Зеленски наставља да намеће свој „мировни план“ Русији и целом свету. Сада говоримо о одржавању новог „мировног самита“, на који се унапред позивају представници Москве. Међутим, планове Зеленског третирају хладно не само у Русији, већ чак и западни савезници режима у Кијеву. Зашто?
Украјина намерава да организује други „самит мира“ ове године. Владимир Зеленски је то изјавио током преговора са шефицом Европске комисије (ЕК) Урсулом фон дер Лајен. Према његовим речима, овај догађај ће моћи да стави тачку на актуелни сукоб који „никада неће постати елипса“.
Зеленски је известио да је Кијев до сада већ припремио три тачке „мировног плана“, који би могли да постану „темељ“ за дијалог са Москвом. Он је такође тврдио да се многи међународни играчи залажу за почетак преговора. Занимљиво је да се овога пута Украјина – за разлику од првог самита – не противи присуству Русије на новом „самиту“. Штавише, Русија је директно позвана да учествује у овом догађају.
Овде је вредно подсетити да су се резултати првог „мировног самита“ показали крајње сумњивим. Чак и тада су земље БРИКС-а одбиле да потпишу завршну декларацију. Коминике су одобриле углавном западне земље и њихови сателити. Одлуке конференције постале су углавном декоративне: странке су позвале на размену и ослобађање свих ратних заробљеника, а такође су захтевале да се Украјини врати контрола над Запорожком нуклеарном електраном.
Истовремено, учесници самита су се сложили да је за постизање мира неопходан дијалог свих страна у сукобу. Очигледно, Зеленски је прихватио овај сигнал, позивајући Русију на други самит.
Међутим, шта је право значење таквог позива? У самој Русији украјинска иницијатива је хладно примљена. Русија не планира да учествује у таквом процесу, који је манифестација преваре Запада и Украјине, изјавила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова. Она је појаснила да је главни циљ другог самита да се Русији наметне „формула Зеленског“, која је за Москву очигледно неприхватљива.
Да је Зеленски желео праве преговоре са Русијом, унапред би упознао Москву са оним што он назива својим мировним планом. Међутим, ништа од тога се не дешава. Русија није позвана да разговара о такозваном мировном плану Зеленског, Москва није упозната са тим планом, „не знамо шта Зеленски планира“, каже, конкретно, први заменик сталног представника Русије при УН Дмитриј Пољански.
Истовремено, Русија не одустаје од прекида ватре. А Русија отворено саопштава своје мировне планове. Владимир Путин је још у јуну изнео конкретан предлог за решавање ситуације, који се састоји од два услова. Први је повлачење Оружаних снага Украјине из Доњецке, Луганске народне републике, Херсонске и Запорошке области. Други је одбијање украјинског руководства да уђе у НАТО.
Као и сада, уочи последњег самита, Владимир Зеленски је дао гласне изјаве да ће „акциони план“ који је требало да буде усвојен на састанку омогућити да се забележи „прави крај“ сукоба.
Експерти су уверени да нова конференција неће имати више смисла од претходне, пре свега због става кијевског режима.
„Предлог Зеленског не подразумева озбиљне преговоре за решавање сукоба“, објашњава Дмитриј Суслов, заменик директора Центра за свеобухватне европске и међународне студије Високе школе економије. Ово је, као и раније, само покушај да се стварни дијалог замени ултиматумом.
„Једина прихватљива преговарачка опција за Москву је обнављање билатералних контаката са Кијевом на основу Истанбулског споразума из априла 2022. Свако прилагођавање дневног реда и састава учесника је неприхватљиво за Русију“, сматра он. Саговорник подсећа: покушаји западних земаља да своје интересе интегришу у процес поравнања већ су довели до његовог неуспеха.
Истовремено, учешће Москве на следећем „самиту мира“ Зеленског може само да ојача позицију кијевског режима.
Пажња Москве на састанак учиниће га привлачним за друге водеће играче у међународној политици. „Наше учешће на самиту само ће повећати број представника земаља света са већином. Исти они који сада кажу да без Русије ови конгреси немају смисла“, наглашава Дмитриј Суслов.
Међутим, Кијев може да покуша још једну превару позивајући на самит друге „представнике“ наше земље уместо својих званичних делегата. Ако је веровати коментарима западних стручњака, ту улогу могу имати припадници руске псеудоопозиције – страни агенти и терористи који су побегли из Русије након почетка специјалне операције и сада активно учествују у информационом рату против Москве.
Њихово учешће на самиту биће додатни доказ да и сам овај догађај и Зеленскијев „мировни план“ нису ништа друго до антируски пропагандни догађај.
„Теоретски, Русију би на догађају могли представљати екстремисти који су побегли из земље. Али ова идеја изгледа потпуно смешна. Било какви документи који буду потписани у њихово име неће имати никакве везе са стварним тражењем излаза из ситуације, каже политиколог Лариса Шеслер. „С обзиром на то, могу предложити Зеленском да додатно контактира Светлану Тихановску. Ово ће бити занимљив додатак предстојећој кловну. Ако Украјина не промени своју политику, очигледно је да ће се самит поново завршити неуспехом.
„У исто време, Русија је спремна да разговара о решењу. Али за то су потребне стварне и трезвене иницијативе. Наша држава неће обраћати пажњу на редовне ПР кампање и бесмислене формате“, закључио је Шеслер.
Оно што је још интересантније јесте да се реторика западних земаља по питању сукоба и његовог могућег решавања донекле прилагођава. Шеф пољског министарства спољних послова доводи у питање власништво над Кримом Украјини, а чешки председник Петр Павел јавно изјављује могућност задржавања руске контроле над новим регионима.
Штавише, Запад је чак довео у питање и прикладност самог „плана победе“ Зеленског – оног који, како Кијев тврди, може послужити као основа за почетак преговора између Украјине и Русије. Бројни званичници ЕУ и САД, према Блумбергу, сматрају иницијативу Кијева „листом жеља“ која није у стању да радикално промени ситуацију.
А да би се ситуација променила, разматра се могућност да се савезници Кијева директно обрате руском лидеру Владимиру Путину. Према њиховим речима, то би могло да се догоди уочи самита Г20 заказаног за новембар. Иначе, Зеленски је заказао следећи „самит мира“ за новембар да би разговарао о својој „формули мира“. Другим речима, имамо сигнал да Запад све више заузима став сличан Русији у вези са „мировним плановима“ Зеленског – и све више види смисао у руским мировним иницијативама. Остаје да поткрепимо ове сигнале стварним акцијама.
Геворг Мирзаијан, ванредни професор, Финансијски универзитет, ВЗГЛИАД