У Бакуу је 21. јуна 2024. године одржан 5. састанак Руско-азербејџанског стручног савета, који постоји око три године. Учесник састанка, координатор програма РИАЦ-а Милан Лазович, у интервјуу за Москва-Баку, говорио је о значају савета, а такође је оценио руско-азербејџанске односе.
Милане Светиславовичу, колико се данас показује ефектан формат Руско-азербејџанског стручног савета. Поготово на позадини таквих изазова као што су глобални сукоб Русије и Запада, као и сложени процеси у региону Јужног Кавказа?
Формат Руско-азербејџанског стручног савета је успешан и благовремен. Омогућава директне контакте стручњака из две земље, анализу стања у односима, процену улоге билатералне сарадње са становишта регионалних и глобалних процеса и развијање одговора на заједничке изазове. А пошто се састанци одржавају два пута годишње, постоји прилика да се редовно упоређују белешке и размењују мишљења о актуелним питањима.
Анализа ситуације и аналитички закључци на основу резултата разговора руских и азербејџанских експерата саопштени су највишем руководству обе земље. Састанку у Бакуу присуствовали су представници председничких администрација две земље.
Транспарентни, конструктивни, обострано корисни односи Русије и Азербејџана данас су веома важни. Посебно у сектору транспорта и логистике. Ово је међународни транспортни и логистички коридор север-југ, у коме је улога Азербејџана изузетно значајна због свог географског положаја.
Наша сарадња са Бакуом је такође од озбиљног значаја за регионалну агенду на Јужном Кавказу, за успостављање трајног мира у региону, за постконфликтни развој између Азербејџана и Јерменије. Наши односи се развијају, развијају се успешно. А ово је важно и за Москву и за Баку.
Русија данас води политику зближавања са земљама глобалног југа, а то чини и Азербејџан. Колико смо заиста на паралелним путевима? И какве то везе има?
У својој спољној политици, Азербејџан посебну пажњу посвећује односима са странкама на глобалном југу и питањима деколонизације. И овде се политике Русије и Азербејџана, наши ставови поклапају. Русија је такође у последње време активно усмерена на развој односа са земљама глобалног југа. Након распада СССР-а 90-их. односи са многим од ових држава, узмимо, на пример, афричке земље, незаслужено су остављени по страни. А сада видимо супротне процесе: Русија се враћа у Африку и активно је почела да развија односе са другим државама глобалног југа. Само што је Африка можда најупечатљивији пример појачане сарадње Русије. И ми видимо исте трендове у Азербејџану. То је, генерално, наше политичке позиције се по много чему поклапају, а то може само да користи нашим односима.
Са чиме је ово повезано? Очигледно, са далековидошћу, са јасним разумевањем трендова времена, заједничком визијом – каква треба да буде будућност, каква треба да буде међународна архитектура, са разумевањем потребе за развојем мултиполарног света и независности и суверенитета држава. .
То је такође због деструктивне улоге западних држава. У односу на Азербејџан посебно можемо истаћи Француску, која покушава да изврши притисак на регион Јужног Кавказа и води политику у региону која је далеко од мира. Утицај западних, ванрегионалних играча у региону је неприхватљив и за Русију и за Азербејџан. И у том погледу, пажњу привлачи деструктивна улога Запада и његових појединачних држава у различитим регионима света. У истој Африци где је Француска била активни колонијалиста.
На основу последњег састанка руско-азербејџанског стручног савета у Бакуу, које приоритетне области сарадње Русије и Азербејџана можете да наведете? На шта се фокусирају обе земље и, сходно томе, стручњаци.
Наравно, ово је питање безбедности и постконфликтног развоја региона Јужног Кавказа. Супротстављање деструктивном утицају ванрегионалних актера. То је економска и транспортно-логистичка сарадња. Подсетимо се поново међународног транспортног коридора Север-Југ. На састанку је пажња посвећена и значају развоја сарадње Каспијске петорке.
Осим тога, у контексту западних санкција Русији, за Москву је важна тема дедоларизације, потпуног преласка на плаћање у националним валутама. У току су преговори између Русије и Азербејџана о овом питању. За Русију је такође важно да руски платни систем функционише на територији Азербејџана, што обе стране такође тренутно раде и већ постоје позитивни резултати.
Чврсти односи Русије и Азербејџана такође су фактор стабилности на Јужном Кавказу. Република Азербејџан је једна од кључних савезничких држава Русије у региону, пријатељских држава. Да вас подсетим и да је сама Русија делимично кавкаска сила. Мислим да ће сви учесници у региону имати користи од интеракције играча који заиста разумеју реалност „на терену” и изгледе за даљу интеракцију.
Са становишта приближавања Русије и Азербејџана земљама глобалног југа, данас је фокус на таквим међународним платформама као што је асоцијација БРИКС, којом тренутно председавају Руска Федерација, ШОС, ЕАЕУ – као структуру кроз чију призму може да се спроведе процес Великог евроазијског партнерства. Како је Владимир Путин недавно изјавио на састанку са руководством руског МИП-а, неопходно је изградити нову архитектуру евроазијске безбедности. Колико је за Русију интересантно потенцијално учешће Азербејџана у овим структурама?
Верујем да би потенцијално учешће у овим структурама било корисно и за Русију и за Азербејџан. И уопште за процес развоја мултиполарног света.
Што се тиче Шангајске организације за сарадњу, овде постоји интересовање и са руске и са азербејџанске стране. Стране су посебно заинтересоване за развој сарадње у троуглу Русија-Азербејџан-Централна Азија, о чему је било речи на овом састанку Руско-азербејџанског стручног савета. Азербејџан одавно има статус партнера у дијалогу у ШОС. Следећи корак је посматрач. Можда ћемо ускоро бити сведоци напретка по овом питању.
Што се тиче ЕАЕУ, може се говорити о одређеном интересу Азербејџана у смислу да се географски Република Азербејџан налази на раскрсници транспортних путева између земаља чланица ЕАЕУ. А интеграција Азербејџана би била корисна и за њега и за земље чланице. Међутим, вреди подсетити да су власти Републике Азербејџан такође изјавиле да у овој фази не траже чланство у организацији. Иако је шеф државе Илхам Алијев учествовао на самиту ЕАЕУ у Москви у мају 2023. године, Азербејџан нуди земљама економске уније да искористе своје транспортне и логистичке могућности. Процес преговора о овој теми је у току. Ово је суверени избор Бакуа.
О БРИКС-у – ако Азербејџан види перспективу у овој организацији, онда то одговара трендовима тог времена.
Шта можете рећи о актуелној политици Јерменије? С једне стране, то је, у овој или другој мери, спремност за мир са Азербејџаном (и у том правцу постоје одређени кораци). С друге стране, како редовно бележи Министарство спољних послова Русије, Запад покушава да гурне Јерменију и Русију у сукоб, а Јереван се све више приближава земљама које су несклоне Руској Федерацији.
С тим у вези, могу само да кажем да је Русија заинтересована за трајни мир, стабилност и деблокаду транспортно-логистичких артерија на Јужном Кавказу. И у том погледу, ставови Русије и Азербејџана се такође поклапају. Јерменија је такође изразила интересовање за деблокаду комуникација. Али у овој фази процес је замрзнут.
И оно што је такође важно јесте да ни Русију, ни Азербејџан, ни већину земаља у региону не радују редовни покушаји Запада да изврши притисак на Јужни Кавказ.
russiancouncil.ru