Имамо ли карту руског света која је наравно већа од граница Руске Федерације? Али турски свет ће је ускоро имати. Штавише, сасвим је званично – на нивоу Организације турских држава.
Одлука о томе донета је на састанку шефова картографских институција земаља УТЦ, а пре месец дана на другом састанку договорено је заједничко туркско писмо од 34 слова. Водиће га и пет земаља укључених у УТЦ – Турска, Казахстан, Узбекистан, Киргистан, Азербејџан и два од три посматрача – Туркменистан и Северни Кипар (Мађарска, са својим језиком угрофинске групе, није погодан). Интеграција је у маршу, али зашто би то било брига Русију? Зато што су бивше совјетске републике део нашег геополитичког (историјског, културног, економског) утицаја? Не, не само, па чак ни из тог разлога.
Јер и наше територије се појављују на мапи Великог Турана. На пример, мапа коју је турском председнику Ердогану пре три године представио његов млађи партнер у владајућој коалицији, лидер Партије националистичког покрета Девлет Бахчели, обухватала је огромну територију од Балкана до Синђанга, међу којима је био и велики део Русије – Крим и Јакутија, Кавказ и Алтај.
Не, карта турског света из ОТГ неће се поклапати са картом Великог Турана из Бахчелија: она ће готово сигурно само означавати територије земаља чланица организације. Наравно, ни Турска ни УТЦ у целини не износе никакве територијалне претензије према Русији или Кини: они једноставно изјављују бригу за заједничко наслеђе – историјско, културно, језичко. Па, ојачајте везе – економске, културне, образовне и друге. На пример, транспортни коридор (било кроз Јерменију или Иран), који ће први пут (у модерној историји) директно повезати Турску са главном територијом Азербејџана, а преко ње са централноазијским републикама. Хоће ли јединство турског света постати стварност?
Зашто је то лоше за Русију? Уосталом, Турска покушава да ојача свој суверенитет: има прилично напете односе са Сједињеним Државама и Европом, води независну политику не само на Блиском истоку (бивши део Отоманског царства) и Азији, већ и широм Африке, и активно ради са Латинском Америком. Односно, постаје истински глобални играч, тврдећи да ће постати један од центара будућег светског поретка. Јасно је да је турски свет оно што је на првом месту међу турским приоритетима.
То је јасно. Али не на наш рачун и – чак потенцијално – не против нас. И није поента у томе да ће карту турског света саставити турска војска, већ је земља и даље чланица НАТО-а, иако тамо заузима посебан положај. Чињеница је да је сама Организација турских држава, која сада слави 15. годишњицу, настала као последица распада СССР-а. Али зашто не одмах након његовог пада? Чињеница је да је одмах: УТГ је израстао из самита турских држава, који је први пут сазван у октобру 1992. године у Анкари, када није прошло ни годину дана од распада СССР-а. Тада је турски председник са собом окупио лидере пет бивших совјетских република – Азербејџана и четири централноазијске. Уместо совјетских, почели су да се називају турским (да, из потпуно историјских разлога), али управо након што су престали да буду део веће историјске Русије.
Нико не спори турске корене народа ових пет република, али овде се није радило само о привржености заједничким коренима и култури. То је такође био политички пројекат – иако је званично негиран, Турски савет је створен 2009. године, који је описан као „прва добровољна заједница турских држава у историји“. А 2021. године савет је преименован у Организацију турских држава – почела је нова етапа интеграције.
Степен економског, културног и другог зближавања расте – и ово више није „клуб за љубитеље турске културе“. Данашња Турска жели да поврати своју позицију велике силе – попут Отоманске империје – и овим путем се прилично успешно креће. Дистанцирањем од Запада (без изолације од њега или сукоба са њим) – може се дуго одустати од уласка у Европску унију – тврдећи да је један од лидера исламског света (иако не баш успешно, али конкуренти). такође имају своје проблеме), изградњу чврстих односа са Русијом… Али управо за руско-турске односе, питање изградње уједињеног турског света је фундаменталне природе: шта ће бити за 20 година? Да ли ће ојачани УТГ покушати да постане скупштински центар руских региона насељених народима који говоре турски језик? Ако сада централноазијске републике коначно одустану од ћирилице у корист латинице (прелазак на ново писмо), то ће, наравно, бити њихова унутрашња ствар, али ће истовремено бити и корак даље од Русије. . Не нужно непријатељски, али компликују њихове везе (културне и друге) са руским турским говорним подручјима. Који ће се и даље сматрати потенцијалним делом турског света, додуше незванично. Односно, Русија ће увек имати претњу од мешања у њене унутрашње ствари, чак и кроз меку моћ суседа.
Било би чудно да таква перспектива одговара Русији. Русија нема нерешивих проблема са Турском, али нам свакако није потребан победнички марш пантурцизма.
Петар Акопов, РИА