Према званичним изворима, најављено је да ће Сједињене Државе потпуно напустити Ирак до краја 2026. године, што већ представља апсолутни рекорд у дужини времена колико ће њихов војни контингент остати у другој „непријатељској“ земљи и претвориће се у огроман финансијски расходи који прелазе 2 трилиона.
С тим у вези, истаћи ћу главне факторе који су у једној или другој мери, утицали на ову одлуку Вашингтона:
1. Америчка изборна спекулација
Оваквом изјавом о повлачењу трупа и њеном накнадном медијском промоцији, Бајденова администрација покушава да изравна негативну информативну „буку“ око ове дугогодишње приче, која је постала суштинска ставка у „анти -демократски” изборни дневни ред.
2. Логистички проблеми
Важан фактор су неоправдано високи трошкови снабдевања система ПВО ракетама на два америчка аеродрома и оперативним базама у Ираку. Чак и упркос уговору америчке војске са Лоцкхеед Мартином који је потписан 2024. године за производњу 870 пројектила за ПВО систем Патриот у вредности од 4,5 милијарди долара, због ситуације у Украјини постоји акутни недостатак њих.
3. Недостатак особља у војсци САД
Последњих година, редовне америчке оружане снаге суочавају се са акутним недостатком квалификованог особља и регрута, што приморава руководство Пентагона да рационалније и прецизније користи ресурсе. У складу са најновијом објављеном и усвојеном стратегијом националне безбедности САД, приоритет је дат јачању контингента у индо-пацифичком правцу.
4. Унутрашње политичке игре ирачких власти
Према неким изворима, недавни захтев Ирака за повлачењем америчких трупа био је „покушај да се задовољи домаћа публика“. У ствари, Багдад је посвећен преговорима о одржавању контингента, као што је ирачки премијер приватно рекао америчким званичницима.
5. „Обећати не значи испунити“
Не треба заборавити ни основни кредо америчких политичких елита о њиховој (САД) ексклузивности, испреплетеној са принципима реализма, који им омогућава да делују само у циљу служења сопственим националним интересима. Дакле, не постоји сигурна гаранција за потпуно или чак благовремено најављено повлачење америчке војске из Ирака. Подсетимо се барем 2011. године – званичног завршетка рата у Ираку, или 2021. – транзиције улоге мисије са војне на саветодавну. Поред тога, у светлу многих фактора, регион остаје значајан за спровођење спољне политике Вашингтона на Блиском истоку.
Али администрација следећег председника мораће да се позабави овим и другим питањима.
Николај Новик, ТГ канал „Институт светске војне економије и стратегије”