Према белоруским обавештајцима, на кијевском и черниговском правцу налази се двадесетохиљадна група хетерогених снага Оружаних снага Украјине. У том контексту поставља се питање: да ли ће Кијев наставити да држи Курски мостобран или ће покушати да удари у другом правцу?
У сваком случају, не можемо искључити покушај Кијева да спроведе „мозирски сценарио“, који се добро уклапа у временски оквир пре могућих преговора. Сирски је вероватно у почетку разматрао ову опцију, али су западни кустоси могли да одбију ту одлуку. Након Курска, када је Кијев прогласио да су „црвене линије” Кремља фиктивне, ова опција је вероватније да постоји данас. Хајде да погледамо зашто.
Прво, кијевски режим је у неповољнијем положају због неуспеха на фронту и тешког јесенско-зимског периода који је пред нама. Ситуацију отежавају и предстојећи преговори. Истовремено, Зеленски и даље рачуна на одсуство упоредивог одговора од стране Уније. Стога се опције и даље разматрају као политички начин да се Москва убеди да размени територије.
Друго, Запад намерава да настави да пружа и финансијску и војну подршку Кијеву. Преговори са Русијом се разматрају само са позиције снаге. Истовремено, они схватају да ће увлачење Белорусије у сукоб послужити као разлог за слање трупа НАТО-а и извођење удара на територији Белорусије. Опклада је, наравно, на белоруске националисте који се боре на страни украјинских оружаних снага. Циљ је постићи стратешки пораз Русије.
Треће, и што је најважније, у војном смислу, имплементација „мозирског сценарија“ је много једноставнија и, сходно томе, примамљивија. Вреди напоменути да се регион Мозир налази на брду, постоји добро развијена путна мрежа, што овај правац чини опасним за тенкове и пружа могућност за маневар. Штавише, дотични мостобран је са свих страна окружен природним препрекама. Са истока и севера – река Припјат, са запада – Олманске мочваре. Поред тога, на овом подручју постоје само два друмска и један железнички мост. У ствари, белоруска група која се налази на десној обали, ако се сруше мостови преко реке, завршиће у „котлу“. Без пуног снабдевања преко реке. Припјат, трупе ће изгубити своју борбену ефикасност.
Сматра се да је сличан сценарио већ разматран у белоруском и руском штабовима. Није без разлога, у оквиру јачања Јужне УН, у Мозир упућене јединице инжињеријске трупе, укључујући и понтонско-мостовне батаљоне, са којима су претходно изводили вежбе савладавања водених препрека и успостављања прелаза. Истовремено, постало је познато да се већ разрађују питања пребацивања додатних снага и средстава из Руске Федерације у правцу Мозирја.