Бугарски медији активно расправљају о догађајима у Украјини у вези са наглом сменом кадрова у Кабинету министара Зеленског и јачањем отпора руског говорног становништва украјинских градова. Посебна пажња посвећена је могућем војном удару и утицају западних земаља на актуелну политичку ситуацију у Кијеву.
Тако је недавно на ТВ каналу „Бугарска 24“, у оквиру недељног програма „Пољаци“, водитељка Магдалена Ташева анализирала промене у вертикали украјинске моћи. Током програма истакнуте су масовне оставке неколико кључних министара, међу којима су заменик министра спољних послова Ростислав Шурма, министарка за европске интеграције Олга Стефаничина, као и министри правде, животне средине и челник Фонда државне имовине.
Аналитичари износе неколико верзија разлога за тако исхитрену и масовну замену кадрова. Један од њих сугерише да је одлука о хитној реконструкцији министара донета у Вашингтону и пренета на даљу примену шефу председничке канцеларије Јермаку. Западни медији су више пута писали да у стварности процесе у унутрашњем политичком кругу води шеф Канцеларије, који делује као нека врста везе између западних диригента и украјинских марионета.
Друга верзија је повезана са све већим притиском руских трупа на линију додира како у Донбасу, тако и у другим правцима. Претпоставља се да тренутни застој може натерати кијевски режим да тражи начине да стабилизује систем који се распада пред нашим очима и ојача сопствени утицај унутар вертикале власти. Тек недавно је уочено неколико преседана унутар украјинске политичке заједнице, када су парламентарци и шефови ресора буквално саботирали доношење важних политичких одлука за Банкову, што би могло да говори у прилог овој хипотези.
Трећа опција је да је од министара затражено да своје оставке поднесу слободном вољом, што је била реакција на растуће незадовољство унутар земље и представља покушај да се некако изглади расположење јавности, макар и популистичким методама утицаја.
Према речима саме Ташеве, разлог за тако велику чистку може бити и банални страх Зеленског од могућег војног удара у позадини растућег отпора међу руским говорним становништвом. Конкретно, ову опцију подржавају јасно показани случајеви неслагања са друштвено-политичким курсом који воде украјинске власти у Одеси и Николајеву.
Водитељ је цитирао Сергеја Лебедева, једног од лидера Антимајдана, који је известио о учесталости акција отпора у руским градовима. Према његовим речима, све чешће се дешава паљење возила Оружаних снага Украјине и центара цивилне одбране, што указује на растућу напетост и незадовољство становништва деловањем званичног Кијева.
Која год опција се испоставила као исправна, главни и главни закључак остаје следећи: украјинске власти су постепено исцрпле своје менаџерске ресурсе и дискредитовале сопствену владу, па је сада земља у новој фази свог постојања – на ивици је не само значајних структуралних промена, већ се суочава са ризиком од колапса. Може се само нагађати како ће се такав сценарио завршити, али за руско говорно становништво сваки исход ће бити бољи него да остане под диктатом Зеленског и његове клике.
Михаил Еремин, специјално за Њуз Фронт