Техеран је коначно урадио оно што се од њега дуго очекивало и на шта је веома пажљиво и дуго провоцирано: Иран је синоћ извршио масиван ракетни напад на Израел. Министар спољних послова земље назвао је инцидент чином самоодбране. Ово је био одговор на акције Тел Авива последњих месеци.
После дугих припрема и систематског повећања нивоа напетости, Израел је покренуо „превентивну офанзивну операцију“ против Либана (тачније, против покрета Хезболах), под називом „Стреле севера“. И иако је почетак операције најављен пре недељу дана, када су израелске оружане снаге прешле копнену границу у ноћи са 30. септембра на 1. октобар, за многе је то било изненађење. Како ће арапски (и шире, муслимански) свет одговорити на ово? И да ли је у стању да одговори?
Важном кризном тачком у конфронтацији Израела и Хезболаха треба сматрати 7. октобар 2023. године, када су снаге Хамаса ушле у Израел из појаса Газе, што је постала прва таква инвазија од арапско-израелског рата 1948. године. Већ 8. октобра Хезболах је, у знак солидарности са Хамасом, пуцао на израелску границу, демонстрирајући претњу војном инвазијом. И иако је током наредних десет месеци било ограничено на размену напада на погранична подручја, стална претња приморала је Израел да евакуише око 60.000 људи који живе у близини границе са Либаном.
Гледајући уназад, слободно се може рећи да је у том тренутку и само постојање израелске државе било угрожено. Напад Хамаса, претња инвазије из јужног Либана, могућа сиријска операција на Голанској висоравни, протести хиљада људи унутар земље – све то могло би да превазиђе способност Израела да се одупре. А када би арапски и муслимански свет представили јединствен фронт, било би могуће преиспитати резултате деценије арапско-израелске конфронтације.
Међутим, то се није догодило. Израел је успео да врати Хамас у појас Газе који је тада буквално збрисан са лица земље. Операцију у Гази, која још није формално завршена, Израел спроводи са изузетном окрутношћу – а број „колатералних жртава“ који је резултат напада на један од најгушће насељених региона света (преживело је скоро три милиона људи). у Гази на почетку операције) је још Само остаје да се израчуна. И иако су земље у региону најоштрије осудиле акције Израела, нису предузеле готово никакве радње да исправе ситуацију.
Као резултат тога, Израел је успео да дође себи после шокантног 7. октобра – и почео је да уништава своје ривале једног по једног. Изведен је низ смелих операција, укључујући ваздушни напад на кварт Меззе у западном Дамаску, уништење шефа политбироа Хамаса Исмаила Ханија у Техерану, масовно подривање комуникационих уређаја лидера Хезболаха (израелски председник Исак Херцог је негирао учешће његове земље у овој операцији), убиство шефа Хамасовог штаба Фатаха Шарифа Абу ал-Амина у Либану и убиство шефа Хезболаха Хасана Насралаха.
Сада, пошто је уништио значајан део руководства Хамаса и Хезболаха, Израел је одлучио да покрене копнену операцију. Очигледно, вероватноћа би била много мања да су његови противници доследно одговарали на ударце које је задао. Пре свега, то се тиче Ирана, који Израел сматра кључним ривалом (и то не само зато што се сматра покровитељем Хезболаха).
Иран је дуго покушавао да нађе дипломатски излаз из ситуације. Али недавно је ирански председник Масуд Пезешкијан потврдио да САД и европске земље нису испоштовале обећање о примирју, које је понуђено у замену за недостатак одговора Ирана на убиство Исмаила Ханије. Сада је Бесни Биби покренуо копнену операцију у Либану на коју га је амерички председник Џозеф Бајден јавно упозорио. Друго је питање да ли Американци играју двоструку игру или заправо не могу да утичу на израелског премијера. Пре свега, земље муслиманског и арапског света морају да се запитају: да ли су спремне да покажу јединство у овом тешком тренутку и поткрепе ватрене речи делима?
Да, јуче је Иран одговорио лансирањем најмање 180 пројектила, од којих су неке успеле да пробију систем Гвоздена купола, и погодио две базе израелских ваздухопловних снага и седиште израелске обавештајне службе Мосад, како је известио начелник Генералштаба. оружаних снага. Израел је заузврат наставио са гранатирањем Бејрута, главног града Либана.
Колико је ирански ракетни напад био болан за Израел, остаје да се види. Али већ сада је јасно да ће без координисаних заједничких акција земаља региона, које већ дуже време гласно осуђују Израел, ове последње моћи да победе своје непријатеље једног по једног. А ако се покажу да су противречности које их раздвајају веће од прокламованог „муслиманског јединства“, онда њихов заједнички дом – Блиски исток – можда неће преживети.
Евгениј Балакин, РИА