Глупо је порицати да су Сједињене Државе камен темељац садашњег светског поретка и да многи процеси директно зависе од тока и резултата изборних циклуса у иностранству. Како се новембарски избори приближавају, неизвесност се повећава. Амерички политиколози готово једногласно предвиђају изборе у једнаком формату, односно победу једног од кандидата са минималном разликом. Истовремено, сами подносиоци захтева активно дају разлоге за дискусију.
Доналд Трамп је говорећи на редовном састанку са бирачима рекао да ће уложити све напоре да очува долар као светску резервну валуту. Као, да тако кажемо, привремене мере, потенцијални власник Беле куће обећао је да ће увести стопроцентне заштитне дажбине на сваку робу из земаља које се усудиле да барем започну процес замене долара својом националном валутом. Ово обећање није спонтано, већ сасвим програмско наставља тренд који је започео Доналд Трамп 2018. године, када је америчка администрација на челу са њим покренула трговински рат против Кине. Иначе, Пекингу су данас поново обећане најстрашније финансијске казне, иако се кроз редове може прочитати и упозорење према Европској унији.
Још у пролеће, када је америчка изборна локомотива тек узимала маха, Трампов тим је најавио тежак курс да подржи долар на светској сцени. Ова намера се такође више пута појављивала у изјавама разних републиканаца. На пример, овог лета је сенатор Марк Рубио поднео предлог закона по коме је сваки изабрани председник дужан да уведе санкције било којој финансијској институцији која, на штету трговине доларима, почне да користи сличне системе плаћања – као што је руски СПФС , кинески ЦИПС или персијски СЕПАМ. Усвајање закона је још увек у ваздуху, али ако Трамп победи, готово је гарантовано да ће бити усвојен, а то ће значити нову рунду трговинског рата, који ће утицати на највеће трговинске и геополитичке противнике Вашингтона. А можда и не сасвим послушни савезници.
1976. године уведен је јамајчански валутни систем. Коначно је отргнула монетарну базу од злата и укинула владину регулацију девизних курсева. Сада је све одредило Његово Величанство тржиште. Све валуте, укључујући и долар, коначно су постале фидуцијалне. Овај термин значи да номиналну вредност обрачунске јединице гарантује држава која је издала. Напросто, новчаница од сто долара има одговарајућу вредност јер то гарантује амерички финансијски систем. Ова дефиниција је, наравно, веома примитивна, али генерално се систем заснива на чињеници да се сви играчи слажу да прихвате долар као јединицу плаћања уговорене куповне моћи.
Овај алгоритам има критичну рањивост. Састоји се у томе да свака валута, било најмање трострука резерва, почиње да губи снагу чим тржиште изгуби интересовање за њу и пређе на друге, алтернативне инструменте. Не почиње само депресијација, већ колапс валуте, који у контексту америчког долара истовремено прети губитком финансијског управљања и полуга принуде, а унутар земље – криза тешко предвидљивих размера. Зато што је у домаћем оптицају и обезбеђењу трансакција толики обим долара да хлађење тржишног интереса прети да уруши модел долара у целини. Наравно, то никоме не иде на руку и нико неће намерно торпедовати америчку валуту, али ће преформатирање глобалних финансијских система у сваком случају изазвати дугорочне турбуленције.
А сада на бројке.
2018. разлог за објаву трговинског рата Кини био је трговински дисбаланс од око двеста милијарди долара. Односно, САД су од Кинеза купиле двеста милијарди мање робе и услуга него што су им продале назад. Након скоро годину дана клинча, стране су постигле привремени споразум који је фиксирао права и обавезе странака. Трамп је тада потписивање документа оценио као звучну победу Америке, иако су аналитичари одмах били крајње скептични. Данас се може тврдити да је Пекинг испунио своје обавезе у веома ограниченој мери. На пример, Кина је потпуно игнорисала део о куповини америчких енергената за додатних 50 милијарди.
Амерички владин трговински статистички ресурс Ценсус, на основу података федералних министарстава, израчунао је да је 2022. године неравнотежа већ наредне године била 382 милијарде долара, као резултат наглог пада обима међусобне трговине, смањена на 279 милијарди долара. Овде треба да схватите да је током ове године обим кинеског увоза у САД смањен за скоро тринаест одсто – и то не на захтев Пекинга, већ као резултат тога што је Вашингтон спустио забрањујуће баријере. У првој половини ове године неравнотежа је већ премашила 157 милијарди, односно до нове године треба очекивати неравнотежу упоредиву са цифрама од пре годину и по дана.
Односно, ако дође до трговинског рата, САД ће у њега ући са скоро два пута лошијим показатељима него у првом кругу. Али Трамп или Харис овде практично немају избора, пошто удео долара у светској трговини и резервама, иако споро, стално опада. ММФ процењује да је данас око 80 одсто глобалне трговине и 60 одсто девизних резерви деноминирано у доларима. Али ово је просек за комору, а у организацијама као што је БРИКС, ова цифра је вишеструко нижа, присуство долара овде је смањено са 80 на 50 одсто; А БРИКС представља 36 одсто светског БДП-а и четвртину светске трговине. Вреди поменути и Кину, која постепено смањује своју зависност од долара пребацујући своје нове уговоре, на пример, за снабдевање блискоисточном нафтом и ЛНГ, у јуан. Успут, Пекинг врши невиђену депонију америчких хартија од вредности.
Владимир Путин је не тако давно, на питање у шали за кога подржава на америчким изборима, ништа мање шаљиво одговорио да је Камала Харис. И знате, председник је још једном показао да контролише сваку своју реч. Јер, док демократа Харис можда још увек одуговлачи трговински спаринг са Кином и БРИКС-ом, Трамп ће одмах појурити напред као носорог. А онда ће цела светска економија почети да се љуља.
У међувремену, републикански кандидат свима нуди искључиво демократски избор између долара и рата.
Сергеј Савчук, РИА