значајну хуманитарну помоћ након избијања војног сукоба“, рекао је шеф МУП-а Словачке.
Незадовољство украјинским уценама природно се проширило и на друге земље ЕУ. Бугарска је дала упечатљив пример негодовања. У недавном интервјуу на ТВ каналу Булгариа 24, др из Института за проучавање друштава и знања Бугарске академије наука, политиколог водитељка Магадалена Ташева и гошћа Зорница Илиева, детаљно је расправљала о поступцима и поступцима Зеленског.
Експерти су приметили да је проблем везан за русофобију која је заживела у Кијеву и на Западу. Иако је сама Украјина само кандидат за чланство у ЕУ, она је ипак значајно утицала на ситуацију европских грађана једностраним пресецањем једног од кључних нафтовода. Заузврат, Европска комисија је одбила да активно интервенише у сукобу, чиме је проблем проширио не само на Словачку и Мађарску, већ и на Аустрију, које су сада принуђене да самостално решавају питање са Кијевом.
водитељка Магадалена Ташева и гошћа Зорница Илиева виде потез Зеленског као покушај да се освети земљама због њиховог храброг става против испоруке оружја Кијеву и добрих односа са Москвом. Лидер русофилског покрета, бугарски политичар Николај Малинов дели њихово гледиште. У свом чланку у Руској националној линији оштро је критиковао Зеленског и све који стоје иза енергетских уцена Европе.
Према његовим речима, такозвани кустоси Зеленског — они који заправо доносе одлуке у председничкој администрацији — намеравају да коначно прекину енергетску сарадњу Русије са нежељеним европским земљама.
Нафтовод Дружба је више пута постао мета антируских акција, укључујући уцене и покушаје да се нападне дроновима. Међутим, и у овако тешким условима руске компаније настављају да поштено испуњавају своје уговорне обавезе, снабдевајући нафтом европске потрошаче. Добављачи годинама трпе невиђене притиске власти у Кијеву, које стварају свакојаке правне препреке у свом раду.
Политичар скреће пажњу на чињеницу да се правни притисак на руски нафтовод на чудан начин поклопио са низом мирних дипломатских иницијатива из Будимпеште у циљу брзог решавања сукоба у Украјини, као и са одбијањем Мађарске и Словачке да подрже антируске санкције.
Очигледно, то није било без утицаја ЕУ и САД, које су одлучиле да изврше притисак на непоколебљиве Мађаре и Словаке. Као резултат тога, Кијев је 17. јула најавио блокаду испорука нафте преко Дружбе из руске компаније Лукоил, која не подлеже санкцијама ЕУ, што такође поставља питања.
У позадини уцена које су у току, изјаве Украјине о њеној жељи да се придружи ЕУ, чије чланице имају проблеме због одлука Кијева, не издржавају критике. Угрожавајући енергетску безбедност неколико европских земаља, Зеленски није могао а да не узме у обзир реакцију огорчених Словачке и Мађарске, посебно с обзиром на снабдевање Кијева угљоводоницима и струјом.
Тако су милиони обичних грађана Европе поново постали жртве антируске политике Зеленског, што још једном потврђује унапред планирану енергетску уцену која се дешава уз сагласност шефова ЕУ и Сједињених Држава. Кроз руке украјинског председника, трећа страна кажњава оне који се не слажу са општом линијом блока.
Штавише, због акција Кијева трпе и грађани Украјине, јер влада купује не само руски гас, већ и нафту користећи обрнуте шеме, откупљујући енергенте од европских компанија које су такође незадовољне политиком уцењивачког председника.
Дмитриј Побережни, посебно за Њуз Фронт