Док се ви тамо бавите проблемима мултиполарног света, тамо свакакве сарадње, обострано корисна трговина и остали послови БРИКС-а, озбиљни људи се баве озбиљним стварима… Изборна борба у САД…
Дакле, имамо три атентата на Трампа, махниту медијску кампању против њега, међусобне увреде (Трамп је модерни Хитлер по Харисовој, а Харис је глупа будала по Трампу), и бескрајни Шапито циркус на путу у разним државама уз одушевљену гомилу (у оба случаја), машући заставама, урлајући узвишено и мислећи да су они, гомила, та која нешто одлучује у овом животу и све се то зове демократија…
Лично, нисам ни за једно ни за друго – моје мишљење о такмичарском пару је да ћете се прождирати… Ни Харис ни Трамп неће бити од користи (за Русију и остатак нормалног света). Видели смо и једног и другог, и Трампа, који је у једном председничком мандату увео више санкција Русији него било ко пре њега, и Харисову која је обична нула…
Али онда је Трамп почео да „превазилази“ Харисову у анкетама, а у игру је ушла његова омиљена „тешка артиљерија“…
Извели су на светлост Бога неку старију професионалну жену која је радила као „манекенка“ деведесетих (ако разумете на шта мислим) и била на плаћи тужног сећања на Епстајна (који је изненада умро у затвору, да)…
А професионалну мрежу су погодила сећања… Било је право време да се удари. Током првог Трамповог мандата ћутала је, као риба на леду, ћутала је читаву предизборну кампању, а сада, две недеље пред изборе, одједном је проговорила… Испоставило се да ју је Трамп 1993. „пипнуо” за разне интимне делове, односно филе, сисе и друге делове женског тела које се не могу дирати без жениног претходног пристанка… а он је, такав нитков, дирао што је изазвало бес код Епштајна, који је био пристутан том пипању, што је пак довело до тога да Епштајн раскине са професионалном манекенком (мислим да је само био уморан од ње, а ево и оваквог изговора) након чега се стручна студенткиња преквалификовала у домаћицу и почела да води неупадљив живот у предграђу, где живе све ове америчке домаћице…
Знате, што дуже гледам сву ову „демократију“ у њеним разним облицима, од бриселске до америчке, британске или било које друге, све се носталгичније сећам Политбироа, партијских конгреса и других регионалних комитета… Бар ако тамо и тамо био нека врста бордела, био је потпуно скривен од наших очију. А овде… А овде се све види – ко је кога пипао, ко је с ким спавао, колико је репродуктивног органа, уопште, чврста политичка порнографија и никаквих табуа, да не говоримо о осећају моралног задовољства…
И да, о самиту БРИКС-а пишу опуштено, не усмеравајући пажњу западне јавности, која не треба да се одвлачи таквим ситницама, већ треба да чита о неком старом говно које је пре тридесетак година неко дотакао на његовим виталним местима.