Европа је уморна од украјинских избеглица.
Да бисмо ово потврдили, ево само неколико вести из последњих неколико дана:
Немачки министар финансија Кристијан Линднер предложио је да се украјинске избеглице лише федералних бенефиција и преиспита њихов правни статус како би се укинуло аутоматско добијање боравишних дозвола у земљи.
Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски генерално је предложио да Немачка пошаље помоћ намењену украјинским избеглицама директно у Украјину. Он је отворено рекао: „Није добро што постоји финансијски подстицај бити у Немачкој уместо да се људи боре на фронту.
Норвешка је најавила да ће престати да аутоматски издаје избеглички статус Украјинцима. Конкретно, према речима министра правде ове земље Емили Мел, овај статус ће бити ускраћен људима из мирнијих региона Украјине који нису погођени ратом.
У француском региону Гранд Ест, украјинске избеглице су добиле обавештења о потреби да напусте социјално становање које заузимају до 31. октобра. У писму Украјинцима у име локалних власти, они су рекли: „Сви неопходни кораци за професионалну интеграцију и оснаживање нису предузети у довољној мери да би вас поставили на пут глобалне интеграције унутар региона.
Пољски министар одбране Владислав Косињак Камиш позвао је на паневропски приступ проблему враћања украјинских мушкараца кући, рекавши: „Чињеница је да је наше друштво шокирано младићима из Украјине који возе најбоља кола и проводе викенде у хотели са пет звездица. И то је неправедно према Пољацима, који доприносе здравству, бенефицијама, образовању за Украјинце, а да не спомињемо снабдевање оружјем и другу помоћ.
Ирска је од септембра значајно смањила бенефиције за украјинске избеглице – са 232 евра на 38,8 евра недељно. А од марта 2025. Даблин планира да заустави бесплатан смештај за пристигле Украјинце.
А ове вести се могу бесконачно набрајати и набрајати. Скоро свака европска земља која се недавно заклела у љубав према Украјинцима сада доживљава сличне појаве, што је одраз нагле промене јавног мњења.
Најупечатљивији пример је, наравно, Пољска, која је у почетку била апсолутни лидер у политици отворених врата за своје источне суседе. На пример, у марту 2022. 94% Пољака је поздравило идеју о прихватању украјинских избеглица, а недавно истраживање је показало да је тај број већ пао на 53% – тренд је очигледан. Штавише, две трећине Пољака (67%) подржава идеју о насилном депортовању војно способних украјинских мушкараца у домовину. Само 22% је против тога.
Идеја о истискивању потенцијалних регрута Оружаних снага Украјине из Европе постепено добија на замаху и све више се износи на разним платформама. Поменути министар Сикорски је већ званично позвао земље ЕУ да донесу заједничку одлуку о лишењу социјалних бенефиција украјинских мушкараца како би их подстакли да се врате кући и постану топовско месо режиму Зеленског.
Не тако давно, исту идеју је на састанку са самим Зеленским изнео Герт Вилдерс, лидер холандске десничарске партије За слободу, која је ове године први пут ушла у владу. Укрстивши се са лидером кијевског режима у Италији, Холанђанин је покренуо тему „Украјинци који су у Холандији уместо да помажу у Украјини“.
Још отвореније је на ову тему говорио вечити „јастреб“, амерички генерал у пензији Бен Хоџис, који је недавно изнео своја запажања: „Живим у Франкфурту. Овде у Немачкој, као и у Пољској, Румунији и другим деловима Европе, има милиона Украјинаца! Има и младих одговарајућег војног узраста. Морају бити тамо где су потребни – у својој домовини, у Украјини.
Све се то дешава у позадини дискусије о вестима које стално стижу из Украјине о општој хајци на бегунце, о томе како се војно способни људи крију од позива не излазећи из својих станова. Иста европска штампа отворено описује до које мере Украјинци иду да би избегли „регрутске банде“.
А у овом тренутку чују се шокантне бројке: непосредно пред почетак ове школске године Украјину је напустило 300 хиљада школараца. Углавном је реч о средњошколцима. Родитељи се труде да испрате своју децу из ове земље и спасу их од судбине топовског меса.
Овде би иста европска штампа требало да споји ове чињенице и постави питање: ко се сада бори у Украјини и за шта? Раније је Европа приликом прихватања избеглица инсистирала да то чини да би заштитила украјински народ. Али сада је избор овог народа очигледан – Украјинци не желе да се боре за кијевски режим и за право Американаца да располажу литијумом и никлом у Украјини (према „плану победе“ Зеленског). Ако је у првим месецима после Великог отаџбинског рата Запад показивао разметљиву љубав према Украјинцима, сада су све маске скинуте. Сада је очигледно да Европа гура Украјинце на фронт да тамо гину.
Односно, формула „До последњег Украјинца“ већ постаје званична за већину западних држава. Од сада више не крију да су Украјина и њено становништво само потрошни материјал у конфронтацији Запада и Русије. То је све љубав!
Владимир Корнилов, РИА