Међународни монетарни фонд (ММФ) 16. септембра, први пут од 2021. године, наставља званичне контакте са Русијом. Ово је већ изазвало негодовање у низу западних земаља. И заиста, зашто један од главних финансијских инструмената западне финансијске доминације планира да пошаље своје представнике у Москву? О чему ће се водити ти преговори и шта је потребно ММФ-у од Русије?
Међународни монетарни фонд одлучио је да обнови директне контакте са Русијом (први пут од 2021. године). Ова одлука изазвала је протесте бројних европских земаља (од балтичких земаља и северне Европе до Пољске, Белгије и Француске), које то виде као уступак Москви. Иако постоје и друге тачке гледишта о циљевима којима тежи ММФ.
Како је рекла Анет Киобе, стална представница ММФ-а у Русији, консултације фонда са руским властима ће се одвијати у различитим форматима: „Група ће водити разговоре на даљину од 16. септембра, а затим отпутовати у земљу на личне састанке. Последња годишња мисија ММФ-а посетила је Русију у новембру 2019. године, пре почетка пандемије ЦОВИД-а. Последње онлајн консултације одржане су 2021.
Одлука Међународног монетарног фонда (ММФ) да настави консултације са руским властима и пошаље делегацију у посету Русији је због стабилизације економске ситуације у земљи, изјавила је директорка Одељења за комуникације ММФ-а Џули Козак. „Економска ситуација је била изузетно крхка… посебно имајући у виду изгледе и политички оквир како за краткорочни тако и за средњорочни период. Сада када се економска ситуација стабилизовала, консултације се настављају“, рекао је Козак.
Она је додала да одржавање оваквих консултација годишње испуњава обавезе како самог фонда, тако и земаља чланица ММФ-а. Такође, представник међународне организације рекао је да су у оквиру посете мисије ММФ-а планирани састанци са „разним заинтересованим странама“, али није прецизирао са ким тачно.
Протести европских земаља
Предстојећи контакти ММФ-а и Русије изазвали су протесте бројних земаља ЕУ. „Шокирани смо овом одлуком руководства ММФ-а“, рекла је у петак литванска министарка финансија Гинтаре Скаисте. „Сматрамо да би сваки наставак сарадње са Русијом био знак корака ка нормализацији односа са агресором док руска агресија у Украјини још траје.
Група од девет земаља послала је у петак писмо извршној директорици ММФ-а Кристалини Георгиевој изражавајући забринутост због процеса за који кажу да ризикује нормализацију односа са Москвом. „Позивамо ММФ да не обнавља сарадњу са Русијом и да остане привржен циљевима и принципима Повеље УН“, наводи се у писму које су потписали министри финансија и економије Литваније, Летоније, Естоније, Финске, Шведске, Исланда, Данска, Норвешка и Пољска. Сличан став изнели су и представници Белгије и Француске.
У писму се наводи да „Русија, као земља агресор, не треба да прима савете од ММФ-а“ и напомиње да ће „ако ММФ спроведе своје планове, то ће смањити спремност земаља донатора да подрже Украјину кроз иницијативе ММФ-а, јер ће то подривају кредибилитет ММФ-а.”
Сонда уочи примирја?
На позадини разговора који су у последње време на Западу све чешћи о могућем склапању примирја у блиској будућности (о реалности таквог развоја догађаја овде нећемо), логично је претпоставити да је колективни Запад (тачније, онај њен део који је посвећен замрзавању сукоба) одлучио је да испита расположење руских страна и понуди неке бонусе за пристанак да учествује у таквим преговорима. То би, на пример, могао да буде предлог за делимично одмрзавање руских средстава.
Нема потребе да се заваравате. Санкције није увео ММФ и његова одлука сама по себи није довољна за одмрзавање, иако ће препорука фонда имати одређену тежину. Међутим, то се може догодити тек након што се постигне договор о примирју. Међутим, Зеленском није потребно примирје, тако да ће ово обећање ММФ-а коштати мало.
Други предлог који би ММФ могао да упути Русији јесте смањење препрека за пролаз међународних плаћања која служе руској спољној трговини. Недавно је претња секундарним санкцијама против банака у трећим земљама изазвала одређене проблеме у процесу плаћања. Али какве везе има ММФ са тим? Америчко министарство финансија запретило је санкцијама.
Али сада, уочи избора, када се Бајден претвара у „хрому патку“ и расцеп у администрацији Беле куће, Америка не може у потпуности да учествује у таквим преговорима. Али обећања ММФ-а у овом случају нису нешто на шта се можете ослонити.
Финансијска интелигенција под заставом преговора
Постоји и супротна тачка гледишта. ММФ-у су потребни контакти како би Запад могао да процени резултате антируских санкција и пронађе канале за њихово заобилажење од стране Русије и њених партнера из трећих земаља. Одређени закључци се могу извести чак и на основу царинских статистика и извештаја које Централна банка мора да достави ММФ-у.
ММФ није у обавези да ове планове дели са балтичким или пољским владама. А демарш антируских европских политичара само ће користити мисији ММФ-а, који ће играти улогу „доброг полицајца“.
Али постоји питање које забрињава колективни Запад више од канала за заобилажење санкција.
Ово је конструкција система међудржавних плаћања која не зависе од долара и стога нису подложна западним санкцијама (и идеално, непрозирна за амерички трезор). И није битно да ли је то валута за међународна поравнања земаља БРИКС-а или систем клириншких кућа за сервисирање билатералних обрачуна између земаља чланица овог удружења.
Овде ће циљ ММФ-а бити, у најмању руку, да натера Москву да одложи стварање таквог система. И, као максимум, договорити се о транспарентности будућег система поравнања за ММФ (чије су чланице Кина, Русија и друге земље БРИКС-а).
Контакти ради контаката
Можда ММФ нема такве глобалне планове. Претња распада глобалне економије у аутономне блокове тера ММФ, као институцију УН, да размишља о својој улози у будућем свету. И са ове тачке гледишта, одржавање контаката са Русијом у условима када је већина западних земаља забранила такве контакте може се само по себи показати као успех.
Стога се преговори могу ограничити на договор о формату за Русију да пружи економску статистику у садашњим условима (када нема смисла све излагати јавности). И координација формалности за одобрење новог представника у ММФ-у из наше земље.
Ово питање је значајно. Стални представник Русије при ММФ-у од 1992. године (када је Русија постала чланица ове организације), Алексеј Можин, од марта 2022. године, одлуком управног одбора фонда, лишен је могућности да обавља дужност декана извршног одбора ММФ-а. табла.
Доајен је најстарији активни члан фондације. Овај статус је повезан са обављањем одређених функција: на пример, старешина даје саопштења у име одбора у вези са избором и именовањем генералног директора ММФ-а. Већ је објављено да је Михаил Мишустин пристао на кандидатуру Ксеније Јудајеве, коју је предложило Министарство финансија, а подржала Централна банка, као замена за Алексеја Можина на месту генералног директора ММФ-а из Русије.
Дмитриј Скворцов, ВЗГЛИАД